„Pobeda“ na vetrometini

Od raskida kupoprodajnog ugovora sa bugarskom kompanijom „Medija svjat“, u martu prošle godine, u Agenciji za privatizaciju nije se pojavio nijedan potencijalni kupac za medijsku kuću koja ove godine beleži 67. godinu postojanja. Težak materijalni položaj zaposlenih i neizvesna sudbina, sumorna je slika koja, i inače, karakteriše poziciju lokalnih medija u Kruševcu

Za jedanaestoro zaposlenih i dvoje saradnika u Novinsko informativnom preduzeću „Pobeda“ svaki dan je bukvalna borba za preživljavanje. Od 2006. godine, kada je, kao posebno preduzeće izdvojena iz tadašnje tromedijske kuće RTK „Pobeda“ i ponuđena na prodaju, „Pobeda“ se bori sa teškoćama čiji današnji epiolog glasi, dug prema državi od oko 1,5 miliona dinara i neredovna isplata neto minimalnih zarada.

- Jedan od naših najvećih problema nakon raskida privatizacije je činjenica da se to, kako nam je rečeno, privremeno stanje, prolongiralo na godinu i po. U međuvremenu se nije pojavio nijedan zainteresovani kupac za nas, a naš nejasan status često je bio prepreka za sklapanje dugoročnijih ugovora sa oglašivačima, kojih ionako nema dovoljno - kaže dosadašnji zastupnik kapitala u „Pobedi“, Dragoljub Antić.

„Pobeda“ je privatizovana u martu 2007. godine, kada je za kupovinu 70 odsto kapitala bugarska kompanija „Medija svjat“ platila 1,81 milion dinara, uz obavezu investiranja 300.000 dinara. Ugovor je raskinut u martu 2010. godine, pre svega zbog nepoštovanja kontinuiteta proizvodnje, neisplaćivanja zarada zaposlenima i nepoštovanja odredaba kolektivnog ugovora. Raskidu je prethodio i višemesečni štrajk zaposlenih. – Sve to vreme, od raskida privatizacije, suočavali smo se sa krajnje birokratizovanim odnosom Agencije za privatizaciju, iako smo na početku dobili uveravanja da će se formirati mikro timovi sa kojima ćemo moći intenzivno da sarađujemo. Od kada sam zastupnik kapitala, nijednom nisam dobio povratnu informaciju kada sam tražio savet ili odgovor na neko pitanje – navodi Antić koji će ovih dana dužnost zastupnika, prema odluci Agencije, predati Nebojši Radenkoviću.

Država je, doduše, nakon raskida privatizacije finansirala povezivanje staža zaposlenih u „Pobedi“ za čitavu 2009. godinu, a sada i za šest meseci u 2010-toj, ali je problem izraubovane opreme („Pobeda“ poseduje i malu štampariju sa prilično zastarelom opremom) i nedostatka obrtnih sredstava, ostao još od razdvajanja.

- Već smo razdvajanjem od RTK stavljeni u nepovoljnu poziciju. Dobili smo „u nasleđe“ dug od 400.000 dinara koji nisu napravile novine, i oko milion dinara nenaplativih potraživanja od firmi koje su već bile u dubiozama ili stečaju. Pripao nam je i automobil koji je tada već bio prešao 300.000 kilometara i odmah morao na generalnu, iako je RTK u tom trenutku imala dva nova automobila – kaže Antić, dodajući da, ovom trenutku, osim neisplaćenih poreza, „Pobeda“ nema ni uplaćene doprinose za zdravstveno osiguranje, zbog čega zaposleni nemaju overene zdravstvene knjižice.

Ni u ostalom delu nevelike kruševačke medijske scene situacija nije bolja. Još jedan štampani nedeljnik, list GRAD u kome je broj zaposlenih sa 11 spao na šestoro, takođe se bori za opstanak uz velika dugovanja zaposlenima, dobavljačima i državi. Takođe privatna TV Jefimija, koja ima četiri zaposlena i sedmoro spoljnih saradnika, sa teškom mukom se izvukla iz blokade računa u koju su je uvela potraživanja SOKOJ-a od 500.000 dinara i, po rečima finansijskog direktora, Dragiše Rankovića, svakodnevno je suočena sa prevelikim troškovima poslovanja, uključujući i obaveze prema RRA, te skučenim mogućnostima kruševačke privrede, zbog čega se honorari i zarade kreću od 15 do 20 hiljada dinara.

Regionalna Radio televizija Kruševac koja posluje kao javni servis i iz budžeta Grada Kruševca dobija nešto više od 30 miliona dinara, ali ta sredstva nisu dovoljna da podmire blizu stotinu zaposlenih u ovoj medijskoj kući.

Zaključak medijskih radnika u Kruševcu je da, dok uslovi materijalnog opstanka iz dana u dan postaju sve gori, a status novinara sve lošiji, politički uticaj dobija na snazi, pa se sve manje može govoriti o medijskoj samostalnosti, a još manje o istraživačkom novinarstvu koje gubi bitku sa egzistencijalnim problemima zaposlenih u lokalnim medijima.

Nada Budimović

O autorima tekstova

MC Newsletter
21. oktobar 2011.