ZAKON O RADIODIFUZIJI

Emiterima iz stava 1. ovog člana izdaje se samo dozvola za radio stanicu, u skladu sa Planom raspodele radio frekvencija i ovim zakonom.

Odredbe ovog zakona, osim odredaba koje se odnose na pribavljanje dozvole za emitovanje programa, kao i odgovarajuće odredbe posebnog zakona kojim se uređuje oblast telekomunikacija, primenjuju se i na emitere iz stava 1. ovog člana.

2) emiteri specijalizovanih programa, čiji je sadržaj u osnovi tematski iste vrste (sportski, kulturni, muzički, obrazovni ili dr.);

3) emiteri čiji se program u celini bavi reklamiranjem i prodajom roba i usluga.

Dozvole iz stava 1. ovog člana ne mogu se preneti ni u slučaju kad emiter proda opremu za emitovanje programa.

U slučaju iz stava 2. ovog člana, novi vlasnik opreme ne može početi sa emitovanjem programa pre nego što pribavi dozvolu, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Javni radiodifuzni servis mora da obezbedi kvalitetan prijem radijskog, odnosno televizijskog signala za najmanje 90% stanovništva u željenoj zoni servisa.

Komercijalni radiodifuzni servis mora da obezbedi kvalitetan prijem radijskog, odnosno televizijskog signala za najmanje 60% stanovništva u željenoj zoni servisa.

Za dobijanje dozvole za emitovanje programa iz stava 1. ovog člana emiteri podnose i ugovor kojim se reguliše vreme emitovanja programa svakog od emitera koji namerava zajednički da koristi radio frekvenciju u istoj željenoj zoni servisa.

Agencija svakom emiteru iz stava 3. ovog člana izdaje posebnu dozvolu za emitovanje programa u kojoj se posebno navodi zajedničko korišćenje radio frekvencije, emiter/i koji koriste istu radio frekvenciju i uslovi zajedničkog korišćenja.

Na javnom konkursu objavljuju se željene zone servisa radi čijeg se pokrivanja raspisuje konkurs, u skladu sa Planom raspodele radio frekvencija.

2) tehničke, organizacione i programske uslove za proizvodnju i emitovanje programa koje podnosilac prijave treba da ispunjava;

3) uslove utvrđene posebnim zakonom kojim se uređuje oblast telekomunikacija i propisima donetim na osnovu njega, koje podnosilac prijave treba da ispunjava za dobijanje dozvole za radiodifuznu stanicu;

4) visinu godišnje naknade za dobijeno pravo na emitovanje programa i visinu naknade koja se plaća za korišćenje radio frekvencija na osnovu izdate dozvole za radiodifuznu stanicu;

5) rok za podnošenje prijave na javni konkurs zajedno sa propisanom dokumentacijom;

6) rok za donošenje odluke po raspisanom javnom konkursu.

Radi obezbeđivanja uslova da javni konkurs bude dostupan svim zainteresovanim licima pod ravnopravnim uslovima, oglas se objavljuje u `Službenom glasniku Republike Srbije` i u najmanje jednom široko dostupnom dnevnom listu. Ako se javni konkurs raspisuje za izdavanje dozvola za emitovanje programa radio i/ili televizijskih stanica lokalnih ili regionalnih zajednica, oglas se mora objaviti i u najmanje jednom lokalnom, odnosno regionalnom listu na području za koje se raspisuje javni konkurs.

Rok za podnošenje prijava na javni konkurs ne može da bude kraći od 60 dana od dana objavljivanja oglasa.

Podnosilac prijave je obavezan da uz prijavu dostavi sledeću dokumentaciju:

1) dokaz o registraciji podnosioca prijave za obavljanje delatnosti proizvodnje i emitovanja radio i televizijskog programa;

2) dokaze o ispunjenosti uslova iz člana 50. stav 1. tač. 2) i 3) ovog zakona;

3) dokumentaciju koja se odnosi na predloženu programsku koncepciju;

4) organizaciono-tehničku koncepciju i strukturu kadrova;

5) projekciju planiranih godišnjih prihoda i rashoda (sa njihovom specifikacijom) i podatke o finansijskom potencijalu podnosioca prijave, a ako podnosilac prijave i u vreme podnošenja prijave emituje radio i/ili televizijski program, i finansijski izveštaj zajedno sa bilansima stanja i bilansima uspeha za poslednju poslovnu godinu pre godine u kojoj se podnosi prijava na javni konkurs;

6) izjavu da ne postoje smetnje u smislu odredaba ovog zakona o nedozvoljenoj medijskoj koncentraciji;

7) dokaze o izvršenoj uplati depozita i administrativnih taksi za podnošenje prijave.

