ZLOUPOTREBA POLITIČKOG UTICAJA
Medija centar - 2007. Sva prava zadržana.
Pojavi korupcije pogoduje partijsko zapošljavanje
Nova Naša reč
Građani opažaju državnu upravu kao produžetak stranačke politike, a ne kao profesionalne institucije koje deluju u opštem interesu
Iako Agencija za borbu protiv korupcije nije direktno nadležna za oblast partijskog zapošljavanja, ipak i njoj stižu pritužbe na ovu pojavu.
Kako je Novoj Našoj reči rečeno, Agencija za borbu protiv korupcije je do pred kraj 2016. Godine primila ukupno 680 predstavki građana u kojima se ukazuje na korupciju u organima javne vlasti. Od ukupnog broja predstavki, više od trećine, tačnije 281 predstavka se odnosi na nezakonitosti u vezi sa zapošljavanjem po različitim osnovama, uključujući predstavke koje su vezane za nezakonito zapošljavanje po osnovu partijske pripadnosti, kažu u ovoj Agenciji.
Njihova zapažanja su i da pojavi korupcije u organima javne vlasti pogoduje primena kriterijuma političke podobnosti pri zapošljavanju ili unapređenju zaposlenih.
Konstatuju i da građani opažaju državnu upravu kao produžetak stranačke politike, a ne kao profesionalne institucije koje deluju u opštem interesu. “U javnoj upravi, kao najvažnijem delu izvršne grane vlasti koja sprovodi vladajuću politiku, prvenstveno se politički motivisanom kadrovskom politikom obezbeđuje održanje moći i poslušnost javnih funkcionera i službenika. Na ključne položaje se u javnoj administraciji, na kojima bi trebalo da se nalaze profesionalni službenici, postavljaju članovi vladajuće stranke, koji potom na osnovu istog merila sprovode kadrovsku politiku na nižim nivoima hijerarhije. Na rukovodeća mesta postavljaju se ljudi za koje politika predstavlja samo zanimanje koje donosi trajan izvor prihoda. Javni službenik u obavljanju zadataka prvenstveno void računa o interesu stranke koj aga je postavila na položaj a kao protivuslugu dobija zaštitu od političkih struktura ukoliko se ogreši o javni interes, profesionalne standard ili zakon. Minimalan rizik od otkrivanja i kažnjavanja nezakonitih postupanja stvara podsticaj da se ostvari lična korist kroz zloupotrebe. Sa druge strane, navedeno utiče na preostale javne službenike koji napuštaju javnu službu, ili gube motivaciju da služe interesima građana i postaju podložni korupciji”, navode u Agenciji za borbu protiv korupcije.
Sudeći premapercepciji građana, na osnovu predstavki koje podnose Agenciji, ovaj problem najviše je izražen u javnim preduzećima u kojima se ukazuje na nepoštovanje propisa prilikom zapošljavanja, nepostojanje kriterijuma za odabir rukovodećih kadrova i odabir rukovodstva javnih preduzeća po partijskoj pripadnosti. Usled politički odabranog rukovodstva, političke kontrole partija i zapošljavanja lica koja su na bilo koji način prethodno zadužila političku stranku, javna preduzeća nisu stručno ni kadrovski osposobljena da spreče zloupotrebe, upozoravaju u Agenciji.
PATRIJSKO OTPUŠTANJE
Na pitanje NoveNaše reči da li ima prijava Agenciji za borbu protiv korupcije koje se odnose na partijsko otpuštanje dobili smo odgovor da se “ u jednom broju predstavki ukazuje na to da se sa dolaskom određene političke partije na vlast, menjaju sistematizacije u javnim preduzećima, kojima je predviđeno da se gase radna mesta zaposlenih koji ne pripadaju konkretno političkoj stranci”.
“Česte su i predstavke u kojima zaposleni imaju ovu percepciju, ali se ovi slučajevi teško dokazuju, posebno kada kandidati ispunjavaju predviđene zakonskeuslove a procedura bude ispravno sprovedena”, navode u Agenciji.
