Digitalna planeta biće nalik glavi čiode

Kompjuterisanje se više ne odnosi na kompjutere, ono se bavi načinom života. Videli smo kako se računari sele iz ogromnih soba u sobice, zatim na stolove a danas se nose u aktn tašnama i džepovima. Ali ni tu nije kraj...Digitalna planeta biće nalik glavi čiode. Pisao je Nikolas Negroponte, u, sada već kultnoj knjizi, Biti digitalan. Sada već davne, 1996. godine.

Negroponte je sasvim dobro predvideo da će nove tehnologije smanjiti razdaljine među stanovnicima planete i njihovu komunikaciju radikalno izmeniti. U ovom brisanju granica u virtuelnom svetu, mediji imaju svoje veoma važno mesto. A digitalne tehnologije su do sada samo nagovestile svoje mogućnosti u odnosu na tradicionalne(analogne)medije.

Digitalizaciji televizije posvećuje se danas dosta pažnje. Radio je u prilično drugačijoj poziciji. Razlozi za to su brojni i, uglavnom, poznati. Ipak, radio se,kao idrugi mediji,transformisao pod uticajem novih tehnologija. Zajedno sa svojom publikom.Digitalizacija je ovom mediju pomogla da prevaziđe neka od dosadašnjih ograničenja- jednodimenzionalnost, efemernost, vremensku i prostornu ograničenost. Radio je dobio mogućnost slike i mnogo bolje interakcije sa slušaocima, širom planete.

Sve popularniji, digitalninačin distribucije sadržaja, uz sve prisutniji Internet radio,već izvesno vreme,predstavljaju ozbiljne izazove za tradicionalni(analogni) radio. Pre svega u smislu programiranja i planiranja sadržaja i ispunjavanja očekivanja koje ima auditorijum.Novi mehanizmi produkcije i korišćenja radijskih sadržajai izmenjenenavikepublike, otvorili su niz novih mogućnosti i za radio stvaraoce i za slušaoce.Neophodno je, naravno, da medijski poslenici prate ove promene i pokušaju da uhvate korak sa njima.

Uticaj novih tehnologija na fragmentaciju publike, ukrupnjavanje tržišta kao posledica finansijske konsolidacije, homogenizacija programske ponude savremenog radija neke su od odlika radijskog tržišta u 21.veku, veku u kome nastaje novi globalni radio. S obzirom na nove karakteristike medija koji nastaje konvergencijom analognog radija i Internetai na drugačije navike publike i oblikeprodukcije i distribucije, možemo i govoriti o nastanku ovog medija, smatra Ana Martinoli, docent na FDU u Beogradu koja je svoju doktorsku tezu posvetila upravo ovoj temi. U ovom veoma zanimljivom i temeljnom naučnom istraživanju, koje bi moglo biti korisno štivo radijskim urednicima i novinarima,posebno su obrađene navike, potrebe i očekivanja publike tradicionalnog radija i upoređene sa auditorijumom novih medija.

Otvaranje mogućnosti da publika aktivno učestvuje u programiranju sadržaja, da njime manipuliše, ali i da kreira sopstvene programe - redefinišeodnose urednik-producent-slušalac, stvarajući od slušaoca istovremeno i autora programa. Možda najvažnija promena koja se dogodila u digitalnoj eri je upravo angažman korisnika. Potrebe slušalaca i njihova kreativnost trebalo bi da budu u centrumedijske produkcije.Radno vreme danas uskraćuje mogućnost mnogim ljudima da slušaju svoje omiljene emisije i radio stanice. Podkast je veoma jednostavno rešenje za ovakve situcije. Nije skup, ne zahteva mnogo znanja i krajnje je jednostavan za upotrebu.Tako slušaoci dobijaju priliku da slušaju radio kad god žele i mogu, na bilo kom mestu na svetu.

Globalna računarska mreža pokrenula je i otvorila i novemedijskekanale koji se veoma brzo menjaju, iz dana u dan. Milioni ljudi slušaju radio svakog dana putem Interneta, MP 3 plejera ili mobilnih telefona. Izbor i broj stanica koje možete da slušate na mreži je gotovo beskonačan. Konkurencija je veća nego ikada. Muzičke matrice, pomno birani, aktuelni i jedinstveni sadržaji - kao i dobri voditelji - biće glavni aduti kvalitetnog radio programa. U eri novih medija očigledno je nametnuta i nova trka - za drugačijim formama i oblicima izražavanja.

Za medijske organizacijei institucije, suočene sa procesima digitalizacije, biće ključno razumevanje kako i zašto koristimoinformacionetehnologije. A novo medijsko doba će sve manje zavisiti od vremena i prostora.

Digitalna planeta biće nalik glavi čiode.

Tamara Vučenović

O autorima tekstova

MC Newsletter
24. septembar 2010.