Pogledajte i preuzmite fotografije visoke rezolucije iz kolekcije Medija centra...

Prijave za newsletter
Aktuelne medijske teme, svakog drugog petka u mesecu u Vašem Inboxu....
Direktni prenosi i arhiva snimaka konferencija
Prenosi i arhiva snimaka konferencija na MC Web TV...
Medija centar na Facebook-u

Posetite stranicu Medija centra na Facebook-u i postanite član...

NVO nije NLO

Ilustracija: Jasna Opavski Mraović

Vidljivost nevladinih organizacija na internetu

Na zvezdanom nebu organizacija civilnog društva u Srbiji, sija preko 15 000* zvezdica, s tim da neke od njih sijaju znatno jačim sjajem, neke su gotovo nevidljive, a o retkim sazvežđima i da ne govorimo... Poneke zvezde uopšte ne sijaju.

Slično je i na internet nebu – neke se NVO „zvezde“ još nisu upalile, a pojedine postavljaju prepreke između svog sjaja s jedne strane i javnosti sa druge. Zašto je tako? Zašto su pojedini mediji spremni da nas obaveštavaju o svakoj akciji iz političke sfere, a humani, ekološki, demokratski, antidiskriminatorni i nenasilni ciljevi koje NVO promovišu i koji postoje da bi svet činili boljim, dobijaju znatno manje prostora?

Jasno je da društvo često nema veru u bolju budućnost i da je nivo pesimizma i depresije u porastu, širi se zemljom poput sezonskog gripa, jer često su NVO, udruženja građanskog društva, u pojedinim člancima i prilozima opisani uz dozu nelagodnosti poput nepoznanice – NLO. Možemo kriviti novinare ili urednike za to, ali odgovornost imaju i same nevladine organizacije koje svoje aktivnosti nisu učinile vidljivim i dostupnim u svakom momentu na internetu. Nije dovoljno da je informacija o realizaciji projekta postavljena „negde“ na sajtu, uz naslov identičan nazivu projekta. Potrebno je prisustvo na pravom mestu, u pravo vreme i u odgovarajućoj formi. Bez obzira na nivo saradnje sa medijima, organizacije građana treba da budu svesne da je i njihov vebsajt medij.

U informacionom društvu, gde je brzina komunikacija prilagođena brzini života, apetitu za korišćenje interneta i nedostatku slobodnog vremena, sekundama se meri strpljenje korisnika i vreme posete internet sajtovima, a ono često ne prelazi 10 sekundi. Zaključak je da informacija mora biti spremna za brzo preuzimanje, ali i dovoljno vidljiva.

Savet nevladinom sektoru

Veliki broj nevladinih organizacija trebalo bi više pažnje da posvete prirodi komunikacija na internetu. Za početak, ukidanjem „Intro“ stranice koja predstavlja dobrodošlicu posetiocu, bila bi upućena mnogo veća dobrodošlica.

Prisustvo informacije o projektnim aktivnostima je poželjno i opravdano, ali uputno je informaciju uobličiti u kraću vest i ponuditi putem početne stranice vebsajta. Na početnoj stranici internet prezentacija mnogih organizacija civilnog društva zadržala se statična informacija „O nama“. Izbor takve početne stranice šalje pogrešnu poruku da osnivanje glavno što je organizacija, do sada, postigla? Ukoliko bi se svi aktuelni tekstovi skratili u formu karakterističnu za plasiranje novosti na internet, bilo bi dovoljno prostora da početna stranica postane prikaz rada organizacije mnogo slikovitiji od ponuđenog „O nama“. Na taj način, slanje poruke javnosti bilo bi znatno efikasnije nego što očekujemo od skraćivanja putanje do informacije za samo nekoliko klikova mišem.

Ko ne prati trendove veb komunikacije pozvan je da prati svoj razum

Suvišno bi bilo razmatranje razloga da li te iste vesti treba plasirati i na društvene mreže (Fejsbuk, Tviter, Jutjub...) Šta!? Neke organizacije još uvek nemaju Fejsbuk profil iako ga 2.000.000 stanovnika Srbije intenzivno koristi (čita).

Činjenica je da mnoga udruženja propuštaju mogućnost angažovanja društva na Fejsbuku, koja nudi, kao posledicu, oformljavanje virtuelne zajednice – grupe povezane putem interneta koja se bori za iste ciljeve. Kreiranjem onlajn aktivnosti, na samoj mreži, otvara se mogućnost uključivanja većeg dela javnosti i čest rezultat je, upravo, novi materijal koji može biti ponuđen medijima, a pre svega objaviljen na zvaničnom vebsajtu organizacije.

I sam naziv Društvene mreže doslovno govori o mogućnostima koje nude Fejsbuk i ostali društveni sajtovi.

Pored umrežavanja pojedinaca, članova društva, perspektivno je i umrežavanje organizacija međusobno, korišćenjem svih raspoloživih segmenata koje priroda internet medija podržava, što bi moglo udvostručiti medijsku vidljivost.