PATRIJSKO ZAPOŠLJAVANJE I VISOKO OBRAZOVANJE
Kažu i da se “analizom sadržaja predstavki uočava da je ovaj problem partijskog uticaja na zapošljavanje najmanj eprisutan u visokom obrazovanju”.“Međutim, navedeno ne znači da se u oblasti visokog obrazovanja, na fakultima i univerzitetima zapošljavanje zasniva na kvalitetu i efikasnosti. Zapošljavanje je ovde autonomno ali kako ne postoje detaljno propisane procedure, kako kriterijumi za izbor nastavnog osoblja nisu dovoljno jasni i precizni, neujednačeni između fakulteta, te kako ne postoje adekvatni planovi integriteta, stiče se utisak da se zapošljavanje svodi na lični integritet i arbitrarnost profesora, a napredovanje odvija bez plana po automatizmu, što otvara prostor za negativnu selekciju. Takođe, ovde je više prisutan fenomen rođačkog zapošljavanja u odnosu na partijsko. Posledice su, međutim, iste - dolazi do degradiranja akademskog integriteta i nužno veće sklonosti korupciji”.
Imajući u vidu da nepristrasno zapošljavanje i profesionalno napredovanje po osnovu zasluga značajno doprinose jačanju integriteta zaposlenih u javnom sektoru, kao i institucija u kojima rade, Agencija tome doprinosi sprovođenjem mehanizama prevencije korupcije, kao što su planovi integriteta, analiza rizika korupcije u propisima, obuke o etici i integritetu, itd.
Mnogi relevantni međunarodni standardi i preporuke upravo ukazuju na značaj ovog pitanja.
Među njima je i UN Konvencija za borbu protiv korupcije (koju je Srbija ratifikovala 2005. godine), a koja predviđa da svaka država ugovornica nastoji da usvoji, održava i jača sistem angažovanja, zapošljavanja, zadržavanja, unapređivanja i penzionisanja državnih službenika i, gde je potrebno, drugih neizabranih javnih funkcionera, koji se, između ostalog, zasnivaju na načelima efikasnosti, transparentnosti i objektivnih kriterijuma kao što su rezultati rada, pravičnost i stručnost, zatim obuhvataju odgovarajuće postupke izbora i obuke pojedinaca za javne funkcije koje se smatraju naročito podložnim korupciji, te premeštaj, gde je potrebno, tih pojedinaca na druge funkcije, kao i kojima se podstiču adekvatno nagrađivanje i pravični rasponi plata.
ANTRFILE
Iz Agencije za borbu protiv korupcije skreću pažnju na SIGMA principe javne uprave. SIGMA je zajednička inicijativa OECD i EU.
Evropska komisija je u fokus stavila reform javne uprave predstavljanjem šest ključnih pitanja reforme i boljim integrisanjem reforme u process proširenja kroz Posebne grupe za reform javne uprave i jačim povezivanjem reforme javne uprave sa pregovorima o pristupanju. Principi definišu ono što u praksi podrazumeva dobro upravljanje te navode osnovne zahteve koje države treba da slede tokom procesa EU integracija. Uključuju i okvir za praćenje kojim se omogućavaredovna analiza napretka postignutog u primeni principa i postavljanje relevantnih merila u državi.
ŠTETA OD PARTIJSKOG ZAPOŠLJAVANJA MILIONSKA
Ukidanje partijskog zapošljavanja jedno je od najčešće ponavljanih obećanja političara. Naročito u predizbornim kampanjama.Međutim, činjenica je da ono traje decenijama unazad . Ili, kako je konstatovano na okruglom stolu, koji je Nova Naša reč organizovala na ovu temu , nije pitanje da li partisjkog zapošljavanja ima, već kada je ono bilo najveće i isključivo.
Inicijativa za demokratsku tranziciju, koja je radila istraživanje na ovu temu, konstatuje da su državne institucije “svesne partijskog zapošljavanja i negativnih posledica u javnom sektoru” i da je “šteta ogromna”.
Ta šteta, upozoravaju, kada se prevede u brojke, postaje još upečatljivija. Prema njihovim istraživanjima šteta je šesto odsto bruto društvenog proizvoda ( BDP). Iskazano u novcu, gotovo dve milijarde evra. Istovremeno, kvalitet usluga, koji se na taj način pruža građanima, značajno je niži i zahteva i dodatna ulaganja.
Stručnjaci upozoravaju da bi sa druge strane, ako bi neka stranka i želela da u potpunosti prekine sa ovom praksom, morala da iseče granu na kojoj sedi.
