ZAKON O RADIODIFUZIJI

1) slobode, profesionalizma i nezavisnosti radiodifuznih javnih glasila, kao garancije ukupnog razvoja demokratije i društvene harmonije;

2) racionalnog i efikasnog korišćenja radiofrekvencijskog spektra kao ograničenog prirodnog bogatstva;

3) zabrane svakog oblika cenzure i/ili uticaja na rad radiodifuznih javnih glasila, čime se garantuje njihova nezavisnost, nezavisnost njihovih redakcija i novinara;

4) pune afirmacije građanskih prava i sloboda, a posebno slobode izražavanja i pluralizma mišljenja;

5) primene međunarodno priznatih normi i principa koji se odnose na oblast radiodifuzije, a naročito poštovanja ljudskih prava u ovoj oblasti;

6) objektivnosti, zabrane diskriminacije i javnosti postupka izdavanja dozvola za emitovanje;

7) podsticanja razvoja radiodifuzije i stvaralaštva u oblasti radija i televizije u Republici Srbiji.

1) Radiodifuzija: opšti pojam za radio i televiziju kao elektronske medije masovne komunikacije, koja se ostvaruje posredstvom analognog ili digitalnog prenosa teksta, govora, zvuka, nepokretnih i pokretnih slika u vidu programskih sadržaja namenjenih najširoj javnosti putem radio talasa ili kablovskih distributivnih sistema do odgovarajućih prijemnih uređaja;

2) Radiofrekvencija: osnovni fizički parametar elektromagnetnih talasa ili radio talasa koji se slobodno prostiru kroz prostor i čije se vrednosti konvencionalno nalaze u opsegu od 3 KHz do 3000 GHz;

3) Zona pokrivanja: oblast u okolini nekog predajnika u kojoj je zadovoljen uslov da je intenzitet elektromagnetnog signala veći od minimalno neophodnog za kvalitetan prijem bez prisustva drugih ometajućih signala;

4) Zona servisa (opsluživanja): oblast u okolini nekog predajnika u kojoj je ispunjen uslov kvalitetnog prijema signala u realnim uslovima. Servisna zona u realnim uslovima je uvek manja od zone pokrivanja;

5) Željena zona servisa: geografska oblast ili administrativno područje kojem je namenjen radiodifuzni servis. željena zona servisa (opsluživanja) u zavisnosti od potreba jeste pojedinačna servisna zona ili zbir servisnih zona svakog predajnika. željena zona servisa (opsluživanja) u slučaju mreže predajnika, predstavlja zbir pojedinačnih servisnih zona svakog predajnika;

6) Radio/TV mreža: dva ili više predajnika ili repetitora ili njihova kombinacija koji emituju isti program u isto vreme;

7) Umrežavanje: uspostavljanje privremene radio, odnosno televizijske mreže putem zemaljskih, kablovskih ili satelitskih veza između dva ili više emitera sa ciljem neposrednog prenosa radio, odnosno televizijskog programa;

8) Radiodifuzna organizacija (u daljem tekstu: `emiter`): fizičko ili pravno lice koje je registrovano za delatnosti proizvodnje i emitovanja radio ili televizijskog programa kome je, u skladu sa ovim zakonom, izdata dozvola za emitovanje programa;

9) Javni radiodifuzni servis: proizvodnja, kupovina, obrada i emitovanje informativnih, obrazovnih, kulturno-umetničkih, dečijih, zabavnih, spotrskih i drugih radio i televizijskih programa koji su od opšteg interesa za građane, a naročito u cilju ostvarivanja njihovih ljudskih i građanskih prava, razmene ideja i mišljenja, negovanja političke, polne, međunacionalne i verske tolerancije, kao i očuvanja nacionalnog identiteta;

10) Nezavisna produkcija: radio i televizijski programi namenjeni isključivo radiodifuziji koje proizvode fizička ili pravna lica registrovana za tu delatnost, a koja nisu emiter programa koji proizvode;

11) Oglasna poruka (reklama): promotivna poruka koja ima za cilj da predstavi i skrene pažnju na određeni proizvod, uslugu ili firmu, odnosno da navede potrošače da koriste, odnosno kupe dotični proizvod ili uslugu;

