Šta je Digitalna agenda?

Autor: Dejan R. Popović

1. Telegrafija je najjednostavniji i istorijski prvi po redu pronađeni oblik digitalne telekomunikacije, odnosno elektronske komunikacije u kom su prenošene infotmacije predviđene da budu registrovane u dolasku kao grafički dokument. A telefonija predstavlja sledeći, savršeniji oblik analogne telekomunikacije prvenstveno namenjen za razmenu informacija u govornom obliku.

Međutim, u današnjem modernom, informacionom društvu sve je postalo digitalno: od informacije i signala, preko prenosa i komunikacije, do kompjutera i mreže. Čak je i agenda (dnevni red, program rada) u toj oblasti, bez ikakvog razloga i veze, određena kao - digitalna agenda.

Reći da je nešto digitalno znači, na primer, da je informacija predstavljena diskretnim vrednostima (www.electropedia.org/iev/iev.nsf/display?openform&ievref=101-12-07). Zato je teško odrediti i shvatiti agendu kao digitalnu agendu.

Napomena - Jezički snobovi skovali su, pored Digitalne agende, i sledeće besmislene, pomodne izraze: digitalna Evropa, digitalna Britanija, digitalna Srbija, digitalno društvo, digitalna škola, digitalna učionica ... Za sada nedostaju: digitalan čovek, digitalna žena, digitalno dete.

2. Pod digitalnom agendom, po recima Neli Krus, evropske komesarke za Digitalnu agendu, izgovorenim na Svetskom kongresu o mobilnoj telefoniji i industriji, u Barceloni, 15. februara 2010. godine (europa.eu/rapid/pressReleasesAction.do?reference=SPEECH/10/28&format=HTML&aged=1&language=EN&guiLanguage=en), podrazumeva se suština vizije, ciljevi i prioritetne aktivnosti koje će se obavljati u sledećih pet godina, i koje će biti utvrđene u strateškom dokumentu Komisije. Pomenuti strateški dokument je Digitalna agenda za Evropu ( eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=COM:2010:0245:FIN:EN:PDF). Prema Evropskoj komisiji, ova agenda određuje aktivnosti i politike koje su neophodne za postizanje najvećih dobiti za sve.

Napomena 1. - Da se „vlada“ Evropske unije naziva komesarijat, tada bi se član tog komesarijata nazivao komesar. Pošto se „vlada“ EU zove Komisija, onda mi izgleda logicno da se član te Komisije zove „komisionar“?

Napomena 2. - Prethodna evropska komesarka za informaciono društvo i medije bila je Vivijan Reding. Pitanje je zašto se nadležni depaetman („ministarstvo“) Evropske komisije i dalje zove Generalni direktorat za informaciono društvo i medije, a ne za Digitalnu agendu?

3. Štaviše, i domaci organ državne uprave počeo je odskora službeno i javno da upotrebljava ovaj novi, strani pomodni izraz. „Digitalna agenda je termin koji je sada uveden u Evropskoj uniji, i u novom sastavu Evropske komisije jedan od komesarijata i jedan od komesara nadležan je za Digitalnu agendu. U prošloj komisiji to je bio Komesarijat za medije i telekomunikacije, a sada se to zove Digitalna agenda. Mi smo po ugledu na to počeli da formulišemo našu digitalnu agendu, pogotovo što je digitalna agenda jedan od sedam prioriteta strategije EU do 2020. godine”, izjavila je ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo Jasna Matić u intervjuu za časopis „Vreme“ (www.vreme.com/cms/view.php?id=936402).

Zakonom o ministarstvima (www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_ministarstvima.html) obrazovana je Uprava za Digitalnu agendu, kao organ uprave u sastavu Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva. U članu 17. stav 4. ovog zakona utvrđen je delokrug te nove uprave, ali se prilikom nabrajanja njenih poslova nigde više ne pominje Digitalne agende.

