Danski kraljevski ram za srpsku sliku

Medijska studija (autora Benta Norbija Bonda, Aleksandra Benzeka i Andreja Zmačeka), kao polazna osnova za formulisanje strategije razvoja medijskog sistema Srbije, pruža veoma koristan pregled medijske regulative EU i uporednu analizu nekih odlika medijskog sistema Srbije i evropskih zemalja. U njoj su na pregledan način predstavljeni normativni ram i medijska praksa u Danskoj, NemačkojiAustrijii na osnovu njihovih iskustava formulisane preporukeza medije u Srbiji.

Centralni fokus Studije na evropskoj regulativi i iskustvima evropskih zemalja istovremeno je njena najjača i najslabija strana. Poredjenje srpske medijske scene sa evropskom pruža veoma dobar uvid koliko se domaće iskustvo razlikuje od stranog i koliko je širok reformski zahvat koji Srbiji predstoji. Ono istovremeno pokazuje da su se odabrane EU zemlje opredelile za različite modele u nekim delovima medijskog sistema, pa je i Srbiji moguće da izabere one koji joj najviše odgovaraju. Međutim, Medijska studija u celini počiva na jednoj centralnoj ideji: najefikasnija opcija koju Srbija ima za razvoj medijskog sektora jeste kopiranje postojećih evropskih rešenja. Slabost ove strategije jeste ignorisanje specifičnosti domaćeg, i društvenog i medijskog, konteksta.

Među istraživačima koji se bave analizom medijskog sistema post-komunističkih zemalja prisutno je mišljenje da je strategija imitacije (kopiranja, preslikavanja) evropskih institucija bila najpogodniji pravac transformacije. Međutim, ne postoji opšte slaganje oko uspešnosti »mimetičke« strategije, kako je zove Karol Jakubovič, vodeći analitičar medijske transformacije. Ona se pokazala uspešnom kada je proces tranzicije već daleko odmakao. Slaganje, medjutim, postoji da je mimetička orijentacija bolja od »atavističke«, tj. zadržavanja rešenja iz starog sistema, koji se želi reformisati.

U domaćem medijskom sistemu ima mnogo primera »atavizama«.Jedan od zadataka medijske strategije svakako treba da bude identifikacija tih starih, prevaziđenih rešenja i ponuda novih.

Nova rešenja ne moraju nužno da budu imitacija i transplantacija onih koja su se uspešno razvila u drugim zemljama. Ona moraju da uvaže neke posebne odlike domaćeg društva i njegovih medija. Ukoliko to ne čine, ram modernih institucija postavljen na domaću siromašnu i nediverzifikovanu ekonomiju i nerazvijenu demokratsku političku kulturu može da se izvrgne u karikaturu reformskih ideja.

Srbija se mnogo razlikuje od Danaske i Austrije, čak i kada je uporediva geografski i demografski, a teško je uporediva i sa većinom post-komunističkih evropskih zemalja. Srpska tranzicija je počela veoma kasno, još nije završena i ne postoji stabilan konsenzus oko njenog pravca, tempa i metoda. U Srbiji nije još uvek uspostavljena država sa jasnim granicama i stabilan demokratski sistem, niti je dovoljno razvijeno civilno društvo i odgovarajuća novinarska kultura za puko presadjivanje evropskih modela.

Mediji u Srbiji su još uvek veoma važan agens demokratizacije i razvoja demokratske političke kulture. Medijska strategija stoga mora da iznađe rešenja za njihovo efikasno funkcionisanje upravo kao važnih faktora demokratskog razvoja zemlje i afirmacije novih vrednosti. Potpuno komercijalizovani mediji nisu stimulator demokratskih promena. Njihova uloga je velika u održavanju već konsolidovanog društva u kome postoji čvrst konsenzus oko pravca kretanja jer oni ne dovode u pitanje bazične vrednosti društvenog konsenzusa.

Mediji u Srbiji su se razvili kao odgovor na posebne društvene i istorijske okolnosti. Nezavisne agencije, na primer, nisu nastale kao deoničarska društva novinskih izdavača - najpogodniji oblik za zadovoljavanje njihovih ekonomskih interesa, kao u SAD i Evropi, već kao rezultat inicijative grupa novinara radi pružanja alternativnih informacija u cilju kredibilnog informisanja. Visoko kvalitetna štampa, iako marginalizovana, imala je i ima veliki značaj kao glavni nosilac »watch-dog« funkcije i u nacionalnoj i u lokalnim zajednicama. Novinarsko vlasništvo nad medijima, tradicija već prevaziđena u Evropi, u značajnom broju slučajeva pokazuje se kao uspešna brana slobode medija u Srbiji. Ove i druge domaće specifičnosti moraju se odraziti u medijskoj strategiji da bi novi normativni i institucionalni okvir služio kao katalizator promena medija u pravcu uvažavanja evropskih standarda.

Jovanka Matić

O autorima

MC Newsletter, 10. septembar 2010.