ZAKON O RADIODIFUZIJI

Upravni odbor odluke donosi većinom glasova od ukupnog broja članova Upravnog odbora, osim ako statutom nije predviđeno da se pojedine odluke donose dvotrećinskom većinom glasova od ukupnog broja članova Upravnog odbora. Ukoliko su prilikom odlučivanja glasovi podeljeni, odlučuje glas predsednika.

Članovi Upravnog odbora imaju pravo na naknadu za svoj rad o čijoj visini odlučuje Agencija.

2) imenuje i razrešava generalnog direktora Radiodifuzne ustanove Srbije, dvotrećinskom većinom od ukupnog broja članova Upravnog odbora, pri čemu odluku o imenovanju donosi nakon sprovedenog javnog konkursa;

3) imenuje i razrešava direktore radija i televizije i glavne i odgovorne urednike programa, dvotrećinskom većinom od ukupnog broja članova Upravnog odbora, pri čemu odluku o imenovanju donosi na predlog generalnog direktora, nakon sprovedenog javnog konkursa;

4) daje saglasnost na opšti akt generalnog direktora o sistematizaciji poslova i zadataka u Radiodifuznoj ustanovi Srbije;

5) donosi investicione planove;

6) razmatra preporuke Programskog odbora;

7) uređuje način prijavljivanja i odjavljivanja prijemnika;

8) obavlja i druge poslove utvrđene zakonom i Statutom.

4) izvršava odluke Upravnog odbora;

5) razmatra preporuke Programskog odbora;

6) odgovara za ostvarivanje programske koncepcije i stara se o izvršavanju usvojenih planova rada i o primeni odredaba ovog zakona koje se odnose na javni radiodifuzni servis;

7) predlaže Upravnom odboru imenovanje direktora radija i televizije i glavnih i odgovornih urednika programa;

8) donosi opšte akte o sistematizaciji poslova i zadataka i o organizaciji rada Radiodifuzne ustanove Srbije;

9) obavlja i druge poslove utvrđene zakonom i Statutom.

Mandat generalnog direktora je četiri godine i jedno lice može biti imenovano za generalnog direktora najviše dva puta uzastopno.

Za generalnog direktora ne može biti imenovano lice koje ne može biti član Upravnog odbora Radiodifuzne ustanove Srbije.

Programski odbor ima 18 članova koje bira Narodna skupština i to šest iz reda narodnih poslanika, a 12, na predlog Agencije, iz reda profesionalnih udruženja, naučnih ustanova, religijskih zajednica, udruženja građana, nevladinih organizacija i sl.

Članovi Programskog odbora ne mogu biti izabrana, imenovana ili postavljena lica u Vladi ili republičkim organima, niti mogu biti članovi Saveta Agencije.

Mandat članova Programskog odbora traje tri godine i ne mogu biti ponovo imenovani.

Način rada Programskog odbora bliže se uređuje statutom Radiodifuzne ustanove Srbije.

Uslove za rad Programskog odbora obezbeđuje Radiodifuzna ustanova Srbije.

Saglasnost na Statut Radiodifuzne ustanove Srbije daje Agencija.

Sredstva za osnivanje i rad Radiodifuzne ustanove Vojvodine čine nepokretnosti i druga sredstva kojima posluje JP `Radio-televizija Srbije`, utvrđena deobnim bilansom kojim se vrši razgraničenje sredstava, prava i obaveza JP `Radio-televizija Srbije` između Radiodifuzne ustanove Srbije i Radiodifuzne ustanove Vojvodine.

Nepokretnosti i sredstva emisione infrastrukture iz stava 2. ovog člana (zgrade, antenski sistemi, radio relejni sistemi i dr.), Radiodifuzna ustanova Vojvodine koristi u skladu sa ugovorom koji zaključuju ovlašćena lica Radiodifuzne ustanove Vojvodine i Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije.

Odredbe ovog zakona koje se odnose na organe Radiodifuzne ustanove Srbije, njihovu nadležnost, Programski odbor, reviziju finansijskih izveštaja, kao i odredbe koje se odnose na Statut Radiodifuzne ustanove Srbije, primenjuju se i na Radiodifuznu ustanovu Vojvodine.