12) Oglašavanje (reklamiranje): emitovanje oglasnih poruka (reklama) uz novčanu naknadu ili drugi oblik naknade;

13) Sponzorstvo: bilo koje učešće fizičkog ili pravnog lica, koje se ne bavi delatnošću proizvodnje radio i/ili televizijskog programa, niti proizvodnjom audiovizuelnih dela, u finansiranju radio i/ili televizijskih programa, s ciljem da promoviše svoje ime, zaštitni znak, ugled, aktivnosti ili proizvode;

14) Telekupovina: radio ili televizijska prezentacija upotrebne ili kakve druge vrednosti ili osobine proizvoda ili usluga sa ciljem prodaje na neposredan način;

15) Kablovski distributivni sistem (u daljem tekstu: `KDS`): pretežno kablovska telekomunikaciona mreža namenjena distribuciji radio i televizijskog programa, kao i pružanju drugih telekomunikacionih usluga.

Agencija je samostalni pravni subjekt i funkcionalno je nezavisna od bilo kog državnog organa, kao i od svih organizacija i lica koja se bave delatnošću proizvodnje i emitovanja radio i televizijskih programa i/ili sa njom povezanim delatnostima.

Predsednik Saveta Agencije, odnosno zamenik predsednika Saveta Agencije kada vrši njegovu funkciju može, u celini ili delimično, preneti funkciju zastupanja Agencije drugom članu Saveta Agencije, samo na osnovu odluke Saveta Agencije.

5) propisuje pravila koja su obavezujuća za emitere, a kojima se obezbeđuje sprovođenje radiodifuzne politike u Republici Srbiji;

6) vrši nadzor nad radom emitera u Republici Srbiji;

7) odlučuje o predstavkama fizičkih i pravnih lica i o prigovorima emitera u vezi sa radom drugih emitera;

8) daje mišljenje nadležnim državnim organima u vezi sa pristupanjem međunarodnim konvencijama koje se odnose na oblast radiodifuzije;

9) preduzima odgovarajuće mere prema emiterima, u skladu sa ovim zakonom;

10) obavlja i druge poslove, u skladu sa ovim zakonom.

Pored nadležnosti iz stava 1. ovog člana, Agencija obavlja i poslove koji se odnose na preduzimanje mera u oblasti radiodifuzije u cilju :

1) zaštite maloletnika ;

2) primene propisa o autorskim i srodnim pravima;

3) sprečavanja emitovanja programa koji sadrže informacije kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja odrećenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi ili polu.

Poslove iz stava 1. tač. 1), 2), 3) i 6) ovog člana Agencija obavlja kao poverene poslove.

Emitovanje programa putem globalne informatičke mreže (Internet njebcasting) ne podleže obavezi pribavljanja dozvole, ali se odredbe ovog zakona primenjuju na sadržaj programa.

Agencija donosi preporuke u slučaju da postoji neujednačena dozvoljena praksa emitera u primeni odredaba ovog zakona koje se odnose na sadržaj programa.

Agencija donosi uputstvo u slučaju kada postoji sumnja u pogledu dozvoljenosti načina na koji emiter ili grupa emitera koristi dozvolu u vezi sa odredbama ovog zakona koje se odnose na sadržaj programa.

Agencija donosi obavezujuće uputstvo ako u vezi sa pojedinim pitanjem koje se odnosi na sadržaj programa ustanovi neujednačeno ponašanje emitera pri čemu se određeni vidovi tog ponašanja mogu smatrati nedozvoljenim.

Agencija donosi opšte obavezujuće uputstvo radi bližeg uređivanja određenih pitanja koja se odnose na sadržaj programa, nezavisno od postojeće prakse emitera. Opšte obavezujuće uputstvo može da se odnosi na pojedino pitanje koje se tiče sadržaja programa, na veći broj srodnih pitanja, a može da se odnosi i na sva pitanja koja se tiču sadržaja programa (kodeks ponašanja emitera).

Nepostupanje po obavezujućem uputstvu je osnov za izricanje mera opomene i upozorenja emiteru, a nepostupanje po opštem obavezujućem uputstvu je osnov za izricanje svih vrsta mera koje Agencija može preduzimati.

Preporuke, uputstva, obavezujuća uputstva i opšta obavezujuća uputstva objavljuju se na način predviđen statutom Agencije.