Borba za napredno društvo nastavlja se i u virtuelnom svetu i daje šansu veri u bolje sutra. Mediji i nevladine organizacije treba, kroz saradnju, da približe publici mnoštvo kvalitetnih akcija koje se sprovode radi boljeg života. Kada se putem uspešne veb komunikacije „zasjaje“ sve zvezde civilnog društva i NVO sektor prestane da bude shvatan kao NLO sektor, Srbiji će biti ponuđeno više vere u optimizam,a malo manje naučne fantastike.

*Broj organizacija građanskog društva po aktuelnim podacima Agencije za privredne registre

Vesna Opavsky

O autorima tekstova

MC Newsletter
30. decembar 2011.

Pogledajte sve komentare (2)      Ostavite komentar

Objavljeni komentari sadrže stavove koji nisu stavovi Medija centra. Odgovornost za sadržinu poruke i tačnost podataka snose korisnici sajta koji su komentare poslali.

Komentari (2)

1. Na pocetku ovog interesantnog autor teksta Vesna Opavsky navodi da brojorganizacija gradjanskog drustva po aktuelnim podacima Agencije zaprivresdne registre (http://www.apr.gov.rs/), iznosi 15 000. Pokusao sam daproverim ovaj neverovatan podatak, ali nisam uspeo. Umesto toga,pretrazujuci internet memorije prema izrazima "gradjansko drustvo" inevladine organizacije", naisao sam na poznati "Fond za otvoreno drustvo".O tom fondu pise sledece:

1. " <http://www.fosserbia.org/view_file.php?file_id=264><http://www.fosserbia/>Fond
za otvoreno drustvo (www.fosserbia.org) je nevladina, nepoliticka i
neprofitna organizacija koja razvija i podržava projekte i aktivnosti
usmerene na razvoj demokratske kulture, otvorenosti, uvažavanja razlicitosti,
punog poštovanja ljudskih prava svih i na promovisanje principa vladavine
prava, dobrog upravljanja i odgovornosti i ucešća građana u javnim
poslovima, a u cilju stvaranja pretpostavki za održivi razvoj demokratskog
i otvorenog društva u Srbiji.

Fond za otvoreno društvo u Srbiji je deo međunarodne mreže Instituta za
otvoreno društvo <http://www.soros.org/>, ciji je osnivac Džordž
Soros<http://www.soros.org/about/bios/a_soros>.
Glavni izvori prihoda Fonda za otvoreno društvo su donacija osnivaca, druge
donacije, pokloni, legati i sopstveni prihodi."

2. Medjutim, na drugom mestu (http://www.soros.org/) pise da "Fondacije
otvorenog drustva rade na izgradnji snaznih i tolerantnih demokratija čije
su vlade odgovorne svojim građanima. Da bi se postigla ova misija,
fondacije pokušavaju da oblikuju javne politike koje obezbeđuju veću
pravičnost u političkim, pravnim i ekonomskim sistemima i zaštitu osnovnih
prava. Na lokalnom nivou, Fondacije za otvoreno društvo sprovode niz
inicijativa za unapređenje pravosuđa, obrazovanja, javnog zdravstva, kao i
nezavisnosti medija. U isto vreme, mi gradimo saveze preko granica i
kontinenata o pitanjima kao što su korupcija i sloboda informisanja.
Fondacije daju visok prioritet na zaštiti i unapređenju života ljudi u
marginalizovanim zajednicama.

Investitor i filantrop Džordž Soros ja osnivao Fondacije otvorenog drustva,
počevši od 1984, da bi pomogao zemljama u vrsenju tranzicije iz komunizma.
Naše aktivnosti su porasle toliko da obuhvataju SAD i više od 70 zemalja u
Evropi, Aziji, Africi i Latinskoj Americi. Svaka fondacija se oslanja na
stručne odbore sastavljene od uglednih građana koji određuju programe
zasnovane na lokalnim prioritetima."

3. Zakljucio sam, na osnovu jednostavne komparacije sadrzaja tac. 1. i 2.,
da informacija o Fondu za otvoreno drustvo nije potpuno u skladu sa
informacijom o Fondacijama otvorenog drustva.

Dejan R. Popovic, 03.01.2012. 15:37:37
2. Članak Vesne Opavsky bi trebao da bude reper za sve one subjekte koji nisu prihvatili realnost savremenih komunikacija, ili su u nedoumici prihvatanja. WEB je već godinama sastavni deo tkiva perspektivnih zajednica. Svakako da ove tehnološke mogućnosti treba dozirano i rezumno primenjivati zbog neželjenih efekata – zavisnosti, manipulacije i „samog sebi cilja“. Predlažem okrugli sto ili panel diskusiju o ovoj intrigantnoj tematici. U tome se može traziti i povezanost sa dilemom: „hocemo li u evropske tokove“ ili „biti sami sebi dovoljni“ (slikovito rečeno ali suštinski istinito raskrće svih generacija na našim prostorima).
Vladeta Stojić, 06.01.2012. 03:20:01
 
Ovaj tekst može da sadrži stav koji nije stav Medija centra. Odgovornost za sadržinu, kao i tačnost podataka, snosi autor teksta.