O kontroli državne pomoći medijima, ili kako će nas prevariti

U zemlji u kojoj su najbolji mediji oni koji jedva preživljavaju, a najbolji novinari oni koji jedva da nešto zarađuju, priča o državnoj pomoći medijima i kontroli te pomoći može da se podvede pod humorističke sadržaje. OEBS i NUNS pokušavaju da stvari uozbilje, pa su pre nekoliko dana organizovali seminar o kontroli državne pomoći javnim preduzećima, što će reći i državnim medijima, koja bi, kako je najavljeno, trebalo da počne da se sprovodi od Nove godine. Najvažnije što je seminar pokazao jeste da će biti potrebno još puno seminara da bi se stvari koliko-toliko najpre razumele, pa onda možda i dovele u red.

U radu seminara učestvovali su predstavnici novinarskih udruženja i OEBS-a, jedan službenik Evropske Unije iz Švedske, članovi Komisije za kontrolu državne pomoći, advokati i novinari.

Kad je reč o kontroli državne pomoći, učesnici su podsetili da je Evropska komisija primetila da u Srbiji ima puno kolebanja. Zakon je, naime, donet sredinom 2009. godine, za formiranje Komisije koja će kontrolisati kuda i kako idu državne pare bila je potrebna još gotovo cela godina, a primena Zakona po evropskim standardima najavljuje se za početak 2012.

EK je još primetila da Komisija za kontrolu, iako formirana u skladu sa evropskim pravilima, nije u dovoljnoj meri nezavisna. Sedište Komisije je u zgradi Ministarstva finansija, predsednica Komisije je pomoćnik ministra finansija, u pisanoj komunikaciji Komisija se služi memorandumom Ministarstva finansija i koristi pečat, pogodite kog Ministarstva.

Zamislite izraz lica svih službenika Ministarstva finansija kad im je rečeno da će se formirati komisija koja će ih kontrolisati, a zatim uzdah olakšanja kada su saznali kako će se i gde ta komisija napraviti. Treba napomenuti da do sada državno finansiranje javnih preduzeća, a pogotovo medija, nikada nije bilo ni na koji način kontrolisano.

Šefica odeljenja za medije Misije OEBS-a Dragana Nikolić Solomon rekla je da Ministarstvo kulture za medije godišnje izdvaja pet miliona evra, vojvođanski sekretarijat za kulturu 3,5 miliona evra, a lokalne samouprave 16,5 miliona evra. Te pare se nikada nisu zvale pomoć medijima. Upisivale su se u rubriku finansiranje sredstava informisanja i u tome nije bilo ničeg spornog - država je finansirala svoje medije. Sada je pitanje da li će država, pored pomoći koju će pod kontrolom davati medijima, nastaviti sa finansiranjem svojih medija van kontrole.

Nikolić Solomon je još rekla da je neophodno uspostaviti efikasne mehanizme kontrole državne pomoći medijima koji bi sprečili da država narušava konkurenciju na tržištu, usmeravajući sredstva po kriterijumima koji nisu zasnovani na javnom interesu. Država se nedavno opredelila u Medijskoj strategiji da će izaći iz vlasništva u medijima, dakle neće imati svoje medije, ali je istovremeno najavila otvaranje još šest državnih radio televizija koje je nazvala regionalnim javnim servisima. Predvidela je da se ti novi mediji finansiraju iz TV pretplate, nešto veće od ove današnje. A današnja pretplata niti uspeva da se naplati, niti njome mogu iole pristojno da se obezbede sadašnja dva javna servisa.

Predsednik NUNS-a Vukašin Obradović izneo je procene da od 175 miliona evra, koliko su godišnji budžeti medija za marketing, 40% direktno ili indirektno kontroliše država. Naglasio je da izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije pokazuje da postoji čak i lični uticaj ministara na sadržaj u medijima.
On je rekao da Srbija od 2012. na osnovu prelaznog trgovinskog sporazuma, mora da se uskladi sa propisima EU u domenu državne pomoći, ali je izrazio izvesnu rezervu da će biti postignuti očekivani efekti tog usaglašavanja. „Nema razloga da sumnjam da će striktno poštovanje Zakona o kontroli državne pomoći značajno promeniti dosadasnju praksu“, rekao je Obradović i dodao da je za promene u toj obalsti potrebna volja vlasti.

Potpredsednik NUNS-a Dragan Janjić ocenio je da bi budžetsko izdvajanje za medije bez jasnih pravila moralo da bude ukinuto, jer narušava konkurenciju, a državi daje alat da promoviše odabrane medije a da druge guši. Kako je naveo, lavovski deo novca namenjenog pomoći medijima odlazi državnim medijima.

Henrik Selin iz Stalnog predstavništva Švedske pri EU preporučio je srpskim vlastima da što pre krenu u prilagođavanje evropskim standardima. Naime, kako je rekao, u Briselu se očekuje potpuno jasno i logično obrazloženje javnog interesa zbog kojeg se pomoć dodeljuje, a kriterijumi su jako strogi.
U Srbiji su, u svakom od više stotina prividno privatnih ili prividno državnih medija, ubeđeni da je najveći javni interes da baš oni dobiju pomoć države. Na tom nivou nema dogovora. Ako li pak političari budu glavni u određivanju javnog interesa, odlučiće, kao i do sad, kumovsko-rođačko-zavičajne veze umotane u stranački interes. Najbolje bi bilo da zamolimo nekog Džona Smita ili Johana Šmita koji se u to razume da nam pomogne i jedno vreme sve to nadgleda, bar dok nam neki od tih javnih interesa ne pređu u naviku.

Vlado Mareš

O autorima tekstova

MC Newsletter
16. decembar 2011.