Posetite stranicu Medija centra na Facebook-u i postanite član...
Pogledajte i preuzmite fotografije visoke rezolucije iz kolekcije Medija centra...
U uslovima masovne primene elektronskih komunikacija u poslovanju i svakodnenom životu građana, povremeno se mogu pojaviti i slučajevi koji predstavljaju i opasnost za bezbednost. Zato, u Srbiji, kao i u drugim državama, postoji potreba da se pod određenim uslovima izvrši zakonito presretanje i zadržavanje podataka u elektronskim komunikacijama.
Ova mogućnost je regulisana u Zakonu o elektronskim komunikacijama i to u čl.126, čl.127, čl.128, čl.129 i čl.130.Već prilikom razmatranja tog Zakona izneta su mišljenja o neustavnosti pojedinih pomenutih članova Zakona, jer se time ugrožavaju tajnost elektronskih komunikacija i privatnost građana, a što su ustavna prava građana.
Narodna skupština je većinom glasova u julu 2010. usvojila Zakon, a u javnosti je zapamćen i komentar Predsednika Republike koji je rekao „izgleda da je narušen balans između privatnosti građana i bezbednosti“.
Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti su još pre godinu dana pokrenuli postupak za ocenu ustavnosti pojedinih odredaba pomenutog Zakona.
Ministarstvo za kulturu, informacije i informaciono društvo je u avgustu ove godine, postupajući po svojim obavezama u primeni Zakona, pripremilo „Predlog pravilnika o tehničkim zahtevima za uređaje i programsku podršku za zakonito presretanje elektronskih komunikacija i zadržavanje podataka o elektronskim komunikacijama“ i dalo ga na javnu diskusiju.
Skoro svi učesnici u javnoj diskusiji izneli su primedbe na Pravilnik i one su skoro identične sa onim koje su iznete prilikom usvajanja Zakona u Narodnoj skupštini. Predlog pravilnika i primedbe učesnika u diskusiji se nalaze na sajtu kultura.gov.rs, a audiovideo snimak razgovora možete pogledati na sajtu Medija centra.
Radi boljeg razumevanja sadržaja polemike, treba imati u vidu značenje nekih osnovnih pojmova koji su upotrebljeni u Pravilniku.
„Zakonito presretanje elektronskih komunikacija“ predstavlja tajni nadzor elektronskih komunikacionih usluga, delatnosti i saobraćaja koji pruža telekomunikacioni operator. Tajni nadzor sadržaja komunikacija obuhvata sve oblike komunikacije (govor, tekstualni, video, prenos podataka i dr.) koji se odvija između subjekta tajnog nadzora i drugih korisnika elektronskih komunikacionih usluga.
„Obaveze operatora“ su da na zahtev ovlašćenog državnog organa dostavi podatke odnosno omogući pristup komunikaciji subjekta koji je predmet tajnog nadzora.
„Zakonito presretanje elektronskih komunikacija“ obavlja zakonom ovlašćeni državni organ ili organizacija u cilju obavljanja poslova iz svoje nadležnosti.
Stručna a i šira javnost su izrazili zadovoljstvo da je Pravilnik dat na javnu diskusiju, ali su učesnici u raspravi ukazali na pitanja na koja predlagač pre usvajanja Pravilnika treba da odgovori i bude svestan problema do kojih može da dođe ukoliko neke ignoriše. Osnovne primedbe su:
Ograničavanje ustavnih prava
Skoro svi učesnici u diskusiji su mišljenja da se u Zakonu o elektronskim komunikacijama, a i u Pravilniku koji se na osnovu njega donosi ograničavaju prava građana na: garantovanu tajnost pisama i drugih sredstava komunikacije predviđenih u članu 41. Ustava Srbije i garantovanu zaštitu privatnosti ličnih podataka iz člana 42. Ustava Srbije. Saša Janković, zaštitnik građana je u javnoj raspravi bio izričit i rekao „da ni jedan zakon ne može da ograniči ustavna prava građana“. Predstavnici Društva sudija Srbije su istakli da ne postoji pravni osnov za tajni nadzor lokacije korisnika i lokacije mobilne terminalne opreme, a čime se nezakonito otkriva lokacija korisnika.
Očekuje se, da Ustavni sud što pre oceni ustavnost pomenutih odredbi Zakona o elektronskim komunikacijama i stvori uslove za eventualne izmene Zakona i završetak rada na izradi Pravilnika.
Nalog za zakonito presretanje elektronske komunikacije
Po Zakonu, a i po Predlogu pravilnika operator je duža da postupi po nalogu nadležnog državnog organa i omogući zakonito presretanje elektronske komunikacije i obezbedi podatke o sadržaju komunikacije. Postavlja se pitanje, šta je pravni osnov za izdavanje takvog naloga? Učesnici u diskusiji su ukazali da jedini osnov za izdavanje naloga može da bude odluka suda. Neki učesnici u diskusiji su pominjali slučajeve kada izdavanju naloga nije predhodila odluka suda i opasnosti od zloupotrebe prava na zakonito, presretanje elektronske komunikacije. Predloženo je da u Pravilniku umesto reči „nalog nadležnog organa“ treba da stoji „sudski nalog uz navođenje naziva suda“. Sugerirano je da se obrazuje eksterni kontrolni organ koji bi proveravao pravnu valjanost izdatih naloga za presretanje elektronskih komunikacija. Zatraženo je da se unese odredba o neizbrisivosti baze podataka o presretnutim komunikacijama, a koja sadrži i podatak o aktu koji je predstavljao osnov za izdavanje naloga. Tako bi se uvek mogla da kontroliše zakonitost presretanja elektronskih komunikacija.
