Albanski mediji na jugu Srbije

Albanski mediji na jugu Srbije dele sudbinu tog višenacionalnog, siromašnog, nerazvijenog i po mnogo čemu specifičnog kraja.

Bujanovac, Preševo i Medveđa, u kojima žive Albanci, ekstremno su nerazvijene opštine, koje su u kontinuitetu među dvadeset najnerazvijenijih opština u Srbiji. Posledica takvog ekonomskog stanja je izuzetno visoka stopa nezaposlenosti, čak preko 50 odsto. Krajnji jug Srbije je multietnički region u kome žive Srbi, Albanci, Romi i Bugari. Tu se, između pripadnika srpske i albanske nacionalne zajednice još osećaju posledice sukoba, koji je početkom 2000. godine, odneo preko stotinu života.

Na prostoru ove tri opštine danas deluje ukupno 15 medija. Najviše ih je u Bujanovcu - devet, zatim u Preševu pet i Medveđi jedan. Od tog broja štampanih je dva, radio stanica šest, televizijskih stanica četiri i internet emitera tri. Što se vlasničke strukture tiče, samo su pet pod kontrolom lokalnih samouprava. Od 15 medija albanskih je sedam, srpskih tri i pet mešovitih. Kako izgleda kroki albanskih glasila?

Nedeljnik „Perspektiva“ u tiražu od 3.000 primeraka, od 2002. godine, formata A4 i obima 20 do 24 strane, izdaje istoimeno privatno preduzeće iz Bujanovca. Nedeljnik se bavi političkim, ekonomskim i kulturnim temama albanske nacionalne zajednice.

Radio Spektri je prvi elektronski medij Albanaca juga Srbije. Oglasio se u proleće 2001. godine, dok je još trajao srpsko-albanski sukob na jugu Srbije. Danas je deo moćnog preduzeća RTV Spektri, čiji je vlasnik albanski biznismen iz Bujanovca Nedžat Beljulji.

TV Spektri je deo informativnog preduzeća RTV Spektri, radi od 2004. godine, a 2007. godine je dobila lokalnu frekvenciju. TV Spektri je danas programski i statusno najmoćnije elektronsko glasilo Albanaca na jugu Srbije.

Bujanoci.net je internet emiter koji se oglasio pre dve godine. Bavi se svim temama opštine Bujanovac od političkih i ekonomskih do sportskih.

Radio Aldi, radio stanica u okviru preduzeća RTV Aldi, čiji je vlasnik preševski biznismen Isuf Memeti. Program emituje od 2006. godine, na prvom konkursu RRA, ova radio stanica je zajedno sa televizijom, dobila lokalnu frekvenciju.

TV Aldi je, deo preduzeća RTV Aldi. U poslednje dve-tri godine je najmoćniji i najuticajniji elektronski medij u Preševu. Sa RTV Preševo (kontroliše je lokalna vlast) vodi ogorčenu borbu za svoj status.

Presheva.com je internet agencija koja je veoma uticajna među Albancima na jugu Srbije. Njen status i vlasnička struktura nisu poznati, a u Preševu se spekuliše da je njen vlasnik „bogati Švajcarac iz Preševa“.

Pet mešovitih informativnih glasila u Bujanovcu, Preševu i Medveđi, pripadaju javnim preduzećima, a kontroliše ih lokalna vlast. Javno preduzeće RTV Bujanovac, sa preko 30 zaposlenih je najmnogoljudniji medij u ove tri opštine.

Radio Bujanovac je, od kraja devedesetih godina prošlog veka, bio isključivo u službi informisanja srpske zajednice. On je čitavu deceniju bio jedini elektronski medij na prostoru ove tri opštine. Na prvoj dodeli lokalnih frekvencija nije dobio dozvolu, pa je dve godine bio ugašen. Pošto je na ponovljenom konkursu RRA dobio frekvenciju, nastavio je rad.

Televizija Bujanovac je deo tog javnog preduzeća čiji obim i proporcije programa, odgovaraju nacionalnoj strukturi stanovništva ove opštine. I ovaj program realizuje dvojezična redakcija.

Javno preduzeće RTV Preševo (20 zaposlenih) u svom sastavu ima: Radio Preševo, stanica čiji je program sa oko 90 odsto sadržaja, namenjen albanskoj nacionalnoj zajednici. O srpskom delu programa, od ukupno 20 zaposlenih, brinu dva novinara.

TV Preševo se oglasila 2004. godine i prva je televizija u ove tri opštine. Na prvom konkursu RRA nije dobila dozvolu za rad, pa je više od dve godine radila „piratski“. Sa privatnom RTV Aldi, u siromašnom Preševu, vodi pravi rat za svakog gledaoca i svaki dinar. Lista informativnih glasila sa mešovitim programom završava se Javnim preduzećem Radio Medveđa. To je u opštini jedino javno glasilo, a mešovita redakcija sa desetak zaposlenih, proporcionalno broju stanovnika, emituje program za obe zajednice.

Brojni problemi sa kojim se susreću ovi mediji, nameću pitanje u kojoj su meri svi oni u službi građana i javnog interesa.

U albanskim medijima na jugu Srbije, prvi i osnovni problem su kadrovi. Među 40 stalno zaposlenih i oko 25 honorarnih saradnika, tek 5-6 je sa visokom spremom, među kojima nema školovanih novinara. Izuzetno niske i neprofesionalne informativne i programske standarde, koji su se duboko ukorenili u redakcijama, „proizveli“ su siromaštvo, nestručni ljudi i skromni zahtevi auditorijuma.

To stanje i te „standarde“ od početka pokušavaju da promene brojne domaće i strane organizacije, brojni donatori koji su dobro snimili situaciju na terenu, ali se, bar za sada pokazuje da to ide jako teško. Organizovane su brojne radionice, seminari, predavanja, ali svi ti oblici za sada daju tanke edukatuivne rezultate, tako da se na tom planu mora i dalje raditi.

Najveći broj urednika, vlasnika, pa dakle i novinara, nisu uspeli, mogli, umeli ili nisu hteli da pobegnu iz zone uticaja lokalnih političkih moćnika. Tako se došlo u situaciju da se svakoga dana programi radio i TV stanica uređuju u kancelarijama lokalnih samouprava ili političkih lidera. Zato, svaki put, kada neki novinar „iskoči“ sa dobrom temom, kada je obradi iole profesionalno, dolazi do neprijatnih situacija, čak skandala i podele albanskog javnog mnjenja.

Na vreme neizgrađen profesionalan odnos urednika i novinara, kao i stalni politički pritisci i na jedne i na druge, izgradili su kod zaposlenih u ovim medijima autocenzuru koja se transformiše u profesionalni standard. Zbog toga je i urednicima i novinarima mera uspešnosti u poslu, šta će im reći čelnici lokalne vlasti i politički lideri.

Sve u svemu, albanskim medijima na jugu Srbije potrebna je i materijalna i kadrovska i profesionalna pomoć. Svi dosadašnji oblici edukacije, i brojne „škole novinarstva“ kroz koje su prošli i urednici i novinari, nisu dali očekivane rezultate. Zbog toga se u ovom trenutku može reći da su ovi mediji samo u retkim situacijama u funkciji čitalaca, slušalaca i gledalaca, a to znači funkciji javnog interesa.

Radoman Irić

O autorima tekstova

MC Newsletter
8. oktobar 2010.