ANTRFILE 1
Za skoro godinu dana sajtu transparentno.rs prijavljeno je ukupno 74slučajeva sumnje u poštovanje principa transparentnosti u zapošljavanju u različitim institucijam, gradovima i opštinama.
Prijave su se odnosile na nepravilnosti u prosvetnim ustanovama, 31posto prijava, lokalnim samoupravama u 21posto slučajeva, u državnim i javnim preduzećima u 14 posto slučajeva, u zdravstvenim ustanovama u 12 posto slučajeva i preostalih 22 posto prijava spada u kategoriju “ostalo”.
Po ocenama nepravilnosti prednjači iskaz da je “konkurs bio unapred pripremljen za drugoga (prijatelji, rodbina…) u dvadesetčetiri posto slučajeva. Dvadeset posto prijava spade sumnje u partijsko zapošljavanje, u kategoriju nepravilnosti “Konkurs je bio unapred pripremljen za drugoga – političke stranke” .
U sedamnaest posto slučajeva ocenjeno je da “konkurs nije bio javno dostupan” dok je pod devet posto razvrstano u kategorije“bili su nejasni kriterijumi na osnovu kojih je izabran taj kandidat” i “drugi su platil imito”.
Preostalih dvadeset posto prijava spada u zbirnu kategoriju “drugo”.
PARTIJSKO ZAPOŠLJAVANJE NA FAKULTETIMA
Institut za evropske poslove, zajedno sa Institutom za medije i različitosti sproveo je prošle godine istraživanje o partijskom zapošljavanju, korupciji i nepotizmu na visokoškolskim ustanovama Univerziteta u Beogradu.
Višemesečno istraživanje o percepciji partijskog uticaja na zapošljavanje u visokom obrazovanju sprovedeno je na četiri fakulteta Beogradskog univerziteta: Ekonomskom, Medicinskom, Pravnom i Fakultetu političkih nauka.
Neki od najzanimljivijih nalaza, dobjenih tokom istraživanja, su da fakultet ima značajnu autonomiju koja onemogućava značajne pritiske i svodi slučajeve partijskog zapošljavanja na izdvojene incidente. No, iako je zaključak da partijsko zapošljavanje na Univerzitetu nije masovna pojava, ono nije ni potpuno nepoznata.
Iako postoje procedure i kriterijumi, koji definišu oblast zapošljavanja nastavnog kadra, ipak postoje načini da se procedure i kriterijumi za prijem nastavnog osoblja formalno ispoštuju, ali da ipak ne bude primljen najbolji kandidat.
„Autonomija univerziteta je važna, ali je prisutno arbitrarno i preširoko tumačenje i proces translacije autonomije univerziteta na pojedinačne entitete pa čak i na pojedince.
Fakulteti često ne smatraju da su deo javne uprave, te je zaposlene u visokoškolskom obrazovanju potrebno uključiti u odredbe Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.
Prisutno je diskreciono odlučivanje profesora kada je reč o zapošljavanju što ostavlja prostora samovolji profesora i trgovini uticajem. Uloga nastavno-naučnog veća je često pasivna, te je nedovoljan međusobni nadzor članova kolektiva.
Ukoliko kod nižih instanci odlučivanja o primanju u radni odnos pojedinca, poput katedre, kadrovske komisije, dekana koji raspisuje konkurs, nije došlo do protivljenja, male su šanse da će se na nastavno naučnom veću ta odluka osporiti.
Prisutna je politika nemešanja profesora u odluke svojih kolega na fakultetu, koja u kombinaciji sa nedostatkom integriteta institucije kao i ličnog integriteta profesora otvara prostor za nepravilnosti i različite forme korupcije.
Prisutna je tendencija da oni koji započnu karijeru u visokoškolskoj ustanovi, nastave da rade i napreduju kada za to ostvare formalne uslove.
Napredovanje se često nastavlja bez mnogo rizika da će neka od instanci na fakultetu imati primedbe na tu praksu.
Ovakav sistem smanjuje konkurenciju, jer su na taj način konkursi praktično namenjeni konkretnim osobama, što ukazuje da i pored ispunjenih formalnih kriterijuma ne pobeđuje uvek najbolji kandidat“, neki su od zaključaka ovog istraživanja.