Opremanje monitoring centra
U Zakoni, a i Pravilniku je predviđena obaveza operatora da o svom trošku obezbedi, unapređuje i održava uređaje i programsku opremu koja omogućuje zakonito presretanje elektronskih komunikacija. Predstavnici operatera ističu da se ovim povećavaju njihovi operativni troškovi i oni bi morali da ih navedu i fakturišu svojim korisnicima. Operatori smatraju da tu opremu koriste samo bezbednosni organi i zato oni treba da je nabave i održavaju. U diskusiji je pomenuto da u Evropskoj uniji nije poznato da opremu za bezbednosne organe nabavljaju operatori.
Jedna od primedbi se odnosi i na nesaglasnost naziva Pravilnika i njegovog sadržaja. U Pravilniku se umesto specifikacije tehničkih zahteva samo u članu 27 kaže da će nadležni državni organ za presretanje elektronskih komunikacija potrebnu opremu specificirati zasebno za svakog operatora.
Dalji koraci:
Očekuju se: reakcija Ustavnog suda na inicijativu da se utvrdi ustavnost spornih odredbi Zakona i reagovanje predlagača Pravilnika na izneta mišljenja i predloge.
Bilo bi poželjno da se nadležna državna služba za zakonito presretanje komunikacija, oglasi objašnjenjem u kome bi se izričito saopštilo, da li ona isključivo na osnovu pribavljene sudske odluke stvara nalog za zakonito presretanje elektronskih komunikacija.
Značajno je da je domaća javnost prepoznala da postoji realna opasnost da se ugroze prava na tajnost komunikacije i zaštitu ličnih podataka.
Razjašnjenja i odgovori na pitanja iz javne diskusije su nephodni kako bi se smanjio prostor za zloupotrebe i proizvoljna tumačenja.
Ustvari, u najvećem broju primedbi na Pravilnik prigovara se Zakonu.
Nikola Marković
MC Newsletter
26. avgust 2011.
Pogledajte sve komentare (1) Ostavite komentar
Objavljeni komentari sadrže stavove koji nisu stavovi Medija centra. Odgovornost za sadržinu poruke i tačnost podataka snose korisnici sajta koji su komentare poslali.
U mom misljenju (opsteg karaktera) o Nacrtu zakona o elektronskim komunikacijama od 1. oktobra 2009. godine (http://www.digitalnaagenda.gov.rs/wp-content/uploads/Dokumenti/Javne_konsultacije/JK1_Zakon_o_elektronskim_komunikacijama/ZEK-Dejan_Popovic.pdf) napisao sam da bi se nacrt ovog zakona najlakse uskladio sa regulatornim okvirom EU ukoliko bi se za model uzeo nemacki Zakon o telekomunikacijama od 22. juna 2004. godine (http://www.bfdi.bund.de/cae/servlet/contentblob/411286/publicationFile/25386/TelecommunicationsAct-TKG.pdf). I danas tako mislim.
Proveravajuci na Internetu sta se desava sa pomenutim nemackim zakonom, pronasao sam da je u ovm zakonu u delu 7 (privatnost telekomunikacija, zastita podataka, javna bezbednost) sekcija 110 (tehnicka primena intercepcija) izmenjena i dopunjena (http://www.bundesnetzagentur.de/SharedDocs/Downloads/EN/BNetzA/Areas/Telecommunications/TechTelecomsRegulation/TechImplementIntercepts/01ExcerptTKGSection110pdf.pdf?__blob=publicationFile). Pogledajte ceo deo 7. ukljucujuci narocito sekciju 110. Moze Vam posluziti pri pripremanju Pravilnika, ukoliko vec niste zavrsili taj posao.
P. S. - Valja primetiti da, na primer, u SAD intercepcija komunikacija nije regulisana odredbama Zakonom o komunikacijama vec posebnim zakonskim odredbama:
TITLE 18> PART I> CHAPTER 119
http://www.law.cornell.edu/uscode/18/usc_sec_18_00002511----000-.html
http://www.law.cornell.edu/uscode/18/usc_sec_18_00002512----000-.html
http://www.law.cornell.edu/uscode/18/usc_sec_18_00002513----000-.html
http://www.law.cornell.edu/uscode/18/usc_sec_18_00002514----000-.html
http://www.law.cornell.edu/uscode/18/usc_sec_18_00002515----000-.html
http://www.law.cornell.edu/uscode/18/usc_sec_18_00002516----000-.html
http://www.law.cornell.edu/uscode/18/usc_sec_18_00002517----000-.html
http://www.law.cornell.edu/uscode/18/usc_sec_18_00002518----000-.html
http://www.law.cornell.edu/uscode/18/usc_sec_18_00002519----000-.html
http://www.law.cornell.edu/uscode/18/usc_sec_18_00002520----000-.html
http://www.law.cornell.edu/uscode/18/usc_sec_18_00002521----000-.html
http://www.law.cornell.edu/uscode/18/usc_sec_18_00002522----000-.html