Agencija donosi i objavljuje i druge propise u skladu sa ovim zakonom, na način predviđen statutom.

U vršenju nadležnosti iz stava 1. ovog člana, Agencija je dužna da se posebno stara o tome da emiteri u svemu poštuju uslove pod kojima im je dozvola izdata, što se posebno odnosi na vrstu i kvalitet programa.

Emiteri su dužni da Agenciji omoguće uvid u podatke i ostalu dokumentaciju koja se odnosi na predmet nadzora.

Agencija je dužna da po prijemu i razmatranju predstavke, predstavku bez odlaganja dostavi emiteru na izjašnjavanje i da mu odredi rok za to, osim ako je predstavka očigledno neosnovana, u kom slučaju je odbacuje i o tome obaveštava podnosioca predstavke.

Ako se emiter ne izjasni u ostavljenom roku, ili obavesti Agenciju da je predstavka neosnovana, a Agencija i pored toga smatra da je predstavka osnovana, dužna je da preduzme odgovarajuće mere prema emiteru, kao i da podnosioca predstavke uputi na koji način može da zaštiti svoj interes.

Odgovarajućim merama iz stava 3. ovog člana smatraju se, naročito:

1) mere koje Agencija izriče u skladu sa ovim zakonom;

2) podnošenje prekršajne ili krivične prijave, ili iniciranje odgovarajućeg postupka pred nadležnim državnim organom.

Agencija je dužna da prigovor iz stava 1. ovog člana, bez odlaganja, dostavi na izjašnjenje emiteru na koga se prigovor odnosi, a koji je dužan je da se o prigovoru izjasni u roku od 15 dana od dana prijema.

Ako i pored izjašnjenja emitera Agencija smatra da je prigovor osnovan, dužna je da protiv emitera na koga se prigovor odnosi preduzme mere iz člana 14. stav 4. ovog zakona.

Radi razmene iskustava, unapređivanja svog rada i usklađivanja sa međunarodnim iskustvima i standardima, Agencija sarađuje sa odgovarajućim organizacijama drugih država, odnosno sa odgovarajućim međunarodnim organizacijama.

Nadležni državni organi, prilikom pripreme propisa koji se odnose na oblast radiodifuzije, pribavljaju mišljenje Agencije.

Izuzetno, emiterima - ustanovama javnog radiodifuznog servisa koje ne podležu obavezi pribavljanja dozvole za emitovanje programa od strane Agencije, može se izreći samo opomena i upozorenje.

Agencija može da pred nadležnim sudom ili drugim državnim organom pokrene postupak protiv emitera ili odgovornog lica emitera, ako njegovo činjenje ili nečinjenje ima obeležja dela kažnjivog prema zakonu.

Opomena se ne objavljuje u javnim glasilima.

Upozorenje se izriče emiteru koji:

1) i pored izrečene opomene nastavi da postupa suprotno obavezama utvrđenim ovim zakonom ili aktom Agencije donetim na osnovu ovog zakona;

2) prvi put prekrši neku od obaveza utvrđenih ovim zakonom ali na način da to kršenje ozbiljno ugrožava ostvarivanje načela regulisanja odnosa u oblasti radiodifuzije;

3) prekrši neki od uslova koji su sadržani u izdatoj dozvoli za emitovanje programa.

Prilikom izricanja upozorenja Agencija je dužna da izričito navede obavezu koju je emiter povredio, kao i da utvrdi mere koje emiter treba da preduzme kako bi se povreda otklonila.

Upozorenje se objavljuje u javnim glasilima, a obavezno u programu onog emitera na kojeg se upozorenje odnosi.

Emiteru se mogu izreći i mere utvrđene posebnim zakonom kojim se uređuje oblast telekomunikacija kada se emiter ne pridržava propisanih obaveza.

Agencija je dužna da prilikom izricanja mera obezbedi objektivnost i nepristrasnost, kao i da obezbedi emiteru da se pre izricanja mere izjasni o učinjenim povredama obaveza koje mu se stavljaju na teret.

Agencija propisuje bliža pravila o uslovima i načinu izricanja mera.

