Definicija informacionog društva

Pocetkom 90-tih godina prošlog veka razgradili smo potpuno socijalističko društvo i u značajnoj meri industrijsko društvo, a početkom ovog veka počeli smo da gradimo novo kapitalističko društvo i informaciono društvo.

Šta je informaciono društvo? Na ovo često postavljano pitanje nema jasnog odgovora, iako je ovaj izraz (pojam) u službenoj i javnoj upotrebi već više godina. U Srbiji je obrazovano ministarstvo nadležno za poslove informacionog društva (maj 2007. i mart 2011) i donete su dve strategije razvoja informacionog društva (septembar 2006. i jul 2010). U njima nije dato značenje ovog pojma.

Informaciono društvo se najjednostavnije shvata kao društvo koje se bavi (zanima) informacijama - saopštenjima ili saznanjima koja mogu biti predstavljena u obliku znakova, simbola, signala ili zvukova, ili u drugim oblicima pogodnim za komunikacije, registrovanje ili obradu.

Na Svetskom samitu o informacionom društvu (Ženeva, decembar 2003) u tački 1. Deklaracije principa predstavnici naroda sveta izjavili su da je njihova zajednička želja i obaveza da izgrade informaciono društvo koje je okrenuto ljudima, uključivo i orijentisano ka razvoju, u kojem svi mogu da stvaraju, pristupe, koriste i dele informacije i znanje, omogućavajući pojedincima, zajednicama i narodima da ostvare svoj puni potencijal u promovisanju njihovog odrzivog razvoja i unapređenju njihovog kvaliteta života.

Po rečniku zakonodavstva EU, informaciono društvo je sinonimno sa onim što se zove „nove informacione i komunikacione tehnologije“ (IKT). Te tehnologije se u stvari odnose prvenstveno na masovno korišćenje informaciono-komunikacione mreže „Internet“. Aktivnosti u podoblasti informacionog društva u EUnalaze se među aktivnostima u oblasti nauke i tehnologije. Podoblast informacionog društva u EU obuhvata audio-vizuelne i medijske politike, komunikacije, digitalnu agendu za Evropu, IKT istraživanja, Internet, medijsku koordinaciju, medijsku književnost i medijske programe.

Napomena – Nije ispravna težnja da se IKT uvuče u informaciono društvo, jer pojam tehnologije nije sinoniman sa pojmom društva. Poistovećivanje ova dva pojma je suprotno zdravom razumu. U Oksforfskom rečniku tehnologija se definiše kao primena naučnog znanja u praktične svrhe, naročito u industriji, a društvo kao grupu ljudi koji žive u više ili manje uređenoj zajednici.

Prema Vikipediji na srpskom jeziku, informaciono društvo je društvo u kome stvaranje, distribucija i manipulacija informacijama postaje značajna kulturna i ekonomska aktivnost. Zasniva se na „ekonomiji znanja“ jer profit generiše eksploatacijom znanja, a u manjoj meri prirodnih resursa. Centralno mesto u ovim društvima zauzimaju informacione tehnologije koje direktno utiču na proizvodnju i ekonomiju. Smatraju se naslednikom industrijskih društava.

Neki kažu da su nove informacione i komunikacione tehnologije toliko uticale na društvo da se ono samo nazvalo informaciono društvo. Mislim da greše. Smatram da su ovaj izraz skovali i nametnuli isti oni koji su 1992. godine putem promene Međunarodne konvencije o telekomunikacijama u Ustav i Konvenciju Međunarodne unije za telekomunikacije (ITU) na mala vrata međunarodnog prava uveli globalnu informacionu ekonomiju i globalno informaciono društvo (član 1. stav 1. Ustava ITU), uključujući i globanu informacionu infrastrukturu (ITU-T preporuke Y-seria) koja se sastoji od društveno-ekonomskog i industrijskog dela (ITU-T Y.110, dodatak I).

U svakom slučaju, izraz „informaciono društvo“trebalo bi službeno da se uptrebljava u radu državnih organa na osnovu zvanične definicije date u zakonu ili drugom propisu. Po toj definiciji, informaciono društvo obuhvatalo bi javno informisanje i elektronske komunikacije, u skladu sa pravom EU. Tada će Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva postatiMinistarstvo kulture i informacionog društva.

Dejan R. Popović, dipl. inž.
Beograd, 31. jul 2011.