Medijska situacija u Srbiji

Ministar kulture, Predrag Marković, izjavio je da „se moramo suočiti sa činjenicom da imamo suviše medija, premalo informacija i još manje profesionalnosti. Imamo, s jedne strane, državu za koju se strategija zalaže da izađe iz svih medija, ali najveći broj medija, makar kad su u pitanju štampani, nije uopšte u raljama države nego u raljama agencija koje u suštini potpuno određuju i način pisanja i finansiranja“.
(Beta, Danas, 03.08.2011)

„Srbija je u srednjem veku što se tiče medijske pismenosti, a nove informaciono-komunikacione tehnologije izazivaju robovlasništvo kod onih koji ne umeju da ih koriste“, kazao je izvršni direktor Svetskog samita medija za mlade Miomir Rajčević. On je naglasio da proces demokratizacije kroz medijsku pismenost nije moguć bez promene obrazovnog sistema.
(Pravda, Dnevnik, 04.08.2011)

U kolumni lista Danas, novinarka Ruža Ćirković piše da „novinarstvo u Srbiji ima par problema: okupirano je od strane političara i korumpirano od strane oglašivača. Elementarni uslovi rada novinara dramatično su pogoršani. Tako dramatično pogoršani uslovi rada više utiču na metod rada novinara nego svi fakulteti. Uticaja vlasti mediji ne mogu da se oslobode uz stratešku i finansijsku pomoć vlasti. Ni uz pomoć novinara koje je na visoke položaje u profesiji, i drugde, dovodila vlast, a ne profesija“.
(Danas - Biznis, 08.08.2011)

Država i mediji

Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, smatra da predlog Pravilnika o tajnosti informacija daje mogućnost da, praktično, neograničeno, po sopstvenoj proceni, koja ne podleže oceni suda, veliki broj pripadnika službi bezbednosti – izdaje „naloge“ i pristupa podacima o tome ko, kada, sa kim, u kom vremenskom periodu i kojom vrstom veze i sa kog mesta komunicira. Takve odredbe predstavljaju izuzetno ozbiljno odstupanje od ustavne garancije nepovredivosti pisama i drugih sredstava opštenja, smatra Šabić.
(Politika, 04.08.2011)

Društvo sudija Srbije zatražilo je produženje roka za konsultaciju i održavanje javne rasprave o Pravilniku o tajnosti informacija. U saopštenju se navodi da je Društvo sudija uočilo više rešenja u Predlogu pravilnika koja zahtevaju podrobniju analizu i usaglašavanje sa Zakonom o elektronskim komunikacijama, Ustavom, međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava i praksom međunarodnih institucija.
(Tanjug, Politika, Blic, 04.08.2011)

„Ima posebno ozbiljnih sistemskih ugrožavanja privatnosti kada se propisima koje država donosi dovode u pitanje ustavom zajamčena prava građana. Njih narušava aktuelan predlog pravilnika o elektronskim komunikacijama“, kaže Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, u izjavi za list Blic. On dodaje da je u skladu sa Ustavom i Zakonom o zaštiti podataka dopuštena obrada podataka o ličnosti samo po dva osnova: jedan je ako je to predviđeno zakonom, a drugi je pristanak građanina o čijim se podacima radi.
(Blic, 04.08.2011)

Usvajanjem pravilnika o presretanju elektronskih komunikacija, bez odluke suda, već samo sa nalogom za koji nije jasno ko ga daje, otvara se prostor za političke i lične obračune, ucene i kao naročito opasno - ekonomsko špijuniranje, upozoravaju stručnjaci za bezbednost i telekomunikacije. Oni napominju da se novim odredbama krše osnovna ljudska prava i da Srbija postaje policijska država.
(Alo!, 09.08.2011)

Istrage o ubistvima novinara

Nakon navoda da je Dragan Paravinja, koji je osumnjičen za ubistvo 17-godišnje Drnišanke Antonije Bilić, 1994. godine učestvovao u organizaciju ubistva novinarke „Duge“ Radislave Dade Vujasinović, koje do danas nije razrešeno, srpski istražni organi stupili su u kontakt sa istražiteljima iz Hrvatske. Ovaj slučaj je jedan od prioriteta tužilaštva u Srbiji. Preokret u istrazi nastao je 2008. godine, kada je veštak potvrdio da je iz dvocevke, iz koje je ispaljen hitac koji je usmrtio novinarku, pucano dva puta, što je učinilo da priča o samoubistvu padne u vodu.
(Pravda, 08.08.2011)