Prilikom zvaničnog predstavljanja Uprave za Digitalnu agendu (www.srbija.gov.rs/vesti/vest.php?id=150079), bivša ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo Jasna Matić, koja će biti zadužena za Digitalnu agendu, navela je, između ostalog, da „Digitalna agenda predstavlja osnovni strateški dokument ovog sektora u Srbiji i objasnila da se on sastoji iz Strategije informacionog društva i Strategije elektronskih komunikacija. “

Državna sekretarka za Digitalnu agendu Jasna Matić je u intervjuu za „B92“ (www.b92.net/tehnopolis/intervjui.php?yyyy=2011&mm=06&nav_id=515965) rekla i sledeće: „Uprava za Digitalnu agendu je sada, kako se to birokratski kaže, organ u sastavu Ministarstva kulture i informisanja (i informacionog drustva, prim. D. P.). Ustvari, mi smo iskoristili rekonstrukciju vlade da se, barem po naslovu, uskladimo sa Evropskom unijom, budući da u Evropskoj uniji takođe postoji komesarka koja se bavi pitanjima telekomunikacija i koja se zove komesarka za Digitalnu agendu i Digitalna agenda jeste jedan od glavnih strateških dokumenatata i prioriteta Evropske unije u oblasti informacionih tehnologija i svog onog poslovanja koje danas zavisi od interneta i informacionih tehnologija. “

Isto tako, državna sekretarka za Digitalnu agendu Jasna Matić je u intervjuu agenciji „Tanjug“
(www.srbija.gov.rs/vesti/vest.php?id=154628) „podsetila na to da je pre godinu dana 11. jun zvanično proglašen danom Digitalne agende, strateškog dokumenta koji je napravljen po ugledu na evropsku strategiju razvoja informacionih tehnologija, telekomunikacija i informacionog društva, ali i privrednih aktivnosti koje se baziraju na korišćenju interneta.“

Tom prilikom je ona je objasnila da „Digitalna agenda Evrope predstavlja jednu od sedam vodećih inicijativa ekonomskog razvoja Evropske unije i ona je sve veći prioritet, jer veliki deo ukupnog domaćeg bruto proizvoda upravo stiže iz ove oblasti.“

4. Pored svega gore izloženog, i pored daljeg upornog traženja po elektronskim memorijama Interneta, pa i u „Evronimu“ - višejezičkoj terminološkoj bazi iz tacke 1.5. Priručnika za prevođenje pravnih akata EU (prevodjenje.seio.gov.rs/evronim/index.php?jezik=srpc) Kancelarije za evropske integracije Vlade Republike Srbije, potpisni nije uspeo da pronađe zadovoljavajuće (tačan) odgovor na pitanje ni sta je Digitalna agenda, cak ni šta je agenda? Da li je to dnevni red, program rada, strategija, akcioni plan, ili nešto sasvim drugo, to verovatno samo Bog sveti zna i/ili onaj ko je skovao taj izraz.

5. Na kraju valja ponoviti da izraz „Digitalna agenda“ (sa velikim ili malim pocetnim slovom „D“ ili „d“), slično kao i izraz „informaciono društvo“ (/dejan-r-popovic-informaciono-drustvo.2552.html), treba službeno da se uptrebljavaju u radu državnih organa na osnovu zvanične definicije date u zakonu ili drugom propisu. Po toj definiciji, Digitalna agenda odnosila bi se na strategiju razvoja informacija i komunikacija. Tada bi Uprava za Digitalnu agendu postala Uprava za informacionu i komunikacionu strategiju.

Završna napomena o izboru termina i pripremanju definicije

Šta se podrazumeva pod terminom? Termin je reč ili grupa reči koje se upotrebljavaju za izražavanje određenog pojma. Termin bi trebalo da bude što kraci, a složeni termin, kao u ovom slučaju dvosložnog termina - da odražava kombinaciju pojmova obuhvaćenih definicijom.

Šta se podrazumeva pod definicijom? Definisanjem se utvrđuje jasno, precizno i tačno šta je pojam. Ovo bi trebalo prvenstveno da se uradi u jednoj rečenici, izražavajući tačno značenje termina koji se upotrebljava za definisanje pojma.

Definicija treba potpuno da opiše pojam i da sadrži dovoljno podataka kako bi se pojam savršeno razumeo. Definicija mora biti jednostavna, jasana i relativno kratka. Ako je potrebno, dodatne informacije treba da budu u obliku napomena.

Dejan R. Popović, dipl. inž.