Za članove upravnog odbora Radiodifuzne ustanove Vojvodine, Agencija imenuje lica koja žive i rade na području Autonomne pokrajine Vojvodine.

Programski odbor Radiodifuzne ustanove Vojvodine imenuje Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine.

Osnivačradio i/ili televizijske stanice iz stava 1. ovog člana može biti neprofitna organizacija civilnog društva (nevladina organizacija ili udruženje građana).

Sadržaj programa koji emituju radio i/ili televizijske stanice civilnog sektora mora biti u vezi sa oblašću delovanja nevladine organizacije ili udruženja građana, koje je osnivač stanice.

Radio i/ili televizijske stanice civilnog sektora mogu se osnivati samo za lokalno područje.

Radio i/ili televizijske stanice civilnog sektora ne mogu poslovati na profitnoj osnovi.

Na radio i/ili televizijsku stanicu civilnog sektora primenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na javni radiodifuzni servis u pogledu posebnih obaveza pri proizvodnji programa.

Radio i/ili televizijskoj stanici civilnog sektora dozvola za emitovanje programa izdaje se nakon učešća na raspisanom javnom konkursu za željenu zonu servisa, ali bez obaveze plaćanja naknade za emitovanje programa.

Sredstva za rad radio i/ili televizijske stanice civilnog sektora mogu se obezbeđivati iz donacija, priloga građana, sponzorstva i iz drugih izvora prihoda, u skladu sa posebnim zakonom kojim se uređuje osnivanje i delovanje udruženja građana i nevladinih organizacija. Na ostvarivanje prihoda putem sponzorstva i reklame, primenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na javni radiodifuzni servis.

Način upravljanja radio i/ili televizijskom stanicom civilnog sektora, uređuje se statutom ove stanice na koji saglasnost daje Agencija.

Ako u toku rada radio i/ili televizijska stanica civilnog sektora promeni svoj status, ili ako emituje program ili koristi sponzorstvo i reklamu suprotno odredbama ovog člana, oduzeće joj se dozvola pre isteka vremena na koji je izdata i platiće retroaktivno naknadu za emitovanje programa za period rada od nastupanja razloga za pokretanje postupka za oduzimanje dozvole.

Radio i/ili televizijske stanice iz st. 1, 2. i 3. ovog člana mogu biti u mešovitoj svojini. Ove stanice imaju status javnih preduzeća sve dok sredstva u državnoj svojini imaju većinski udeo u njihovom ukupnom kapitalu.

Radio i/ili televizijskoj stanici iz st. 1, 2. i 3. ovog člana dozvola se izdaje nakon učešća na raspisanom javnom konkursu za željenu zonu servisa.

Radio i/ili televizijske stanice iz st. 1, 2. i 3. ovog člana dužne su da se pridržavaju odredbi ovog zakona koje se odnose na posebne obaveze javnog radiodifuznog servisa pri proizvodnji i emitovanju programa, sve dok imaju status javnog preduzeća.

Dok imaju status javnog preduzeća, direktori, glavni i odgovorni urednici i članovi upravnih odbora radio i/ili televizijskih stanica lokalnih i/ili regionalnih zajednica ne mogu biti savezni poslanici, narodni poslanici, poslanici u skupštini autonomne pokrajine, odbornici, izabrana, imenovana ili postavljena lica u saveznim, republičkim, pokrajinskim ili lokalnim organima izvršne vlasti, kao ni funkcioneri političkih organizacija.

Radio i/ili televizijske stanice iz st. 1, 2. i 3. ovog člana imaju obavezu da se privatizuju u roku od četiri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Na području jedne ili više opština, kao i na području grada, radio i/ili televizijski program mogu emitovati i radio i/ili televizijske stanice koje su u privatnoj svojini i čiji osnivačnije skupština jedne ili više opština, odnosno skupština grada ili udeo državnog kapitala u ovim radio i/ili televizijskim stanicama nije većinski. Takve stanice nemaju poseban status radio i/ili televizijske stanice lokalne ili regionalne zajednice i na njih se primenjuju odredbe ovog zakona koje važe za komercijalne radio i televizijske stanice.