Ekipa Nove Naše reči
Iako Agencija za borbu protiv korupcije nije direktno nadležna za oblast partijskog zapošljavanja, ipak i njoj stižu pritužbe na ovu pojavu.
Kako je Novoj Našoj reči rečeno, Agencija za borbu protiv korupcije je do pred kraj 2016. Godine primila ukupno 680 predstavki građana u kojima se ukazuje na korupciju u organima javne vlasti. Od ukupnog broja predstavki, više od trećine, tačnije 281 predstavka se odnosi na nezakonitosti u vezi sa zapošljavanjem po različitim osnovama, uključujući predstavke koje su vezane za nezakonito zapošljavanje po osnovu partijske pripadnosti, kažu u ovoj Agenciji.
Njihova zapažanja su i da pojavi korupcije u organima javne vlasti pogoduje primena kriterijuma političke podobnosti pri zapošljavanju ili unapređenju zaposlenih.
Konstatuju i da građani opažaju državnu upravu kao produžetak stranačke politike, a ne kao profesionalne institucije koje deluju u opštem interesu. “U javnoj upravi, kao najvažnijem delu izvršne grane vlasti koja sprovodi vladajuću politiku, prvenstveno se politički motivisanom kadrovskom politikom obezbeđuje održanje moći i poslušnost javnih funkcionera i službenika. Na ključne položaje se u javnoj administraciji, na kojima bi trebalo da se nalaze profesionalni službenici, postavljaju članovi vladajuće stranke, koji potom na osnovu istog merila sprovode kadrovsku politiku na nižim nivoima hijerarhije. Na rukovodeća mesta postavljaju se ljudi za koje politika predstavlja samo zanimanje koje donosi trajan izvor prihoda. Javni službenik u obavljanju zadataka prvenstveno void računa o interesu stranke koj aga je postavila na položaj a kao protivuslugu dobija zaštitu od političkih struktura ukoliko se ogreši o javni interes, profesionalne standard ili zakon. Minimalan rizik od otkrivanja i kažnjavanja nezakonitih postupanja stvara podsticaj da se ostvari lična korist kroz zloupotrebe. Sa druge strane, navedeno utiče na preostale javne službenike koji napuštaju javnu službu, ili gube motivaciju da služe interesima građana i postaju podložni korupciji”, navode u Agenciji za borbu protiv korupcije.
Sudeći premapercepciji građana, na osnovu predstavki koje podnose Agenciji, ovaj problem najviše je izražen u javnim preduzećima u kojima se ukazuje na nepoštovanje propisa prilikom zapošljavanja, nepostojanje kriterijuma za odabir rukovodećih kadrova i odabir rukovodstva javnih preduzeća po partijskoj pripadnosti. Usled politički odabranog rukovodstva, političke kontrole partija i zapošljavanja lica koja su na bilo koji način prethodno zadužila političku stranku, javna preduzeća nisu stručno ni kadrovski osposobljena da spreče zloupotrebe, upozoravaju u Agenciji.
PATRIJSKO OTPUŠTANJE
Na pitanje NoveNaše reči da li ima prijava Agenciji za borbu protiv korupcije koje se odnose na partijsko otpuštanje dobili smo odgovor da se “ u jednom broju predstavki ukazuje na to da se sa dolaskom određene političke partije na vlast, menjaju sistematizacije u javnim preduzećima, kojima je predviđeno da se gase radna mesta zaposlenih koji ne pripadaju konkretno političkoj stranci”.
“Česte su i predstavke u kojima zaposleni imaju ovu percepciju, ali se ovi slučajevi teško dokazuju, posebno kada kandidati ispunjavaju predviđene zakonskeuslove a procedura bude ispravno sprovedena”, navode u Agenciji.
PATRIJSKO ZAPOŠLJAVANJE I VISOKO OBRAZOVANJE
Kažu i da se “analizom sadržaja predstavki uočava da je ovaj problem partijskog uticaja na zapošljavanje najmanj eprisutan u visokom obrazovanju”.“Međutim, navedeno ne znači da se u oblasti visokog obrazovanja, na fakultima i univerzitetima zapošljavanje zasniva na kvalitetu i efikasnosti. Zapošljavanje je ovde autonomno ali kako ne postoje detaljno propisane procedure, kako kriterijumi za izbor nastavnog osoblja nisu dovoljno jasni i precizni, neujednačeni između fakulteta, te kako ne postoje adekvatni planovi integriteta, stiče se utisak da se zapošljavanje svodi na lični integritet i arbitrarnost profesora, a napredovanje odvija bez plana po automatizmu, što otvara prostor za negativnu selekciju. Takođe, ovde je više prisutan fenomen rođačkog zapošljavanja u odnosu na partijsko. Posledice su, međutim, iste - dolazi do degradiranja akademskog integriteta i nužno veće sklonosti korupciji”.
