Nedovršena privatizacija, problematični efekti dosadašnje privatizacije medija kao i enormni broj elektronskih, a moglo bi se reći i pisanih medija, u odnosu na broj stanovnika i ekonomsko stanje tržišta, daju realnu ali i tužnu sliku medijske sfere u Srbiji. Nema sumnje, mnogi resursi u Srbiji troše se neracionalno. Takva je i situacija sa radio i TV frekvencijama, a ekolozi najbolje znaju kolika je šteta poseći drveće za papir koji se u Srbiji troši na žutu i sličnu štampu. Kada se tome pridodaju i loša zakonodavna regulativa i pravosudna praksa u medijskoj sferi, jasno je da Srbiji treba nova strategija u oblasti medija.

Nema lošijeg termina od dugog toplog leta da Ministarstvo kulture predstavi nacrt Medijske strategije. Ipak, i taj termin je bolji od svakog odlaganja saniranja haotičnog stanja u kakvom su mediji u Srbiji danas. Slede okrugli stolovi i javne debate o nacrtu strategije. Mada im na trenutnoj neobaveštenosti može pozavideti i sam Vojislav Koštunica, bura će nastati onog trenutka kada većina, sada neobaveštenih vlasnika, urednika i novinara brojnih lokalnih medija sazna šta sve nacrt strategije sadrži. Naročito kada novopečeni vlasnici elektronskih medija shvate, da im država nudi da joj ono što im je u privatizaciji prodala, sada vrate za „dž“ ili da, u protivnom, nastave da emituju program teristerijalnim signalom do isteka dobijenih dozvola, a potom pređu na Internet ili kablovsko emitovanje.
To će sigurno smanjiti broj potencijalnih slušalaca i gledalaca, a samim tim i interes oglašivača za te stanice. Prestanak rada zbog besparice već i sada je očigledna pretnja mnogim lokalnim medijima. U pokušaju da se unese kakav-takav red u finansiranje lokalnih medija kada su u pitanju budžeti gradova i opština, Ministarstvo kulture i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samupravu, prihvatili su inicijativu NUNS-a, ANEM-a i Lokal Pres-a da se pozabave ovim problemom.

Na nedavnom zajedničkom sastanku, ministar Milan Marković rekao je da ne postoji zakonski jasno definisan način za raspodelu novca iz budžeta lokalnih samuprava lokalnim medijima. I sam ministar je zaključio da u takvim uslovima finansiranje lokalnih medija zavisi od kvaliteta lokalnih političara i njihove svesti o značaju objektivnog i istinitog javnog informisanja. Kako to izgleda u praksi možemo videti na primeru nekoliko gradova.

U Čačku je gradonačelnik sklopio ugovore sa probranim lokalnim medijima bez konkursa i bez javnog poziva. Ugovore su potpisali TV Čačak, Radio Čačak, TV Galaksija, Čačanski glas i ČA video, ali ne i Radio Ozon, Čačanske novine i TV Telemark čije je ponude, još pre dva meseca gradonačelnik usmeno prihvatio, ali sa raznim izgovorima uporno izbegava potpisivanje ugovora. Za svaki slučaj potpisani ugovori imaju klauzulu momentalnog raskida, pa ako se vlastima nešto ne svidi ...

U Kruševcu je bio raspisan javni konkurs, ali se kao uslov tražilo da pisani lokalni medij ima: dve štamparske mašine u svom vlasništvu. Tako je uslov ispunio list Pobeda koji ima svoju štampariju, a nije mogla da konkuriše redakcija lista Grad, jer se ovaj list štampa u štampariji Večernjih novosti u Beogradu.

U Pirotu je proletos bio raspisan konkurs u kome se, između ostalog tražio „dokaz o dobroj saradnji sa lokalnom samoupravom“. Uslov je bila i „tradicija postojanja lokalnog medija“, pa su tako lokalne Pirotske novine, poznate po kritičkom pisanju o radu lokalne samouprave, eleminisane po oba osnova. Za lokalne elektronske medije u Pirotu uslov na konkursu bio je „kvalitetan program“. Ko ocenjuje kvalitet programa - opštinske ćate?

Uvođenje malo reda u finansiranje lokalnih medija iz budžeta opština i gradova, bilo bi korisno za lokalne medije ali i za državu. Kako bi smo to rekli administrativnim jezikom, lokalni mediji važni su za proces decentralizacije i regionalizacije, a razvoj lokalnih zajednica nije moguć bez obezbeđenja kvalitetnog javnog informisanja.

Stojan Marković

O autorima

MC Newsletter, 27. avgust 2010.