Podnosilac prijave može da dostavi i drugu dokumentaciju za koju smatra da je od značaja za dobijanje dozvole za emitovanje programa.

2) u roku od sedam dana od dana isteka roka za podnošenje prijava, javno objavi, na način na koji je objavljen oglas, listu svih podnosilaca prijava, čije su prijave potpune i podnete u predviđenom roku;

3) razmotri sve potpune i blagovremeno podnete prijave;

4) utvrdi i objavi nediskriminatorske, objektivne i merljive kriterijume odlučivanja, koji odgovaraju aktivnostima za čije se obavljanje izdaje dozvola;

5) odluku donese u skladu sa utvrđenim kriterijumima i propisanim uslovima i standardima za proizvodnju i emitovanje programa, a u slučaju da se za korišćenje iste radio frekvencije prijavilo više lica koja ispunjavaju uslove, da prednost da onome koji, na osnovu podnete dokumentacije, pruža veću garanciju da će doprinositi većem kvalitetu i većoj raznovrsnosti programa, odnosno programskih sadržaja, na određenom području na kome program treba da bude emitovan. Ako podnosilac prijave i u vreme raspisivanja javnog konkursa emituje radio i/ili televizijski program, Savet će, prilikom donošenja odluke o izdavanju dozvole za emitovanje programa, uzeti u obzir i doprinos tog podnosioca prijave ostvarivanju načela uređenja odnosa u oblasti radiodifuzije, utvrđenih članom 3. ovog zakona, u prethodnom periodu emitovanja;

6) obezbedi koordinaciju rada sa regulatornim telom nadležnim za oblast telekomunikacija i blagovremeno dostavljanje zahteva za izdavanje dozvole za radiodifuznu stanicu, kako bi se odluka o celovitoj dozvoli za emitovanje programa donela najkasnije u roku od devedeset dana od dana objavljivanja liste prijavljenih na javni konkurs;

7) javno objavi, na način na koji je objavljen oglas, listu lica kojima je izdata dozvola za emitovanje programa;

8) podnosiocima prijave čije su prijave odbijene dostavi obrazloženo rešenje o odbijanju prijave, u roku od osam dana od dana donošenja odluke po raspisanom javnom konkursu;

9) jedan primerak izdate dozvole dostavi regulatornom telu nadležnom za oblast telekomunikacija.

U slučaju nepostupanja u skladu sa stavom 1. ovog člana emiteru se oduzima dozvola za emitovanje programa.

Depozit se ne vraća imaocu dozvole za emitovanje programa koji:

1) pre isteka roka za početak emitovanja programa u pisanoj formi obavesti Savet da odustaje od korišćenja izdate dozvole za emitovanje programa, odnosno korišćenja radio frekvencije koja mu je po ovom osnovu dodeljena;

2) ne započne emitovanje programa u propisanom roku.

Agencija donosi odluku o podnetom zahtevu u koordinaciji sa regulatornim telom nadležnim za oblast telekomunikacija, u skladu sa Planom raspodele radio frekvencija.

Važnost dozvole za emitovanje programa može se produžiti na zahtev imaoca dozvole, koji je dužan da zahtev podnese Agenciji najkasnije šest meseci pre isteka važeće dozvole.

Dozvola iz stava 1. ovog člana izdaje se na zahtev pravnog ili fizičkog lica koje namerava da emituje program koji je isključivo vezan za održavanje određene manifestacije.

Dozvola iz stava 1. ovog člana ima privremeni karakter i važi samo dok traje manifestacija povodom čijeg održavanja je izdata.

Dozvolu sa ograničenim rokom važenja za radiodifuznu stanicu, koja je sastavni deo dozvole iz stava 1. ovog člana, izdaje regulatorno telo nadležno za oblast telekomunikacija, u skladu sa odredbama posebnog zakona kojim se uređuje oblast telekomunikacija.