Agencija se naročito stara da programi koji mogu da naškode fizičkom, mentalnom ili moralnom razvoju maloletnika ne budu dostupni putem radija ili televizije, izuzev kada je vremenom emitovanja ili tehničkim postupkom obezbeđeno da maloletnici, po pravilu, nisu u prilici da ih vide ili slušaju.

Prikazivanje programa koji teško ugrožavaju fizički, mentalni ili moralni razvoj maloletnika, zabranjeno je.

Postupanje emitera suprotno zabrani iz stava 1. ovog člana je osnov za izricanje predviđenih mera od strane Agencije, nezavisno od drugih pravnih sredstava koja stoje na raspolaganju oštećenom.

Članove Saveta bira Narodna skupština Republike Srbije (u daljem tekstu: Skupština), na predlog ovlašćenih predlagača.

Član Saveta je izabran ako je za njegov izbor glasala većina od ukupnog broja narodnih poslanika.

Ovlašćenje i dužnost da predlažu članove Saveta imaju:

6) udruženja radiodifuznih javnih glasila u Republici Srbiji, udruženja novinara u Republici Srbiji, profesionalna udruženja filmskih i dramskih umetnika u Republici Srbiji i profesionalna udruženja kompozitora u Republici Srbiji, putem zajedničkog dogovora;

7) domaće nevladine organizacije i udruženja građana koja se prevashodno bave zaštitom slobode govora, zaštitom prava nacionalnih i etničkih manjina i zaštitom prava dece, putem zajedničkog dogovora;

8) crkve i verske zajednice.

Devetog člana Saveta predlažu prethodno izabrani članovi Saveta, s tim što predloženi kandidat mora ispunjavati kriterijume za članstvo u Savetu utvrđene ovim zakonom i mora biti lice koje živi i radi na području Autonomne pokrajine Kosova i Metohije.

Predlog za člana Saveta iz stava 4. ovog člana utvrđen je ako je za njega glasalo najmanje pet članova Saveta.

Izuzetno, na listi kandidata za izbor člana Saveta koga predlažu prethodno izabrani članovi Saveta, u skladu sa članom 23. st. 4. i 5. ovog zakona, predlaže se samo jedno lice.

Za člana Saveta predlaže se lice koje uživa ugled istaknutog medijskog stručnjaka, stručnjaka za oglašavanje ili istaknutog stručnjaka u oblastima od značaja za rad Agencije.

Skupština bira jednog kandidata sa svake važeće liste.

Ovlašćeni predlagači utvrđuju svoje predloge samostalno, a ako se jedan ovlašćeni predlagačsastoji od više pravnih subjekata, predlog se utvrđuje sporazumno, međusobnim usaglašavanjem.

U slučajevima iz člana 23. stav 3. tačka 7) ovog zakona, podatke o nevladinim organizacijama i udruženjima građana Skupština pribavlja od organa nadležnih za vođenje registara tih organizacija, odnosno udruženja.

Predlog koji se podnosi mora biti potpisan i overen od strane ovlašćenog predlagača i sadržati ime i adresu zastupnika.

Ako predlagači iz člana 23. stav 3. tačka 7) ovog zakona predlože više od jedne liste kandidata, smatraće se važećom ona lista koju potpiše veći broj udruženja, organizacija odnosno asocijacija (ovlašćenih predlagača) koji su u prethodnom periodu imali veći broj sprovedenih akcija, inicijativa i objavljenih publikacija iz oblasti kojom se pretežno bave.

Potpisnici liste kandidata mogu biti samo registrovane organizacije, udruženja i asocijacije.

Ako je predlog liste kandidata podnet suprotno odredbama ovog zakona, Skupština će vratiti podneti predlog ovlašćenom predlagaču da ga u roku od 15 dana uskladi sa ovim zakonom.

Skupština će ovlašćenim predlagačima vratiti podnete predloge i kada nije u mogućnosti da utvrdi koja lista kandidata je važeća, u smislu stava 8. ovog člana, u kom slučaju su ovlašćeni predlagači obavezni da Skupštini u roku od 15 dana dostave usaglašeni predlog.

Skupština će, najmanje 30 dana pre odlučivanja o izboru članova Saveta, na pogodan način, javno objaviti sve važeće liste kandidata koje su ovlašćeni predlagači podneli sa osnovnim biografskim podacima predloženih kandidata.