2) učestvuje u osnivačkom kapitalu preduzeća koje izdaje dnevne novine, ili obrnuto;

3) učestvuje u osnivačkom kapitalu preduzeća koje obavlja delatnost novinske agencije, ili obrnuto;

4) istovremeno poseduje više dozvola za emitovanje programa;

5) istovremeno emituje i radio i televizijski program;

6) istovremeno emituje radio i/ili televizijski program i izdaje dnevne novine koje se distribuiraju na području na kome se emituje i radio i/ili televizijski program ili

7) istovremeno emituje radio i/ili televizijski program i bavi se delatnošću novinskih agencija.

Medijska koncentracija, u smislu ovog zakona, postoji i kada se kao osnivači emitera pojavljuju fizička ili pravna lica koja su istovremeno:

1) osnivači drugog emitera;

2) osnivači preduzeća koje izdaje dnevne novine koje se distribuiraju na području na kome se emituje i radio i/ili televizijski program;

3) osnivači preduzeća ili radnje koja se bavi delatnošću novinske agencije;

4) bračni drug ili srodnici u pravoj liniji bez obzira na stepen srodstva.

1) učešćem u osnivačkom kapitalu drugog emitera;

2) učešćem u osnivačkom kapitalu novinsko-izdavačkog preduzeća;

3) učešćem u osnivačkom kapitalu preduzeća koje obavlja delatnost novinske agencije;

4) istovremenim emitovanjem i radio i televizijskog programa na istom području kao jedini emiter;

5) na drugi način predviđen odredbama ovog zakona.

Nedozvoljena medijska koncentracija, u smislu ovog zakona, postoji i kada osnivačnovinsko-izdavačkog preduzeća ili osnivačpreduzeća koje obavlja delatnost novinske agencije učešćem u osnivačkom kapitalu emitera dovede do narušavanja principa pluralizma mišljenja u sredstvima javnog informisanja.

1) ima dozvolu za emitovanje programa na nacionalnom nivou pokrivanja učestvuje u osnivačkom kapitalu drugog emitera koji ima istu takvu dozvolu, sa više od 5%;

2) na istom području emituje više od jednog televizijskog i jednog radio programa;

3) ima dozvolu za emitovanje programa na nacionalnom nivou pokrivanja učestvuje u osnivačkom kapitalu preduzeća koje izdaje dnevne novine koje se štampaju u tiražu većem od 30.000 primeraka, sa više od 5%, i obrnuto;

4) ima dozvolu za emitovanje programa na nacionalnom nivou pokrivanja učestvuje u osnivačkom kapitalu preduzeća koje obavlja delatnost novinske agencije, sa više od 5%, i obrnuto;

5) ima dozvolu za emitovanje programa na nacionalnom nivou pokrivanja istovremeno izdaje dnevne novine koje se štampaju u tiražu većem od 30.000 primeraka;

6) kao radio ili televizijska stanica lokalnog ili regionalnog nivoa pokrivanja učestvuje u osnivačkom kapitalu drugog emitera regionalnog ili lokalnog nivoa pokrivanja na istom području sa više od 30%;

7) kao radio ili televizijska stanica regionalnog ili lokalnog nivoa pokrivanja istovremeno na istom ili susednom području izdaje dnevne novine lokalnog karaktera.

Podnosilac prijave na javnom konkursu je dužan da uz prijavu dostavi overenu izjavu da se eventualnim izdavanjem dozvole za emitovanje programa neće ostvariti nedozvoljena medijska koncentracija, u smislu odredaba ovog zakona.

Ukoliko emiter u ostavljenom roku, bez opravdanog razloga, ne postupi u skladu sa nalogom iz stava 1. ovog člana, Agencija će sprovesti postupak za oduzimanje dozvole za emitovanje programa.

Ako Agencija utvrdi da će se planiranim promenama vlasničke strukture ostvariti nedozvoljena medijska koncentracija, preporučiće emiteru da upodobi promene na način kojim bi se izbegla nedozvoljena medijska koncentracija.