1) ako emiter u pisanoj formi obavesti Agenciju da više ne namerava da emituje program;

2) ako se utvrdi da je emiter prilikom podnošenja prijave na javni konkurs u prijavi ili u dokumentaciji podnetoj uz prijavu naveo netačne podatke ili je propustio da navede podatke koji su od značaja za odlučivanje po prijavi;

3) ako regulatorno telo nadležno za oblast telekomunikacija, u skladu sa odredbama posebnog zakona kojim se uređuje oblast telekomunikacija, poništi izdatu dozvolu za radiodifuznu stanicu zbog nastupanja nekog od razloga predviđenih tim zakonom;

4) ako emiter nije započeo emitovanje programa u propisanom roku;

5) ako emiter nije izvršio tehnički pregled radiodifuzne stanice u propisanom roku;

6) ako je emiter, bez opravdanog razloga, prekinuo emitovanje programa u trajanju dužem od 30 dana neprekidno ili 60 dana sa prekidima u toku kalendarske godine;

7) ako emiter prekrši odredbe o nedozvoljenoj medijskoj koncentraciji predviđene ovim zakonom;

8) ako Agencija, nakon sprovedenog postupka u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega, emiteru izrekne meru oduzimanja dozvole za emitovanje programa zbog povrede obaveza emitera ili zbog nepoštovanja uslova predviđenih dozvolom za emitovanje programa;

9) ako emiter, i pored izrečene opomene u pisanoj formi, ne izmiri obavezu plaćanja naknade za dozvolu za emitovanje programa;

10) ako se kao jedan od osnivača emitera kome je izdata dozvola za emitovanje programa, posle izdavanja dozvole pojavi strano pravno lice registrovano u zemlji u kojoj prema unutrašnjim propisima te zemlje nije dozvoljeno ili nije moguće utvrditi poreklo osnivačkog kapitala.

Agencija bliže uređuje postupak donošenja odluke iz stava 1. ovog člana, pri čemu postupak mora biti zasnovan na principima objektivnosti i nepristrasnosti, a u toku sprovođenja postupka emiteru mora biti omogućeno da se izjasni o činjenicama koje su povod za sprovođenje postupka. Predstavnik emitera ima pravo da prisustvuje sednici Saveta na kojoj se raspravlja o oduzimanju dozvole i da i tom prilikom usmeno iznese odbranu emitera.

Odluka Saveta o oduzimanju dozvole za emitovanje programa donosi se dvotrećinskom većinom glasova ukupnog broja članova Saveta.

Odluka iz stava 3. ovog člana mora biti obrazložena.

Emiter kome je oduzeta dozvola za emitovanje programa ima pravo da, u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke Saveta, Savetu podnese prigovor.

Prigovor odlaže izvršenje odluke.

Protiv odluke Saveta donete po prigovoru može se pokrenuti upravni spor.

Emiter je dužan da bez odlaganja izvrši konačnu odluku Saveta o oduzimanju dozvole, a ukoliko to ne učini sprovešće se postupak prinudnog izvršenja, u skladu sa pravilima opšteg upravnog postupka, izuzev ako sud u postupku po podnetoj tužbi u upravnom sporu privremeno ne obustavi izvršenje odluke.

Emiteru koji ne izvršava svoje obaveze, a kome je prethodno najmanje tri puta bila izrečena mera privremenog oduzimanja dozvole za emitovanje, izriče se trajno oduzimanje dozvole za emitovanje programa.

Pored naknade iz stava 1. ovog člana emiter plaća i naknadu za korišćenje radiofrekvencije (naknada za dozvolu za radiodifuznu stanicu). Visina i način plaćanja naknade za dozvolu za radiodifuznu stanicu utvrđuju se u skladu sa posebnim zakonom kojim se uređuje oblast telekomunikacija i propisima donetim na osnovu tog zakona. Naknada za radiodifuznu stanicu plaća se u korist računa regulatornog tela nadležnog za oblast telekomunikacija.

Naknada za emitovanje programa uplaćuje se na račun Agencije.