Skupština može, pre odlučivanja o izboru članova Saveta, organizovati javni razgovor sa svim predloženim kandidatima radi sticanja uvida u njihove sposobnosti za obavljanje poslova iz nadležnosti Agencije.

Ukoliko sa neke od lista kandidata za člana Saveta nijedan kandidat ne dobije dovoljan broj glasova iz člana 23. stav 2. izbor će se obaviti na osnovu nove liste kandidata koju će ovlašćeni predlagačdostaviti najkasnije u roku od 15 dana od dana odlučivanja o prethodno podnetoj listi.

Članovi Saveta ne mogu biti:

1) savezni poslanici, narodni poslanici i poslanici skupština autonomnih pokrajina;

2) izabrana, imenovana i postavljena lica u Saveznoj vladi, Vladi Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada) i izvršnim organima autonomnih pokrajina (ministri, njihovi zamenici, pomoćnici, kao i rukovodioci posebnih organizacionih celina pod neposrednom kontrolom Vlade i izvršnih organa i drugi funkcioneri);

3) funkcioneri političkih stranaka (predsednici stranaka, članovi predsedništava, njihovi zamenici, članovi izvršnih i glavnih odbora, kao i drugi stranački funkcioneri);

4) lica koja, kao vlasnici udela, akcionari, članovi organa upravljanja, članovi nadzornih organa, zaposleni, lica pod ugovorom i sl. imaju interesa u pravnim licima koja se bave delatnošću proizvodnje i/ili emitovanja radio i televizijskog programa ili sa njom povezanim delatnostima (reklamiranje, telekomunikacije i sl.), tako da bi članstvo takvog lica u Savetu moglo da dovede do sukoba interesa;

5) lica koja su pravosnažno osuđena za krivičo delo protiv službene dužnosti, korupcije, prevare, krađe ili drugo krivično delo koje ih čini nedostojnim za obavljanje funkcije, bez obzira na izrečenu sankciju, ili su pravosnažno osuđena za neko drugo krivično delo na kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci;

6) lice koje je bračni drug, roditelj, dete ili pobočni srodnik zaključno sa drugim stepenom srodstva lica navedenih u stavu 1. tač. 1) do 4) ovog člana.

Kandidat je dužan da ovlašćenom predlagaču dostavi pismenu izjavu da ne postoje smetnje za izbor utvrđene u stavu 1. ovog člana.

Članovi Saveta ne predstavljaju u Savetu organe ili organizacije koje su ih predložile, većsvoju dužnost obavljaju samostalno, po sopstvenom znanju i savesti, u skladu sa ovim zakonom.

Članu Saveta funkcija može prestati samo iz razloga i u postupku predviđenom ovim zakonom.

Niko nema pravo da na bilo koji način utiče na rad članova Saveta, niti su oni dužni da poštuju bilo čije instrukcije u vezi sa svojim radom, izuzev odluka nadležnog suda donetih u postupku sudske kontrole rada Saveta.

Član Saveta bira se na period od šest godina.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, prilikom prvog izbora, tri člana Saveta se biraju na dve godine, tri člana na četiri godine, a tri člana na šest godina.

Članovima prvog sastava Saveta čiji mandat traje dve, odnosno četiri godine, mandat se utvrđuje tako što pre odlučivanja Skupštine o podnetim predlozima, predsednik Skupštine žrebom određuje ovlašćene predlagače čiji se kandidati predlažu za izbor na dve, odnosno četiri godine.

Isto lice ne može biti dva puta uzastopno birano za člana Saveta.

1) istekom vremena na koje je član Saveta izabran;

2) razrešenjem iz razloga predviđenih ovim zakonom;

3) podnošenjem ostavke Skupštini u pisanoj formi, u kom slučaju mandat člana Saveta prestaje danom dostavljanja ostavke, pri čemu unapred data (kovertirana) ostavka ne proizvodi pravno dejstvo;

4) smrću člana Saveta.

1) ako je zbog bolesti, na osnovu nalaza nadležne zdravstvene ustanove, nesposoban za obavljanje dužnosti člana Saveta u periodu dužem od šest meseci;

2) ako se utvrdi da je pri podnošenju predloga naveo o sebi neistinite podatke ili je propustio da navede podatke o okolnostima iz člana 25. ovog zakona;

3) ako se utvrdi da je u toku trajanja mandata člana Saveta nastupila neka od okolnosti iz člana 25. ovog zakona;

4) ako bez osnovanog razloga propusti ili odbije da obavlja dužnost člana Saveta u periodu od najmanje tri meseca neprekidno ili u periodu od 12 meseci u kome najmanje šest meseci ne obavlja svoju dužnost.

