Evolucija novinarstva

U današnjoj zbrci i mnoštvu informacija koju pruža tzv. „demokratski“ karakter Interneta, u kojem svako može da kaže ono što želi onda kada to želi, tradicionalni mediji su počeli da gube svoje mesto i rang. Poslednjih par godina čak i medijski giganti kao što su New York Times i Washington Post, premda su među prvima bili prisutni na Internetu, se ne snalaze u tome do te mere da su u opasnosti da se ugase. Stručnjaci iz oblasti novinarstva, poslovanja i finansija su okretali, obrtali i našli nekoliko odgovora - ali nikako onaj pravi koji rešava problem. Dok se govori da je problem tradicionalnih media „protiv“ novih medija daleko komplikovaniji nego što mi laici možemo pretpostaviti, reklo bi se da je realno daleko jednostavniji nego što bi želeli da pretpostavimo. No, prvo da jednostavnije izvedemo taj problem, pa da rešimo zadatak.

Opadanje publike tradicionalnih medija, što dovodi do opadanja profita (tj. prodaje reklamnog prostora jer se prodajom samih novina ili emitovanjem programa ne pokrivaju ni troškovi), što sasvim jasno dovodi opstanak tog medija u opasnost.

Tradicionalni mediji poput dnevne štampe, mesečnika i televizije navikli su da budu glavni i prvi izvor informacija svojoj publici. Ali na čemu su one medijske kuće koje smatramo najkvalitetnijim i koje realno jesu najveće medijske kuće u zemlji ili svetu izgradile svoj posao? Na reputaciji i na poverenju koje uživaju kod svoje publike. To nisu stekli ni preko noći ni lako, a promene u načinu primanja i deljenja informacija su bile brze. Do pre nekoliko godina, najjače medijske kuće su jurile da budu prve sa vestima, da pre svih drugih medijskih kuća dođu do informacija, provere je i puste u etar. Tako su glasila pravila novinarske igre - biti prvi i proveren.

Pravila igre su se promenila. Danas, kada kao obični korisnici možemo da koristimo Google News za brzu pretragu svega što je pušteno u etar odmah i sada, kada ne moramo da čekamo da se vidimo sa prijateljima posle posla da čujemo šta im se desilo i šta su oni čuli već to radimo putem računara i mobilnog telefona sada i odmah, kada svaki laik može da ode direktno na sajt najveće svetske novinske agencije Reuters i prijavi se na njihovu mailing listu da prima sve moguće vesti gotovo onda kad ih i medijske kuće primaju... danas se sa brzinom Interneta i njegovih korisnika ne možemo takmičiti.

U nekakvom nespretnom prilagođavanju, neke medijske kuće su pokušale i da naplaćuju svoja online izdanja što je dodatno oteralo publiku, a pretpostavlja se da nije pomoglo ni u prodaji reklamnog prostora jer su oglašivači sasvim svesni da to će njihovu reklamu sve manje ljudi videti. Zlo i naopako.

Neko bi rekao da je tradicionalnim medijima došao kraj. Izrečeno je više puta da „tradicionalni mediji umiru“. Ne. Nikako. Već se rađa novo doba u novinarstvu i tradicionalnim medijima, a svaki porođaj je težak, pa ko izdrži - pričaće. Darvinova teorija o evoluciji i dalje ostaje samo teorija, no taj Darvin je izrekao bar jednu pametnu stvar: „Ne opstaju ni najjači, ni najpametniji, već oni koji se najbolje prilagođavaju promenama.“

U odnosu na tradicionalne medije i novinarstvo opstanak znači da medijske kuće ne mogu i ne smeju da se bore u brzini ili količini vesti koju donose svojoj publici. To nije ono na šta će se čitaoci osloniti, niti ono za šta su danas voljni da odvoje vremena. Danas je do kratkih vesti lako doći. Kao korisnici, od tradicionalnih medija i novinara očekujemo da nam pojasne i obrazlože te kratke vesti. Revolucija u Egiptu? Da, znamo, videli onomad na netu negde u prolazu. Nego zašto, ko i kako? Ko je taj Mubarak i šta je on tamo radio 30 godina? I kakve to uopšte veze ima sa Srbijom? Šta je to “Arapsko proleće” koje nam se stalno šeta po ekranima? Hoće li uticati na nas i našu ekonomiju? Mislim, hoće li uticati na moj posao i porodicu? Novinari, medijske kuće - recite nam šta mislite, a ne šta ste čuli jer to smo i mi još juče čuli.

Dakle, manje “vesti”, jer ono što je na Internetu izašlo pre sat vremena nije više vest. Više editorijala, kolumni, obrazloženih mišljenja, argumenata koje mi čitaoci ne umemo sami da sklepamo, komparativnih analiza koje možemo da razumemo i svakako više hrabrosti. Nije to ništa novo. To su osnove i ideali novinarstva. I to smo voljni da vam plaćamo. To će publika pomno pratiti, to će ceniti, a onda će se reklamni prostor prodavati sam od sebe. I naravno, toplo preporučujemo integrisanje blogova i društvenih medija u svo vaše štivo kako biste mogli još lakše da doprete do nas.

Danica Radišić

O autorima tekstova

MC Newsletter
7. oktobar 2011.