Visina naknade za emitovanje programa utvrđuje se na osnovu sledećih kriterijuma:

1) broja stanovnika na području na kome se emituje program, na osnovu zvaničnih podataka organa nadležnog za poslove statistike, i

2) programske koncepcije emitera, odnosno porekla i vrste programa koji se emituje, i to:

a) udela naučno-obrazovnih, kulturno-umetničkih, dečjih ili sopstvenih informativnih programa, u ukupnom programu koji se emituje;

b) udela programa sopstvene produkcije ili programa nezavisnih produkcija sa sadržajima iz podtačke a) ove tačke, preko kvote utvrđene ovim zakonom;

v) udela programa drugih domaćih emitera ili prevedenih stranih programa.

Visinu naknade za emitovanje programa utvrđuje Agencija, uz saglasnost Vlade Republike Srbije, pri čemu visina naknade za emitovanje radio programa iznosi 20% visine naknade utvrđene za emitovanje televizijskog programa.

Visina naknade za emitovanje programa utvrđuje se na godišnjem nivou, a emiter plaća mesečno Agenciji 1/12 utvrđene godišnje naknade, osim prilikom izdavanja dozvole.

Agencija donosi bliža merila za utvrđivanje visine naknade za emitovanje programa na osnovu kriterijuma iz stava 4. ovog člana.

Agencija može u toku važenja izdate dozvole za emitovanje programa da izmeni visinu naknade u zavisnosti od izmena u programu koji se emituje. Odluka Agencije o izmeni visine naknade mora biti obrazložena.

Za prvih šest meseci korišćenja prava na emitovanje programa emiter plaća ukupnu šestomesečnu naknadu iz stava 5. ovog člana u roku od sedam dana od dana prijema obaveštenja o dodeli prava. U narednom periodu korišćenja prava emiter je dužan da svoju mesečnu obavezu plaćanja naknade plaća do petog u mesecu za tekući mesec.

Radio i televizijske stanice lokalnih i regionalnih zajednica sa učešćem privatnog kapitala, plaćaju naknadu za emitovanje programa srazmerno procentu tog učešća.

Radio i televizijske stanice crkava i verskih zajednica ne plaćaju naknadu za emitovanje programa do okončanja postupka povraćaja imovine tim crkvama i verskim zajednicama oduzete posle Drugog svetskog rata u postupku nacionalizacije, konfiskacije, eksproprijacije i dr.

1) primenjujući svetske i nacionalne standarde, obezbede proizvodnju i emitovanje kvalitetnog programa, kako sa tehničkog stanovišta, tako i sa stanovišta sadržaja programa;

2) obezbede slobodno, potpuno i blagovremeno informisanje građana;

3) prenesu važna saopštenja hitne prirode koja se odnose na ugroženost života, zdravlja, bezbednosti ili imovine;

4) doprinose podizanju opšteg kulturnog i saznajnog nivoa građana;

5) ne emituju programe čiji sadržaji mogu da škode fizičkom, mentalnom ili moralnom razvoju dece i omladine, kao i da takve programe jasno označe, a ukoliko ih emituju da to čine samo između 24,00 i 06,00 časova;

6) ne emituju programe koji sadrže pornografiju ili čiji sadržaji ističu i podržavaju nasilje, narkomaniju ili druge vidove kriminalnog ponašanja, kao i programe koji zloupotrebljavaju lakovernost gledalaca ili slušalaca;

7) strane programe namenjene deci predškolskog uzrasta emituju sinhronizovane na srpski jezik ili jezike nacionalnih i etničkih zajednica.

Svi emiteri su obavezni da emitovane programske sadržaje čuvaju u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast javnog informisanja, odnosno u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita kulturnih dobara.

Zabranjeno je korišćenje naziva, oznake ili skraćenog identifikacionog znaka koji ne odgovara registrovanom nazivu emitera.

Na obavezu identifikacije emitera primenjuju se odredbe posebnog zakona kojim se uređuje oblast javnog informisanja.

Naziv, oznaka, odnosno skraćeni identifikacioni znak emitera mora biti označen i u slučaju preuzimanja programa drugih emitera, a pri emitovanju programa nezavisne produkcije naziv se navodi u najavi i/ili odjavi programa.

Emiter koji ima isključivo pravo prenosa događaja koji su obuhvaćeni listom iz stava 1. ovog člana, dužan je da svim drugim zainteresovanim emiterima dozvoli i omogući da snime i emituju kratke izveštaje sa tog događaja u trajanju do devedeset sekundi koji će sadržati i autentičnu sliku i ton sa takvog događaja.