Odluka o razrešenju može biti doneta samo na osnovu obrazloženog predloga posle sprovedenog postupka u kome su utvrđene sve relevantne okolnosti i u kome je članu Saveta protiv koga je pokrenut postupak omogućeno da se izjasni o svim okolnostima.

Razlog za razrešenje člana Saveta ne može biti političko ili drugo uverenje, odnosno članstvo u političkoj organizaciji.

Odluka o razrešenju člana Saveta smatra se usvojenom ako je za nju glasala većina od ukupnog broja narodnih poslanika.

Ovlašćeni predlagači dužni su da najkasnije u roku od tri meseca od dana upućivanja javnog poziva dostave Skupštini predlog liste kandidata za upražnjena mesta.

Skupština donosi odluku o izboru novih članova Saveta pre isteka mandata postojećih članova.

U slučaju prestanka mandata pre isteka vremena na koje je član Saveta izabran (smrću, razrešenjem ili ostavkom), ovlašćeni predlagačkoji je predložio člana čiji je mandat prestao na ovaj način, dužan je da, bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri meseca, Skupštini dostavi listu kandidata za upražnjeno mesto u Savetu. Skupština je dužna da u roku od 30 dana od dana prijema liste kandidata, izabere novog člana Saveta. Izbor se vrši na mandatni period od šest godina.

Do izbora novog člana Savet punovažno odlučuje u nepotpunom sastavu. Savet ne može punovažno da donosi odluke ako broj članova Saveta, zbog prestanka mandata pojedinih članova, bude manji od pet.

Odluka Saveta koja se odnosi na teritoriju Autonomne pokrajine Vojvodine smatra se donetom ako je u okviru potrebnog broja glasova za njeno donošenje i glas najmanje jednog člana Saveta koji je izabran na predlog ovlašćenih predlagača iz Autonomne pokrajine Vojvodine.

Predsednika i zamenika predsednika Savet bira iz svojih redova dvotrećinskom većinom glasova od ukupnog broja članova.

Za svoj rad predsednik i članovi Saveta imaju pravo na novčanu naknadu u visini plate predsednika, odnosno sudije Vrhovnog suda Srbije.

Predsednik Saveta predstavlja i zastupa Agenciju, rukovodi radom Saveta, potpisuje odluke Saveta i stara se o njihovom izvršavanju, ima ovlašćenja direktora u ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti po osnovu rada zaposlenih u stručnoj službi Agencije i obavlja i druge poslove utvrđene zakonom i statutom.

Akti iz stava 1. ovog člana donose se dvotrećinskom većinom glasova ukupnog broja članova Saveta.

Skupština daje saglasnost na Statut Agencije.

Saglasnost na finansijski plan iz stava 1. ovog člana daje Skupština.

Finansijski plan se donosi najkasnije do 15. decembra tekuće godine za narednu godinu.

Finansijski plan se objavljuje na način utvrđen statutom Agencije.

Svi obračuni prihoda i rashoda Agencije podležu godišnjoj reviziji od strane nezavisnog ovlašćenog revizora. Obračuni se objavljuju najkasnije tri meseca po završetku finansijske godine.

Ako se godišnjim obračunom prihoda i rashoda Agencije utvrdi da su ukupno ostvareni prihodi Agencije veći od ostvarenih rashoda, razlika sredstava uplaćuje se na račun buxeta Republike Srbije i raspoređuje se, na jednake delove, za unapređenje i razvoj kulture, zdravstva, prosvete i socijalne zaštite.

U slučaju da Agencija ne ostvari planirani prihod po osnovu naknade iz stava 1. ovog člana, nedostajuća sredstva obezbeđuju se iz buxeta Republike Srbije.

Obezbeđivanje nedostajućih sredstava, u skladu sa stavom 2. ovog člana, ne utiče na nezavisnost i samostalnost Agencije.