Imajući u vidu da nepristrasno zapošljavanje i profesionalno napredovanje po osnovu zasluga značajno doprinose jačanju integriteta zaposlenih u javnom sektoru, kao i institucija u kojima rade, Agencija tome doprinosi sprovođenjem mehanizama prevencije korupcije, kao što su planovi integriteta, analiza rizika korupcije u propisima, obuke o etici i integritetu, itd.
Mnogi relevantni međunarodni standardi i preporuke upravo ukazuju na značaj ovog pitanja.
Među njima je i UN Konvencija za borbu protiv korupcije (koju je Srbija ratifikovala 2005. godine), a koja predviđa da svaka država ugovornica nastoji da usvoji, održava i jača sistem angažovanja, zapošljavanja, zadržavanja, unapređivanja i penzionisanja državnih službenika i, gde je potrebno, drugih neizabranih javnih funkcionera, koji se, između ostalog, zasnivaju na načelima efikasnosti, transparentnosti i objektivnih kriterijuma kao što su rezultati rada, pravičnost i stručnost, zatim obuhvataju odgovarajuće postupke izbora i obuke pojedinaca za javne funkcije koje se smatraju naročito podložnim korupciji, te premeštaj, gde je potrebno, tih pojedinaca na druge funkcije, kao i kojima se podstiču adekvatno nagrađivanje i pravični rasponi plata.
ANTRFILE
Iz Agencije za borbu protiv korupcije skreću pažnju na SIGMA principe javne uprave. SIGMA je zajednička inicijativa OECD i EU.
Evropska komisija je u fokus stavila reform javne uprave predstavljanjem šest ključnih pitanja reforme i boljim integrisanjem reforme u process proširenja kroz Posebne grupe za reform javne uprave i jačim povezivanjem reforme javne uprave sa pregovorima o pristupanju. Principi definišu ono što u praksi podrazumeva dobro upravljanje te navode osnovne zahteve koje države treba da slede tokom procesa EU integracija. Uključuju i okvir za praćenje kojim se omogućavaredovna analiza napretka postignutog u primeni principa i postavljanje relevantnih merila u državi.
ŠTETA OD PARTIJSKOG ZAPOŠLJAVANJA MILIONSKA
Ukidanje partijskog zapošljavanja jedno je od najčešće ponavljanih obećanja političara. Naročito u predizbornim kampanjama.Međutim, činjenica je da ono traje decenijama unazad . Ili, kako je konstatovano na okruglom stolu, koji je Nova Naša reč organizovala na ovu temu , nije pitanje da li partisjkog zapošljavanja ima, već kada je ono bilo najveće i isključivo.
Inicijativa za demokratsku tranziciju, koja je radila istraživanje na ovu temu, konstatuje da su državne institucije “svesne partijskog zapošljavanja i negativnih posledica u javnom sektoru” i da je “šteta ogromna”.
Ta šteta, upozoravaju, kada se prevede u brojke, postaje još upečatljivija. Prema njihovim istraživanjima šteta je šesto odsto bruto društvenog proizvoda ( BDP). Iskazano u novcu, gotovo dve milijarde evra. Istovremeno, kvalitet usluga, koji se na taj način pruža građanima, značajno je niži i zahteva i dodatna ulaganja.
Stručnjaci upozoravaju da bi sa druge strane, ako bi neka stranka i želela da u potpunosti prekine sa ovom praksom, morala da iseče granu na kojoj sedi.
ANTRFILE 1
Za skoro godinu dana sajtu transparentno.rs prijavljeno je ukupno 74slučajeva sumnje u poštovanje principa transparentnosti u zapošljavanju u različitim institucijam, gradovima i opštinama.