Ako emiter ne postupi u skladu sa preporukom Agencije i izvrši promenu vlasničke strukture tako da nastupi neki od slučajeva nedozvoljene medijske koncentracije, na njega će se primeniti odredbe ovog zakona o prestanku važenja dozvole za emitovanje programa pre isteka roka na koji je izdata.

Reklame i tv-kupovina koji su namenjeni deci ili u kojima deca učestvuju kao izvođači, moraju da izbegavaju sve što može naškoditi njihovim interesima i moraju da imaju u vidu njihovu naročitu osetljivost.

Zabranjeno je da se tv-kupovinom vrši pritisak na maloletnike da ugovaraju kupovinu roba i usluga.

Zabranjuje se objavljivanje neistinitih, prevarnih, pritajenih i ocrnjujućih (uvredljivih) reklama i tv-prodaja, reklama i tv-prodaja kojima se zloupotrebljava lakovernost slušalaca ili gledalaca, reklama i tv-prodaja koje bi tehničkom montažom slike ili zvuka u vrlo kratkom trajanju ili na drugi način mogli prenositi poruke ili uticati na mišljenje slušaoca ili gledaoca delujući na njegovu podsvest tako da on tog uticaja nije svestan ili nije potpuno svestan, kao i reklamiranje slobodnih profesija.

Reklame moraju da budu jasno prepoznatljive i optičkim i akustičkim sredstvima odvojene od drugih programskih proizvoda.

Reklame se, po pravilu, emituju u blokovima.

U reklamama i tv-kupovini ne mogu se ni likom ni govorom pojavljivati novinari, voditelji i urednici informativnih, dokumentarnih, kulturno-obrazovnih i dečjih programa.

Emisije vesti, informativno-dokumentarni i dečji program ne mogu se prekidati reklamama, ukoliko nisu duži od 30 minuta.

Nije dozvoljeno da se religiozni program prekida reklamama.

U programima koji se sastoje od zasebnih celina i tokom sportskih i kulturno-umetničkih programa i događaja koji obuhvataju pauze, reklame se mogu emitovati samo između celina ili tokom prirodnih prekida događaja.

Emitovanje audiovizuelnih ostvarenja, kao što su snimci pozorišnih predstava, muzičko-scenska dela, koncerti umetničke muzike ili filmovi i televizijski filmovi (što ne obuhvata zabavni program i sl.) može se, pod uslovom da su duži od 45 minuta, prekinuti jednom. Još jedan prekid je dozvoljen samo ukoliko su takva ostvarenja najmanje 20 minuta duža od dva ili više punih perioda od 45 minuta.

Kada se programi prekidaju emitovanjem reklama, između svake dve reklamne pauze mora da prođe najmanje 20 minuta.

U toku predizborne kampanje registrovanim političkim strankama, koalicijama i kandidatima omogućava se načelo jednake zastupljenosti bez diskriminacije.

Tokom dana može se emitovati najviše šest programa direktne tv-prodaje koji ne mogu da prelaze limit od tri sata dnevno.

U toku predizborne kampanje komercijalne radiodifuzne stanice mogu objavljivati plaćene političke oglase i reklame, ali bez diskriminacije političkih stranaka, koalicija i kandidata i pod jednakim finansijskim uslovima.

Pravila regulisanja rasporeda i načina objavljivanja reklama tokom programa primenjuju se i na komercijalne radiodifuzne stanice.

Državni organi i organizacije, političke stranke, koalicije i druge političke organizacije ne mogu biti sponzori radiodifuznih programa.

Programe ne mogu sponzorisati fizička i pravna lica koja se kao osnovnom delatnošću bave proizvodnjom ili prodajom proizvoda ili pružanjem usluga, čije je reklamiranje zabranjeno ovim zakonom.

Zabranjeno je sponzorisanje vesti ili programa koji se bave aktuelnim političkim događajima.

