Reagovanje na tekst Saše Trifunovića Dobitnik novinarske nagrade Dušan Bogavac, grubo vređao kolege

Miroslav Radulović, osnivač Borskih novina

U petak, 9. septembra je na vašem sajtu objavljen tekst Saše Trifunovića, koji je prepun zlobe, mržnje i nekolegijalnosti i nije mi jasno na koji ste način dozvolili da vas on izmanipuliše i prevari. Najpre da kažem da pomenuti Trifunović nema ni minut profesionalnog staža u novinarstvu i sve ovo vreme je honorarni saradnik ne znam kojih sve sajtova. Po zanimanju je ložač parnih kotlova na borskom fakultetu. Otuda me i čudi da on ima nekakav autoritet kod vas i da se legitimiše kao „poverenik NUNS-a“ za istočnu Srbiju. Treba da pomenem i to da sam član NUNS-a postao 1995. godine, mesec dana pošto je osnovan i da u to vreme taj Saša nije ni znao šta to znači NUNS.

Ne bih reagovao da niste pomenuli nagradu „Dušan Bogavac“. Zašto ste prihvatili takvo pismo Saše Trifunovića? Kakave veze ima pokojni Dušan Bogavac i nagrada na koju sam ja veoma ponosan, sa mišljenjem Saše Trifunovića? Posle, kada su „novinari“ počeli da bivaju ljudi kao što je Saša Trifunović, ja sam napustio članstvo i ne vidim kakve veze ima Sud časti sa mnom. Za sve ću da odgovaram pred redovnim sudom, ne pred vašim sajtom i Sašom Trifunovićem.

Možda može da se dogodi da me Sud časti istera iz NUNS-a. Ne bi me iznenadilo. Ali, pre nego što Sud časti donese odluku da me istera iz organizacije u kojoj nisam član od dana kada je funkcioner postao Saša Trifunović, on mora da utvrdi činjenice: koga sam vređao, ko se prepoznao u textu itd. Jedino znam da sam gospođu Slađanu Đurđekanović Mirić, koju „razotkriva“ upravo taj Saša Trifunović, pominjao u Borskim novinama od pre mesec dana. Bio je to veliki intervju sa njom i ona je bila veoma zadovoljna. Otkud sada da se ona prepozna u nekom drugom napisu, iako o njoj u tekstu nema ni pomena? I otkud to da je brani Saša Trifunović? I to kako je brani? Napadajući unapred nagradu Dušan Bogavac, koju on nikada neće da dobije i može samo da sanja. Kolege sa sajta, molim vas da mi kažete kako se to dogodilo da pustite pismo koje jasno potvrđuje mržnju jednog honorarnog novinara, prema kolegi koji je 40 godina proveo u profesionalnom novinarstvu. Šta ovo znači, kolege sa sajta? Bar da sam za nešto osuđen, onda bi bilo u redu, mada bi i onda trebalo da tražite moje mišljenje, da me uzmete u zaštitu ili me kritikujete, ako nisam bio dobar. Ovo što je sada urađeno, apsolutno nema nikakve veze sa fer-plejom.

Na kraju, samo da vam kažem da je u ovoj igri reč o mnogo krupnijim stvarima, nemoralu pojedinih novinara i neprosefionalsnosti. Tako je „Borski problem“, novi list, pre tri meseca objavio reportažu iz sela Krušar „u borskoj opštini“. To selo apsolutno ne postoji i izmislila ga je redakcija Borskog problema. Zatim, posle mog Feljtona o starom Boru, „Problem“ je objavio komentar da je Bor proglašen gradom 1933, a ne 1947, što je istina i što sam ja pisao. Ovakvo pisanje je pištoljsko pisanje. Moje reagovanje je bilo da sam posle objavio Službeni list o gradovima iz 1933. godine. Na spisku nije Bor. Zatim, prošle godine taj list Problem je počeo da objavljuje feljton „Istorija Bora“. Znate šta je bio prvi nastavak? Događaj iz 1992. godine, kada su mene socijalisti isterali iz stana sa detetom teško obolelim od cerebralne paralize. To je važno za istoriju Bora. Naravno, bila je i moja slika. Takođe vam kažem da je Problem dužan Štampariji u kojoj se štampa 300.000 dinara (možda je u međuvremenu ta cifra promenjena).

Ne mogu više da pišem, nego vas molim da u duhu Zakona o informisanju objavite ovo moje objašnjenje na sramni tekst koji ste objavili.

Miroslav Radulović, glavni urednik Borskih novina
9. septembar 2011.