Prijave su se odnosile na nepravilnosti u prosvetnim ustanovama, 31posto prijava, lokalnim samoupravama u 21posto slučajeva, u državnim i javnim preduzećima u 14 posto slučajeva, u zdravstvenim ustanovama u 12 posto slučajeva i preostalih 22 posto prijava spada u kategoriju “ostalo”.
Po ocenama nepravilnosti prednjači iskaz da je “konkurs bio unapred pripremljen za drugoga (prijatelji, rodbina…) u dvadesetčetiri posto slučajeva. Dvadeset posto prijava spade sumnje u partijsko zapošljavanje, u kategoriju nepravilnosti “Konkurs je bio unapred pripremljen za drugoga – političke stranke” .
U sedamnaest posto slučajeva ocenjeno je da “konkurs nije bio javno dostupan” dok je pod devet posto razvrstano u kategorije“bili su nejasni kriterijumi na osnovu kojih je izabran taj kandidat” i “drugi su platil imito”.
Preostalih dvadeset posto prijava spada u zbirnu kategoriju “drugo”.
PARTIJSKO ZAPOŠLJAVANJE NA FAKULTETIMA
Institut za evropske poslove, zajedno sa Institutom za medije i različitosti sproveo je prošle godine istraživanje o partijskom zapošljavanju, korupciji i nepotizmu na visokoškolskim ustanovama Univerziteta u Beogradu.
Višemesečno istraživanje o percepciji partijskog uticaja na zapošljavanje u visokom obrazovanju sprovedeno je na četiri fakulteta Beogradskog univerziteta: Ekonomskom, Medicinskom, Pravnom i Fakultetu političkih nauka.
Neki od najzanimljivijih nalaza, dobjenih tokom istraživanja, su da fakultet ima značajnu autonomiju koja onemogućava značajne pritiske i svodi slučajeve partijskog zapošljavanja na izdvojene incidente. No, iako je zaključak da partijsko zapošljavanje na Univerzitetu nije masovna pojava, ono nije ni potpuno nepoznata.
Iako postoje procedure i kriterijumi, koji definišu oblast zapošljavanja nastavnog kadra, ipak postoje načini da se procedure i kriterijumi za prijem nastavnog osoblja formalno ispoštuju, ali da ipak ne bude primljen najbolji kandidat.
„Autonomija univerziteta je važna, ali je prisutno arbitrarno i preširoko tumačenje i proces translacije autonomije univerziteta na pojedinačne entitete pa čak i na pojedince.
Fakulteti često ne smatraju da su deo javne uprave, te je zaposlene u visokoškolskom obrazovanju potrebno uključiti u odredbe Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.
Prisutno je diskreciono odlučivanje profesora kada je reč o zapošljavanju što ostavlja prostora samovolji profesora i trgovini uticajem. Uloga nastavno-naučnog veća je često pasivna, te je nedovoljan međusobni nadzor članova kolektiva.
Ukoliko kod nižih instanci odlučivanja o primanju u radni odnos pojedinca, poput katedre, kadrovske komisije, dekana koji raspisuje konkurs, nije došlo do protivljenja, male su šanse da će se na nastavno naučnom veću ta odluka osporiti.
Prisutna je politika nemešanja profesora u odluke svojih kolega na fakultetu, koja u kombinaciji sa nedostatkom integriteta institucije kao i ličnog integriteta profesora otvara prostor za nepravilnosti i različite forme korupcije.
Prisutna je tendencija da oni koji započnu karijeru u visokoškolskoj ustanovi, nastave da rade i napreduju kada za to ostvare formalne uslove.
Napredovanje se često nastavlja bez mnogo rizika da će neka od instanci na fakultetu imati primedbe na tu praksu.
Ovakav sistem smanjuje konkurenciju, jer su na taj način konkursi praktično namenjeni konkretnim osobama, što ukazuje da i pored ispunjenih formalnih kriterijuma ne pobeđuje uvek najbolji kandidat“, neki su od zaključaka ovog istraživanja.
Ekipa Nove Naše reči
Ovaj projekat (Zloupotreba političkog uticaja: političke stranke kao najveći poslodavci u Srbiji) je finansiran grantom od strane Evropske unije, kroz "Media Programme 2014". Sadržaj projekta isključiva je odgovornost Medija centra i ni na koji način ne odražavaju stavove Evropske unije.