Obaveza iz stava 1. ovog člana ne odnosi se ni na emitovanje stranih muzičkih programa, osim televizijskog emitovanja muzičko-scenskih dela.

Savet može, izuzetno, da odobri emiteru da delove programa emituje i na drugim jezicima.

Emiteri koji proizvode i emituju program namenjen nacionalnim manjinama obavezni su da od ukupnog godišnjeg vremena emitovanja programa na jeziku nacionalne manjine, emituju najmanje 50% programa sopstvene produkcije.

U ukupno godišnje vreme emitovanog programa ne računaju se reprize, sportski prenosi, igre, reklame, tv-kupovina, kao ni program vesti, izuzev ako se radi o sopstvenoj produkciji vesti.

Pod sopstvenom produkcijom podrazumevaju se programi ili emisije u kojima je izvorni audio ili video materijal i/ili autorski deo sadržan u emisiji ili programu veći od 50% u televizijskom, odnosno 20% u radio programu, odnosno emisiji.

Pod sopstvenom produkcijom podrazumevaju se i koprodukcije.

U ukupno godišnje vreme emitovanja programa ne računaju se reprize, sportski prenosi, igre, reklame i tv-kupovina, kao ni program vesti, osim ako se radi o sopstvenoj produkciji vesti.

Radiodifuzne ustanove iz stava 1. ovog člana obavljaju delatnost proizvodnje i emitovanja radio i televizijskog programa i imaju posebne obaveze u ostvarivanju opšteg interesa u oblasti javnog radiodifuznog servisa, utvrđene ovim zakonom.

Radiodifuzne ustanove iz stava 1. ovog člana imaju svojstvo pravnog lica.

Programima koji se proizvode i emituju u okviru javnog radiodifuznog servisa mora da se obezbedi raznovrsnost i izbalansiranost (međusobna usklađenost ili usaglašenost) sadržaja kojima se podržavaju demokratske vrednosti savremenog društva, a naročito poštovanje ljudskih prava i kulturnog, nacionalnog, etničkog i političkog pluralizma ideja i mišljenja.

1) obezbede da programi koji se proizvode i emituju, a posebno programi informativnog sadržaja, budu zaštićeni od bilo kakvog uticaja vlasti, političkih organizacija ili centara ekonomske moći;

2) proizvode i emituju programe namenjene svim segmentima društva, bez diskriminacije, vodeći pri tom računa naročito o specifičnim društvenim grupama kao što su deca i omladina, manjinske i etničke grupe, hendikepirani, socijalno i zdravstveno ugroženi, gluvonemi (sa obavezom paralelnog emitovanja ispisanog teksta opisa zvučnog segmenta radnje i dijaloga), i dr.;

3) uvažavaju jezičke i govorne standarde, kako većinskog stanovništva, tako, u odgovarajućoj srazmeri, i nacionalnih manjina, odnosno etničkih grupa, na području na kome se program emituje;

4) obezbede zadovoljavanje potreba građana za programskim sadržajima koji izražavaju kulturni identitet, kako naroda, tako i nacionalnih manjina, odnosno etničkih grupa, kroz mogućnost da određene programe ili programske celine, na područjima na kojima žive i rade, prate i na svom maternjem jeziku i pismu;

5) obezbede odgovarajuće vreme za emitovanje sadržaja vezanih za delovanje udruženja građana i nevladinih organizacija, kao i verskih zajednica na području na kome se program emituje;

6) u vreme predizborne kampanje, obezbede besplatno i ravnomerno emitovanje promocije političkih stranaka, koalicija i kandidata koji imaju prihvaćene izborne liste za savezne, republičke, pokrajinske ili lokalne izbore, pri čemu ne mogu emitovati plaćenu predizbornu promociju i, u skladu sa svojim opštim aktima, mogu odbiti emitovanje programa i reklamnih spotova ako oni ne služe predizbornoj kampanji;

7) godišnjim planovima, predvide emitovanje programa nezavisnih produkcija, čiji se izbor vrši na osnovu sprovedenog javnog konkursa i uz zaključenje ugovora u pisanoj formi sa nezavisnim producentom pod uobičajenim tržišnim uslovima;

