Twitter revolucija

Zamišljam novinara koji nije pasioniran komunikacijom ili barem prenošenjem poruka. Ova profesija, svakodnevno dobija nove komunikološke obrasce (paradigme). Novotarija, priroda joj je takva, najčešće uspostavlja ili pasiju ili otpor prema njoj.

Da te novotarije ne menjaju ekonomiju medija, otpor bi verovatno bio izraženji.

Twitter je trenutno najbrže rastuća novotarija na Internetu, broj korisnika se trenutno uvećava po stopi od 50% mesečno. U procesu upoznavanja sa njegovim mogućnostima postoji izazov: jednostavan je da bi poželeli da ga dublje upoznate, a njegova glavna snaga su ti detalji koji nikad nisu u prvim lekcijama.

Te noći sam radio za računarom, i onda je „zaljuljalo“. Ukućani se nisu probudili, a prekasno je da telefonom zovem prijatelje. Oni koji koriste Twitter (kolokvijalno: tviteraši) su bili jedini sa kojima sam mogao da udobno podelim to neprijatno iskustvo. U nekoliko sekundi „kašnjenja“ smislio sam banalno pitanje: „Je l' i kod vas trese?“, međutim odustao sam jer su „tviteraši“ već počeli da javljaju o zemljotresu i moje pitanje je postalo (samo) potvrda: „da evo i u NS #zemljotres“.

Kada poruka na Twitteru (kolokvijalno: tvit) ima znak - # (taraba) ispred neke reči - kao ovde #zemljotres, to je etiketa za tu poruku (ili hash tag). Bez neke centralizovane naredbe, ova etiketa se te noći spontano pojavljivala u porukama na Twitteru. Poseban prikaz tako etiketiranih tvitova je važna funkcionalnosti na Twiteru jer se iz ogromnog broja poruka (1 milijarda nedeljno), izdvoje samo one koje fokusiramo. U narednim minutima izveštavanje je buknulo do te mere da smo posle samo šest minuta saznali i snagu i epicentar sa linkom do nekog stranog sajta koji je to i grafički prikazivao, a javili su se i ljudi iz Kraljeva.

Tek 30-40 minuta kasnije reagovali su elektronski mediji. Web sajt Seizmološkog zavoda je bio značajno sporiji.

Postoji nekoliko konceptualnih stubova na kojima stoji fenomen Twittera.

Prvo, poruke su kratke, do 140 znakova, za veoma malo vremena čita se na stotine poruka (za razliku od web sajtova).

Drugo, uspostavlja se (demokratski) sistem reputacije tviteraša. Jedan tviteraš (follower) može pratiti poruke drugog, bez posebnog odobrenja. Na Facebooku su oni sa kojima si išao u školu, na Twitteru su oni sa kojima bi voleo da si išao u školu. Jedna firma koju sam tada pratio na Twitteru je iskoristila tu etiketu „#zemljotres“ da pošalje komercijalnu poruku. Iskoristili su momenat velike čitanosti poruka sa tom etiketom. Zbog te poruke, odnosno nedostatka pijeteta prestao sam da ih pratim (unfollow). Slobodom da se neko prati ili ne uspostavlja se reputacija korisnika Twittera, koja je javna i izražena je brojem (followera) tviteraša koji ga prate. U sistemu eletronske pošte (e-mail) je to praktično nemoguće.

Treće, postoji jednostavan način da poruku koju je poslao jedan tviteraš, drugi prosledi dalje (RT - Retweet) svojim pratiocima. Dešava se (ne baš često, ali je moguće) da iako neko ima malo pratioca, ali ima zanimljivu poruku ona preko ovog sistema prosleđivanja viralno dobije ogroman broj čitalaca.

Četvrto, Twitter je mobilan i jeftin zbog svoje tehnološke jednostavnosti.

Iako zvuče banalno, ovi (slobodni) koncepti menjaju Svet. Lako ćete na Wikipediji pronaći termin „Twitter revolucija“. Prva veća se desila još 2009, u Moldaviji. Iste godine, Twitter aktivno i značajno učestvuje u Iranskim protestima nakon predsedničkih izbora. Ove godine korišćen je u Egiptu (etiketa #25Jan) i Tunisu.

Stevan Majstorović
@majstors (na Twitteru)

O autorima tekstova

MC Newsletter
21. april 2011.