1) emituje program bez dozvole Agencije (član 38);

2) emituje program suprotno programskim i/ili tehničkim standardima utvrđenim u dozvoli (član 39. stav 3);

3) ustupi, iznajmi ili na drugi način prenese ili otuđi, privremeno ili trajno, dobijenu dozvolu za emitovanje programa (član 46);

4) sa drugim pravnim ili fizičkim licem zajednički koristi radio frekvenciju bez odobrenja Agencije ili suprotno datom odobrenju (član 48);

5) bez pribavljene dozvole emituje program za koji se zahteva dozvola za emitovanje programa sa kraćim rokom važenja (član 60);

6) emituje program suprotno izdatoj dozvoli za emitovanje programa sa kraćim rokom važenja (član 60);

7) emituje program nakon isteka roka važenja dozvole za emitovanje programa (član 64);

8) ne prenese važno saopštenje hitne prirode (član 68. stav 1. tačka 3);

9) emituje programske sadržaje suprotno članu 68. stav 1. tač. 5) i 6) ovog zakona;

10) ne identifikuje svoj program u skladu sa članom 69. stav 1. ovog zakona;

11) koristi naziv, oznaku ili skraćeni identifikacioni znak koji ne odgovara registrovanom nazivu emitera (član 69. stav 2);

12) ne označi emitera ili nezavisnu produkciju čiji je program preuzeo ili emitovao (član 69. stav 4);

13) izvrši umrežavanje suprotno članu 70. ovog zakona;

14) ne omogući drugim zainteresovanim emiterima da snime i emituju kratke izveštaje sa događaja za koje je otkupio pravo prenosa (član 71. stav 2);

15) ne prijavi promenu vlasničke strukture (član 103):

16) reklamira proizvode, robe ili usluge čije je reklamiranje zabranjeno (član 104. stav 1);

17) objavljuje reklame i/ili tv-kupovinu čije je objavljivanje zabranjeno (član 104. stav 4);

18) emituje reklame na način suprotan članu 105. ovog zakona:

19) objavljuje političke reklame van predizborne kampanje (član 106. stav 1);

20) kao ustanova javnog radiodifuznog servisa ili radio i/ili televizijska stanica civilnog sektora, vrši ulogu posrednika, zastupnika ili oglašivača u ime i za račun trećih lica (član 107);

21) emituje reklame ili programe tv-kupovine u trajanju dužem od ograničenja predviđenih čl. 108. i 109. ovog zakona ;

22) izvrši diskriminaciju političkih stranaka, koalicija ili kandidata prilikom objavljivanja plaćenih političkih oglasa i reklama (član 109. stav 3);

23) sponzoriše program suprotno članu 110. st. 2. i 3. ovog zakona;

24) ne označi jasno program koji je u celini ili delimično sponzorisan ( član 111);

25) kao sponzor utiče na sadržaj ili vreme emitovanja programa koji je sponzorisao (član 112. stav 1);

26) sponzoriše vesti ili programe koji se bave aktuelnim događajima (član 112.stav 2).

Novčanom kaznom od 2.500 do 10.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana i odgovorno lice u pravnom licu i fizičko lice.

Novčanom kaznom u visini jednogodišnje pretplate kazniće se za prekršaj fizičko i pravno lice koje ne prijavi nabavku radio i/ili TV prijemnika, u skladu sa članom 81. ovog zakona.

Savet Agencije je dužan da na konstitutivnoj sednici utvrdi predlog za izbor devetog člana Saveta, u skladu sa članom 23. st. 4. i 5. ovog zakona i da ga dostavi Skupštini.

Skupština će doneti odluku o izboru devetog člana Saveta u roku od 30 dana od dana dostavljanja predloga iz stava 2. ovog člana.

Savet Agencije je dužan da u roku od sedam dana od dana izbora devetog člana Saveta izabere predsednika i zamenika predsednika Saveta, da donese Statut, Poslovnik o radu i opšte akte o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Agenciji.

Savet Agencije i predsednik Saveta dužni su da u roku od 45 dana od dana donošenja opštih akata iz stava 4. ovog člana izvrše prijem u radni odnos i raspoređivanje potrebnog broja zaposlenih u Agenciji.

Agencija počinje sa radom danom konstituisanja Saveta Agen- cije.

Vlada će u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona obezbediti prostorne, tehničke, finansijske i druge materijalne uslove za početak rada Agencije.

Opšti akti potrebni za sprovođenje javnog konkursa i za izdavanje dozvola za emitovanje programa, doneće se u roku od tri meseca od dana početka rada Agencije.