Dozvolu za emitovanje radio i televizijskog programa pod jednakim uslovima može da dobije svako pravno i fizičko lice koje ispuni uslove propisane ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega.

Postupak izdavanja dozvole za emitovanje programa je javan.

O izdatim dozvolama vodi se registar, u skladu sa ovim zakonom.

Dozvolu za emitovanje programa izdaje Agencija, po sprovedenom postupku predviđenom ovim zakonom.

Dozvolom za emitovanje programa utvrđuju se programski i tehnički standardi za proizvodnju i emitovanje radio i televizijskog programa.

Sastavni deo dozvole za emitovanje programa je dozvola za radiodifuznu stanicu (dozvola za radio stanicu) koju na zahtev Agencije izdaje regulatorno telo nadležno za oblast telekomunikacija, u skladu sa posebnim zakonom kojim se uređuje oblast telekomunikacija, a na osnovu Plana raspodele radio frekvencija koji donosi ministarstvo nadležno za poslove telekomunikacija.

Dozvola za radio stanicu dostavlja se Agenciji radi sprovođenja postupka za izdavanje dozvole za emitovanje programa.

Regulatorno telo nadležno za oblast telekomunikacija dužno je da izda dozvolu za radio stanicu ako su ispunjeni uslovi iz posebnog zakona i ako je zahtev Agencije u skladu sa Planom raspodele radio frekvencija.

Pravo na postavljanje, upotrebu i održavanje emisionih fiksnih i mobilnih uređaja, imalac dozvole za emitovanje programa ostvaruje u skladu sa odredbama posebnog zakona kojim se uređuje oblast telekomunikacija, propisima donetim na osnovu njega, opštim aktima regulatornog tela nadležnog za oblast telekomunikacija i tehničkim uslovima, odnosno standardima na čiju primenu ovi propisi upućuju.

Obavezi pribavljanja dozvole za emitovanje programa ne podleže imalac sistema koji emituje radio i televizijske programe namenjene kablovskoj distribuciji, i to:

1) programe za koje je Agencija izdala dozvolu za zemaljsko emitovanje za područje na kome se nalazi KDS, pri čemu je imalac KDS dužan da posredstvom svog sistema besplatno distribuira programe javnih servisa;

2) programe koji se mogu primati putem slobodne (nekodirane) satelitske distribucije na teritoriji Republike Srbije.

Imalac sistema za emitovanje radio i televizijskog programa namenjenog satelitskoj distribuciji ima obavezu pribavljanja dozvole u svim slučajevima kada za program koji će se emitovati posredstvom satelita nije pribavio dozvolu za zemaljsko ili kablovsko emitovanje.

Pravila predviđena za izdavanje dozvole za kablovsko emitovanje shodno se primenjuju na izdavanje dozvole za emitovanje putem MMDS (Mikrotalasni Multikanalni Distributivni Sistem) tehnologije, što ne oslobađa imaoca MMDS sistema obaveze da za svaku radio stanicu koju koristi pribavi odgovarajuću dozvolu u skladu sa odredbama posebnog zakona kojim se uređuje oblast telekomunikacija.

Domaće pravno lice u kome su osnivači strana pravna lica registrovana u zemljama u kojima prema unutrašnjim propisima tih zemalja nije dozvoljeno ili nije moguće utvrditi poreklo osnivačkog kapitala, ne može učestvovati na javnom konkursu za dozvolu za emitovanje programa.

Strano fizičko ili pravno lice može učestvovati u osnivačkom kapitalu imaoca dozvole za emitovanje programa najviše do 49% ukupnog kapitala, osim ako međunarodnim ugovorima koje je ratifikovala Savezna Republika Jugoslavija nije drukčije predviđeno.

Strano fizičko ili pravno lice ne može da učestvuje u osnivačkom kapitalu ustanova javnog radiodifuznog servisa.

2) politička stranka, organizacija ili koalicija, kao i pravno lice čiji je osnivačpolitička stranka, organizacija ili koalicija.

Emiter može da obavlja delatnost proizvodnje i emitovanja radio i televizijskog programa kao:

1) ustanova javnog radiodifuznog servisa;

2) komercijalna radio i/ili televizijska stanica;

3) radio i/ili televizijska stanica civilnog sektora;

4) radio i/ili televizijska stanica lokalne ili regionalne zajednice.