8) po preporuci Agencije, omoguće korišćenje teleteksta, u sopstvenoj ili nezavisnoj produkciji trećih lica;

9) obezbede korišćenje i razvoj savremenih tehničko-tehnoloških standarda u proizvodnji i emitovanju programa i pripreme i, u predviđenom vremenu, realizuju planove prelaska na nove digitalne tehnologije;

10) uvažavaju tradicionalni duhovni, istorijski, kulturni, humanitarni i prosvetni značaj i ulogu crkava i verskih zajednica u društvu;

11) međusobno sarađuju i razmenjuju programske sadržaje koji su od interesa za građane Republike Srbije.

Za obavljanje drugih poslova iz okvira svoje delatnosti ustanove javnog radiodifuznog servisa stiču sredstva od:

1) proizvodnje i emitovanja ekonomsko-propagandnog programa;

2) proizvodnje i prodaje audiovizuelnih programa (emisija, filmova, serija, nosača zvuka i dr.);

3) proizvodnje drugih programskih usluga (teletekst i dr.);

4) organizovanja koncerata i drugih priredbi;

5) obavljanja drugih delatnosti utvrđenih statutom;

6) iz drugih izvora, u skladu sa zakonom.

Vlasnici radio i TV prijemnika plaćaju jedinstvenu radio-te-levizijsku pretplatu u istom iznosu na celoj teritoriji Republike Srbije.

Radio-televizijska pretplata (u daljem tekstu: pretplata) se plaća na radio i televizijske prijemnike (u daljem tekstu: prijemnik) po domaćinstvu i na prijemnike koji su povezani sa kolektivnim antenama ili priključeni na kablovski sistem.

Domaćinstvo, vlasnik dva ili više prijemnika, izuzev prijemnika u motornom vozilu, plaća pretplatu samo za jedan radio ili televizijski prijemnik na istoj adresi.

Hoteli i moteli plaćaju pretplatu na svakih deset soba opremljenih televizijskim ili radio prijemnikom, a svako drugo pravno lice, vlasnik televizijskog prijemnika, plaća pretplatu na svakih 20 zaposlenih koji su u stanju da primaju program.

Obaveza plaćanja pretplate nastaje od prvog dana narednog meseca od dana nabavke prijemnika.

Sva fizička i pravna lica koja su vlasnici prijemnika dužni su da prijave nabavku prijemnika republičkoj ustanovi javnog radiodifuznog servisa, a sa teritorije Autonomne pokrajine Vojvodine i pokrajinskoj ustanovi javnog radiodifuznog servisa.

Obaveza prijavljivanja prijemnika ili prijavljivanja promene adrese ili sedišta vlasnika prijemnika, nastaje u roku od 15 dana od dana pribavljanja, odnosno nastanka promene.

U slučaju otuđenja prijemnika, raniji vlasnik prijemnika je obavezan da plaća pretplatu za sve vreme dok taj prijemnik ne odjavi, uz izjavu da ne poseduje drugi prijemnik.

Republička ustanova javnog radiodifuznog servisa vodi evidenciju pretplatnika, sa svim ličnim i drugim potrebnim podacima. Za teritoriju Autonomne pokrajine Vojvodine ove poslove obavlja i pokrajinska ustanova javnog radiodifuznog servisa.

Ustanova javnog radiodifuznog servisa ne može da vrši kontrolu posedovanja prijemnika na način kojim bi se ugrozila ustavna prava građana.

1) invalid sa 100% telesnog oštećenja;

2) invalid sa manje od 100% telesnog oštećenja, ako mu je, u skladu sa odredbama posebnih propisa, priznato pravo na dodatak za tuđu negu i pomoć;

3) lice koje je trajno izgubilo sluh ili slepo lice.

Pravo na oslobađanje od obaveze plaćanja pretplate iz stava 1. ovog člana ostvaruje se na osnovu potvrde ustanove nadležne za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja, odnosno druge ustanove i organa, ako je to predviđeno posebnim zakonom.