Agencija će raspisivati javne konkurse za izdavanje dozvola za emitovanje programa sledećim redosledom:

Komisiju iz stava 1. ovog člana obrazuje Vlada.

Radio frekvencije koje koristi JP `Radio-televizija Srbije`, nastavljaju da, u skladu sa odredbama ovog zakona, koriste Radiodifuzna ustanova Srbije i Radiodifuzna ustanova Vojvodine, do izdavanja dozvola za radiodifuzne stanice, u skladu sa Planom raspodele radio frekvencija i ovim zakonom.

Radiodifuzna ustanova Srbije i Radiodifuzna ustanova Vojvodine počinju sa radom 31. januara 2003. godine.

Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Srbije i Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Vojvodine će se konstituisati u roku od sedam dana od dana imenovanja.

Na konstitutivnoj sednici Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Srbije i Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Vojvodine doneće odluku o raspisivanju javnog konkursa za imenovanje generalnog direktora Radiodifuzne ustanove Srbije i generalnog direktora Radiodifuzne ustanove Vojvodine.

Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Srbije i Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Vojvodine imenovaće generalnog direktora Radiodifuzne ustanove Srbije i generalnog direktora Radiodifuzne ustanove Vojvodine, u roku od 15 dana od dana isteka roka za podnošenje prijava na javni konkurs.

U slučaju da ne donese odluku o imenovanju po raspisanom javnom konkursu iz stava 4. ovog člana, Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Srbije i Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Vojvodine, do imenovanja generalnog direktora, imenuju vršioca dužnosti generalnog direktora Radiodifuzne ustanove Srbije i vršioca dužnosti generalnog direktora Radiodifuzne ustanove Vojvodine.

Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Srbije, odnosno Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Vojvodine, u roku od 30 dana od dana svog konstituisanja doneće statute ovih ustanova.

Generalni direktor Radiodifuzne ustanove Srbije, odnosno generalni direktor Radiodifuzne ustanove Vojvodine, obavezan je da u roku od 60 dana od dana početka rada Radiodifuzne ustanove Srbije, odnosno Radiodifuzne ustanove Vojvodine, donese opšte akte o sistematizaciji poslova i unutrašnjoj organizaciji rada Radiodifuzne ustanove Srbije, odnosno Radiodifuzne ustanove Vojvodine.

Zaposleni iz stava 1. ovog člana koji ne budu raspoređeni u skladu sa opštim aktom o unutrašnjoj organizaciji Radiodifuzne ustanove Srbije, odnosno Radiodifuzne ustanove Vojvodine, ostvaruju prava koja zaposlenom pripadaju po osnovu prestanka radnog odnosa, utvrđena posebnim zakonom.

Od dana donošenja deobnog bilansa, u skladu sa članom 120. stav 1. ovog zakona, JP `Radio-televizija Srbije` ne može otuđiti ili opteretiti imovinu, niti zapošljavati nove radnike.

Do okončanja javnog konkursa iz stava 1. ovog člana i donošenja odluke o imenovanju, Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Srbije i Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Vojvodine će, na predlog generalnog direktora, u roku od 30 dana od dana početka rada Radiodifuzne ustanove Srbije, odnosno Radiodifuzne ustanove Vojvodine, imenovati vršioce dužnosti direktora radija i televizije i vršioce dužnosti glavnih i odgovornih urednika programa.

Nadležno ministarstvo će, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, doneti akt kojim će bliže urediti način privatizacije radio i/ili televizijskih stanica iz člana 96. st. 1, 2. i 3. ovog zakona.

JP `Radio-televizija Srbije` je dužna da, u roku od 15 dana od dana ustanovljavanja evidencije, svakom pretplatniku u pisanoj formi dostavi obaveštenje o budućoj obavezi plaćanja radio-televizijske pretplate.

Obaveza plaćanja radio-televizijske pretplate nastaje narednog meseca od meseca u kome je dostavljeno obaveštenje iz stava 2. ovog člana.

Podnosilac prijave na javni konkurs za izdavanje dozvola za emitovanje programa dužan je da se pridržava odredbi o nedozvoljenoj medijskoj koncentraciji, da bi njegova prijava bila podobna za razmatranje.