Koliko košta informacija?

Na 75.000 stanovnika 11 glasila - četiri televizije, četiri radio stanice, jedan mesečnik, dva nedeljnika i jedan porta u kojima je 135 novinara, tehničara i administrativaca. Poreske obveznike, 8.500 zaposlenih, malobrojne donatore i svetske dobrotvore, to zadovoljstvo godišnje košta 55,5 miliona dinara! Uz sve to loš, čak sumnjiv proizvod. To pokazuje medijsji skener siromašnih opština Bujanovac i Preševo gde žive Srbi, Albanci i Romi.

Svi podaci u ovom tekstu prikupljeni su anketiranjem svih devet medijskih kuća. U Bujanovcu (oko 43.000 stanovnika) to su: mesečne novine „Srpski venac“, koje izdaje istoimeno preduzeće, nedeljnik „Nacional“, glasilo Nacionalnog saveta Albanaca i nedeljnik „Perspektiva“ iza koga stoji albanski KUD „Jehona“. Krug u Bujanovcu zatvara se sa tri elektronska medija: privatni Ema radiom koji emituje program na srpskom, privatnom „Spektri“ televizijom čiji je program na albanskom jeziku i Javnim preduzećem RTV Bujanovac koji ima tri redakcije i programe na albanskom, srpskom i romskom jeziku.

U opštini Preševo, (oko 32.000 stanovnika), rade tri medijske kuće: privatni portal Presheva.com na albanskom jeziku, privatna RTV „Aldi“ takodje na albanskom i Javno preduzeće RTV Preševo, koje ima albansku i srpsku redakciju i skromno učešće doniranog programa na romskom jeziku.

Iza svega stoji potencijal od 135 radnika – 82 stalno zaposlena i 53 saradnika: novinara je 61 (45%), tehničkog osoblja 48, a radnika u administraciji 26. U protekle tri-četiri godine broj radnika je bezmalo dupliran. Tome su, kao i svuda, najviše doprinela dva lokalna javna servisa: RTV Bujanovac i RTV Preševo. Partijama na vlast oni su ventili gde zapošljavaju svoje „kadrove“. O tome najbolje svedoči podatak o nacionalnoj strukturi zaposlenih u medijima koja nikako ne prati nacionalni sastav stanovnika: Albanaca 101, Srba 28, a Roma i ostalih 6.

Ako je verovati podacima iz upitnika, kadrovska i profesionalna struktura zaposlenih i nije tako loša: 33 radnika su sa visokom spremom (24 %), 21 sa višom (15 %), i sa srednjom i nižom 81.

Struktura radijskog i TV programa priče su za sebe. Tako, osam elektronskih medija emituju 26 odsto sopstvenog programa. Onih tri četvrtine programa, jer predajnici rade 24 sata, „popunjene“ su tuđim nelegalno preuzetim programima ili muzičkim spotovima iz računara. Ako govorimo o kvalitetu informativnog programa, (to nije tema ovog naslova), više je nego sigurno da bi on teško izdržao neke minimalne profesionalne standarde. Bez obzira što je u Bujanovcu i Preševu, prvih godina posle sukoba, bilo više novinarskih škola nego u celoj Srbiji.

Apsolutno ista konstatacija važi i za pisane medije, koje odlikuju bajate informacije, nepoštovanje profesionalnih standarda o kvalitetu, amatersko oblikovanje i dizajn. Bez i malo zle namere može se reći da se stanovnici ovih opština brže i kvalitetnije informišu iz centralnih elektronskih i pisanih medija iz Beograda, Prištine ili Tirane, koji ih mnogo manje koštaju nego lokalni mediji.

Naravno, budžetska sredstva namenjena informisanju, u potpunosti idu lokalnim medijima, ali kako i kome. Lokalna zajednica u Bujanovcu, u nekoj manjoj meri poštuje neke evropske standarde i zahteve, pa po neku mrvicu „baci“ i privatnim medijima – tek da se kaže kako budžet učestvuje u njihovom finansiranju. U Preševu je međutim na sceni i dalje komunistički način raspodele kolača. Tu zapravo raspodele i nema, jer ceo kolač ide JP RTV Preševo čiji je osnivač lokalna vlast i koga kontroliše koalicija albanskih partija na vlasti. Utoliko će biti interesantnija situacija posle 1. januara, kada se pređe na projektno finansiranje i kada predsednici ovih dveju opština, „čuvari“ budžetskih sredstava, budu morali drukčije da se ponašaju i da racionalnije troše i onako skromna finansijska sredstva koja su vlasništvo poreskih obveznika.

Da se dotaknemo i zarada? Novinari imaju prosečnu zaradu od 30.700, tehničko osoblje 21.600, a administrativci 20.300 dinara, pa prosečna zarada je 23.500 dinara. Prosečna primanja u medijima „vade“ dve činjenice. Prva, što međunarodne organizacije i neki domaći donatori imaju maksimalno razumevanje za probleme ovih opštini, pa tako, kada god je potrebno, oni koliko-toliko odvrnu finansijske slavine. Druga, manja, koja nije nevažna kaže da direktori, neki urednici i okruženje menadžmenta u dva javna preduzeća, koji su po pravilo partijski barjaktari, imaju dobru finansijsku podršku svojih centrala.

Radoman Irić

O autorima tekstova

MC Newsletter
16. decembar 2011.