Ima li mesta za medije u vreme Facebooka i blogova?

Jedan bauk kruži internetom. To je bauk društvenih mreža i medija. Facebook je nedavno obelodanio svog 500-milionitog člana. Ako tome dodamo podatak da je blogovanje postalo najbrojniji hobi na svetu, sa više pobornika od fudbala, slika snage onoga što zovemo društveni mediji i mreže, dakle mesta na internetu na kojima registovani korisnici mogu da objavljuju i razmenjuju sadržaje ili se uz različite načine interakcije druže, postaje zastrašujuća. Pred očima nam se pomalja ceo novi univerzum koji je sam sebi dovoljan a postaje i samoodrživ. „Google je medij sa najvećim oglašivačkim potencijalom na svetu“, izjavio je nedavno profesor Vilkoks na tribini u Mediјa centru. A čovek zna šta priča, njegova knjiga o osnovama PR-a je udžbenik na desetinama univerziteta u svetu.

Gledano sa PR stanovišta društvene mreže i mediji počinju opasno da konkurišu, posebno u oblasti PR-a robe široke potrošnje, klasičnim medijima a sve više i njihovim online ekstenzijama ili samostalnim online medijima. Šta je u stvari naš posao? Od početka februara 2007, posle odlaska iz novinarstva vodim E-PR sektor (internet, online PR) u McCann PR-u. Najjednostavniju definiciju posla kojim se ja i momci zaposleni u mom sektoru bavimo dao je predavač i konsultant iz oblasti interneta Dragan Varagić: „Cilj E-PRa je kreiranje pozitivne slike o kompaniji (proizvodu, usluzi ili pojedincu, prim. MS) korišćenjem servisa interneta“. Ni manje ni više od toga. Samo što internet servisa ima sve više i pruža nam mnoštvo prilika da na razne kreativne načine dopremo do pripadnika ciljnih javnosti i prenesemo im poruke naših klijenata. A mogućnosti su zaista sjajne.

Ukoliko je reč o robi široke potrošnje, na primer pivu, možete njegove ljubitelje da okupite u grupu ljubitelja na Facebook-u i da ih animirate, organizujete nagradna takmičenja, obaveštavate ih o promocijama i komuncirate sa njima, kao što smo uradili za Lav. Komunikacija ne mora da bude direktna, ne moraju tekstom i slikom da se saopšte činjenica. Ima i drugih načina. Kada smo trebali potrošačima, i to mahom mladima, da saopštimo da je Bambi smanjio pakovanje Kolo keksa pa je postalo zgodno da se ponese napolje u igru, školu ili provod, napravili smo video igricu u kojoj ste radnik koji pakuje keks po šest komada, koliko ih ima u novom pakovanju. Primera je mnogo i svakim danom se otkrivaju nove mogućnosti. U Srbiji smo tek zagrebali po površini. U svetu se otišlo daleko. Šta kažete na činjenicu da lanac za prodaju garderobe H&M ima preko 3 miliona fanova dok ih je lanac kafeterija Starbucks nakupio preko 13. Nije daleko trenutak kada im mediji više jednostavno neće trebati kao platforma za komunikaciju sa ciljnim javnostima.

Ukoliko ste kao medijski profesionalac odmahnuli rukom na ovo i pomisli „Ne trebaju ni oni nama“ razmislite ponovo o oglašivačkom novcu od koga većina medija živi. Osim onih koji žive od tiraža. Samo što je takvih sve manje jer internet odvlači čitaoce a sve više i gledaoce. Online izdanja jesu neko, mada nedovoljno rešenje. Puko prebacivaje sadržaja iz printa ne garantuje posetu i opstanak. Rešenje je u prilagođavanju tradicionalnih medija internetu kao kanalu komunikacije i navikama njegovih korisnika i u korišćenju multimedijalnih mogućnosti koje ovaj ima. To konkretno znači stalno ažuriranje sadržaja, makar istu vest menjali po nekoliko puta tokom dana, sa svakom novom činjenicom koja se sazna. To dalje znači integraciju teksta, (galerije) slika i video zapisa. Kada ste iskoristili potencijal koji vaša redakcija, na primer dnevnih novina, ima i napravili internetu prilagođeno izdanje uradili ste tek početni deo posla. Vreme je da i posetiocima sajta date reč jer su oni u vreme društvenih medija i mreža, jednostavno na to navikli. I to ne samo kao puki komentatori vesti ili učesnici u diskusijama na forumu. Omogućite im da budu vaši reporteri-amateri. Isprovocirajte ih da kače video ili foto komentare na aktulene događaje. Dajte im mogućnost da, kada se registruju, dobijaju verzije vesti obogaćene komentarima uglednih analitičara, da prilagođavaju izgled stranice sebi, da koriste servise koji prate određene sadržaje... Kalkulator kredita uz tekstove o njima na primer. Ukratko stvarajte zajednicu. Jer ona je, uz posetu naravno, uslov za prelazak u sledeći korak. A to je razvoj komercijalnih sadržaja kao što su prodavnice, programi deljenja zarade sa ponuđačima usluga ili uvođenje raznih vrsta malih oglasa. Novac će početi da dolazi i opstaćete ne samo u bici za pažnju korisnika interenta sa “users generated content” veb lokacijama nego i u tržišnoj utakmici. Ne zaboravite da je prošle godine u Velikoj Britaniji budžet za online oglašavanje bio veći nego za bilo koji drugi vid oglašavanja. Da, znam da kod nas on ne prelazi tri odsto kako god ga računali, samo sada je trenutak kada se zauzimaju pozicije.

Miloje Sekulić

O autorima

MC Newsletter, 10. septembar 2010.