Štampani mediji u eri interneta

Kada je Rupert Merdok početkom godine podigao „paywalls“oko svih svojih medija na Internetu, otvorena je jedna od najvećih rasprava oko izdrživosti stare izdavačke ekonomije i diktata nove ere Interneta.

Besplatno je suviše skupo! - horski su složni vlasnici tradicionalnih medija i dalje principijelno računajući prihode, rashode i profit na stari način.

Danas, u eri digitalizacije, takva ekonomija deluje kao drvena računaljka pored kalkulatora. Smešno i neupotrebljivo, ali nekako simpatično.

Nedvosmisleno je da je štampa u krizi zahvaljujući migraciji čitalaca sa trafika na monitore. Em je online brži dotok informacija, em je svakim danom sve više onih koji postaju aktivni korisnici Interneta.

Net je omogućio da se valorizuje ona stara – „moć ima onaj koji ima informaciju“- informativni mediji su zahvaljujući Internetu dobili mogućnost da informišu u realnom vremenu spram kojeg trafike sa 24 sata zakašnjenja deluju komično.

Vlasnici štampanih medija žele čitaoce. Čitaoci žele brze informacije. Nema konflikta.

Kvalitet sadržaja je i dalje vrednost po sebi, gde god bio objavljen. Viši kvalitet i veća dostupnost informacija povećava posetu sajtu. Nema konflikta.

Veća poseta sajtu podiže relevantnost, to jako zanima oglašivače. Konflikta i dalje nema.

Povećana poseta sajtu smanjuje prihod sa trafika. Tačno.

Manji tiraži ne zanimaju oglašivače. Tačno.

Pronašli smo konflikt.

Kada se ovako pojednostavljeno pogleda, deluje sasvim jednostavno na kom mestu treba rešavati postojeći problem s kojim se suočavaju tradicionalni mediji: pojačati vrednost robe i kapitala tamo gde ne samo da nema konflikta, već je stvoren prostor za podizanje relevantnosti i povećan interes oglašivača.

Međutim, ta nova ekonomija zahteva novu igračku za računanje, umesto drvene računaljke novi excel file, hteli-nehteli: ROI na Internetu se meri drugačije. To više nije prihod od tiraža minus remitenda minus {novinar + vest + troškovi kancelarije + troškovi štampe + rabat distributera}. Probudite se!

Ako ste na Internetu, mora se računati na promenu računice.

Naplata sadržaja na internetu je contradictio in adjecto samoj prirodi Interneta, njegovoj suštini - deljenju sadržaja. Niko neće da plati ono čemu je priroda da bude podeljeno. Osim ako je na sajtu nešto sasvim drugo od onoga što će biti u štampanom izdanju a, u isto vreme i pre svega, vrhunskog kvaliteta.

Novosadski Dnevnik, na primer, uskraćuje online čitaoce kašnjenjem informacija na sajtu za više od pola dana u odnosu na izlazak štampanog izdanja. Po istom receptu se ponaša i Nacionalni građanski, verovatno i većina lokalnih dnevnih novina.

Nedeljnici Veme i Nin samo deo sadržaja ostavljanju na webu. Ostali deo se naplaćuje.

Verovatno je svuda u suštini ista ideja: da se informacije ne pruže online, već da se čitaoci nateraju da odu na trafiku i tako sačuva tiraž.

Čitaoci na Interntu i čitaoci sa trafika uopšte nisu jedna ista ciljna grupa i svakoj od ovih treba prići na drugačiji način -- to je polazna osnova. I, svakako, prilagođavanje strategije nastupa na Internetu - podeliti sadržaj, ali na poseban način. Zadržavanje starog načina razmišljanja u novoj eri, pregaziće tehnofobe. Vreme ih je već pregazilo.

Domaći Merdok, Robert Čoban, čiji nedeljnici i mesečnici i dalje opstaju na trafikama, pronašao je sasvim novu formulu koja deluje primenljivo: Časopisi Color Press grupe se nalaze online, ali pružaju sasvim druge informacije u odnosu na one koje se nalaze u štamapnom izdanju. Za svoje nedeljnike i mesečnike odabrali su varijantu dnevnog informisanja i tako na najbolji način iskoristili brzinu Interneta čime je nadomeštena mana sporosti nedeljnika i mesečnika, a u isto vreme su sačuvali koncept izdanja na trafici. I vuk sit i ovce na broju.

Ova, ili neka druga formula, po svoj prilici će svi medijski šefovi morati da menjaju strategiju. Ograničavanje online informacija u online prostoru je najpogrešnija od svih mogućih.

Tatjana Vehovec

O autorima tekstova

MC Newsletter
8. oktobar 2010.