Od obaveze plaćanja pretplate oslobađaju se pravna lica:

1) ustanove koje se u smislu člana 79. Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana (`Službeni glasnik Republike Srbije`, br. 36/91, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 48/94, 52/96 i 29/2001) smatraju ustanovama za smeštaj korisnika, škole, zdravstvene ustanove i invalidske organizacije i preduzeća za radno osposobljavanje i zapošljavanje invalida;

2) diplomatsko-konzularna predstavništva, pod uslovom reciprociteta.

Visina godišnje pretplate za prijemnik u motornom vozilu iznosi 440 dinara.

Pretplata iz stava 1. ovog člana plaća se mesečno, najkasnije do 15-og u mesecu, za prethodni mesec.

Pretplata iz stava 2. ovog člana plaća se godišnje, posebnom uplatnicom, prilikom registracije motornog vozila.

Ustanovi javnog radiodifuznog servisa autonomne pokrajine pripada 70% prihoda ostvarenog naplatom pretplate na području autonomne pokrajine. Ova sredstva Radiodifuzna ustanova Srbije dužna je da prenese ustanovi javnog radiodifuznog servisa autonomne pokrajine u roku od tri dana od dana izvršene naplate.

Deo sredstava u iznosu od 1,5% od ukupno ostvarene mesečne pretplate Radiodifuzna ustanova Srbije uplaćuje na račun buxeta Republike Srbije za razvoj domaće kinematografije.

Naplata mesečne pretplate vrši se preko javnog preduzeća koje ponudi najpovoljnije uslove za prikupljanje mesečne pretplate sa određenog područja, na način utvrđen ugovorom koji Radiodifuzna ustanova Srbije zaključuje sa tim javnim preduzećem.

Visina pretplate iz st. 1 i 2. ovog člana, za 2003. godinu i svaku narednu godinu, usklađuje se sa indeksom rasta cena na malo u Republici Srbiji u prethodnoj kalendarskoj godini, prema zvanično objavljenim podacima organa nadležnog za poslove statistike, uvećanim za 5%.

Ustanova javnog radiodifuznog servisa autonomne pokrajine emituje program na području autonomne pokrajine i to u MF, VHF i UHF frekvencijskim područjima koji su namenjeni radiodifuznoj službi.

Radiodifuzna ustanova Srbije emituje radio program na tri mreže u MF opsegu i na tri mreže u VHF opsegu, a televizijski program na dve mreže u VHF/UHF opsegu.

Ustanova javnog radiodifuznog servisa autonomne pokrajine emituje radio program na dve mreže u MF opsegu i tri mreže u VHF opsegu, a televizijski program na dve mreže u VHF/UHF opsegu.

Ustanove iz st. 1. i 2. ovog člana dužne su da pre početka emitovanja programa pribave dozvolu za radiodifuznu stanicu koju, na zahtev Agencije, izdaje regulatorno telo nadležno za oblast telekomunikacija, u skladu sa Planom raspodele radio frekvencija.

Nepokretnosti i sredstva emisione infrastrukture iz stava 2. ovog člana (zgrade, antenski sistemi, radiorelejni sistemi i dr.), Radiodifuzna ustanova Srbije koristi u skladu sa ugovorom koji zaključuju ovlašćena lica Radiodifuzne ustanove Srbije i Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije.

Članove Upravnog odbora imenuje i razrešava Agencija.

Članovi Upravnog odbora imenuju se iz reda novinara i afirmisanih stručnjaka za medije, menaxment, pravo i finansije, kao i drugih uglednih ličnosti.

Članovi Upravnog odbora ne mogu biti savezni poslanici, narodni poslanici, poslanici u skupštini autonomne pokrajine, članovi Saveta Agencije, članovi Vlade, odnosno organa izvršne vlasti autonomne pokrajine, niti imenovana ili postavljena lica u Vladi, organu izvršne vlasti autonomne pokrajine ili republičkim, odnosno pokrajinskim organima, kao i funkcioneri političkih stranaka (predsednici stranaka, njihovi zamenici, članovi predsedništva, članovi glavnih i izvršnih odbora, kao i drugi funkcioneri stranaka).

Mandat članova Upravnog odbora je pet godina i jedno lice može biti imenovano za člana Upravnog odbora najviše dva puta uzastopno.

U svom radu članovi Upravnog odbora su samostalni i staraju se o doslednoj primeni odredaba ovog zakona koje se odnose na javni radiodifuzni servis.

<< Nazad Dalje >>