Hrvatski Jutarnji list, pozivajući se na izjave srpskih i hrvatskih istražitelja, objavio je da je vozač kamiona, Dragan Paravinja, umešan u organizovanje ubistva srpske novinarke Dade Vujasinović 1994. godine, koje do danas nije rešeno. „I pre ovoga smo znali da je Dadu ubila Državna bezbednost (DB). Sada je važno da se ustanovi da li je Paravinja zaista bio saradnik DB-a“, kaže advokat porodice ubijene novinarke.
(Press, 08.08.2011)

Predstavnici hrvatskog Ministarstva unutrašnjih poslova izjavili su da će od istražnog sudije biti zatraženo saslušanje Dragana Paravinje, kojeg hrvatski mediji dovode u vezu sa ubistvom novinarke Radislave Dade Vujasinović.
(Tanjug, Alo!, Politika, Kurir, Večernje Novosti, 08.08.2011)

Reuplički javni tužilac, Zagorka Dolovac, u izjavi za list Blic navodi da ima indicija da su dokazi u slučaju ubistva novinarke namerno skrivani i da to podseća na slučaj kada je Državna bezbednost skrivala dokaze o ubistvu Slavka Ćuruvije. „Utvrđeno je sedam ozbiljnih propusta u istrazi. Na bazi njih veštak Vlada Kostić je utvrdio da nije samoubistvo“, kaže Dolovac.
(Press, Večernje Novosti, Dnevnik, Politika, Kurir, 07.08.2011, Blic, 08.08.2011)

Dalja istraga ubistva novinarke „Duge“, Dade Vujasinović, biće poverena specijalnom, kombinovanom istražnom timu, koji će ispitati povezanost Dragana Paravinje s ovim slučajem, dogovoreno je na sastanku čelnika srpske i hrvatske policije.
(Pravda, Kurir, Politika, Pregled, Večernje Novosti, Dnevnik, Blic, 09.08.2011)

Kolege i prijatelji pokojne novinarke Dade Vujasinović smatraju da su napisi o Draganu Paravinji i njegovo povezivanje s Dadinim ubistvom čista besmislica „i do sada najneozbiljniji pokušaj zataškavanja istine o njenoj likvidaciji“. Advokat Branislav Tapušković kaže da bi srpska policija trebalo da se pozabavi onim što se dogodilo u Beogradu, poput sklanjanja dokaza o osumnjičenima još prvog dana posle ubistva.
(Alo!, 10.08.2011, Kurir, 11.08.2011)

Mladen Lojović, bivši kriminalistički inspektor, objašnjava da, iz oproštajnog pisma koje je Dragan Paravinja ostavio, može da se izvede zaključak da je u delu u kom piše o ubistvu novinarke „Duge“ mislio na Državnu bezbednost kao izvršioca zločina.
(Press, 09.08.2011)

MUP Srbije prosledio je hrvatskim kolegama kompletnu dokumentaciju o smrti beogradske novinarke Dade Vujasinović. Na osnovu tih izveštaja, kako saznaju Večernje Novosti, inspektori policije Hrvatske napraviće spisak pitanja i obaviće saslušanje Dragana Paravinje.
(Večernje Novosti, 10.08.2011, Blic, 11.08.2011)

Dragan Paravinja izjavio je pred Županijskim sudom u Šibeniku da ni na koji način nije umešan u smrt srpske novinarke Dade Vujasinović. Branko Baica, Parvinjin advokat, rekao je da njegov klijent sa njom sreo samo dva puta.
(Tanjug Politika, Alo!, Blic, Dnevnik, 12.08.2011)

Ubistvo novinara Slavka Ćuruvije biće uskoro rešeno, najavio je Miljko Radisavljević, Tužilac za organizovani kriminal, u intervjuu za Novi magazin.
(FoNet , Beta, Pravda, Dnevnik, Kurir, Politika, Alo!, 11.08.2011)

Slučaj ubistva novinara Slavka Ćuruvije više od deset godina prioritet je srpske policije i pravosuđa, podseća list Politika. Izjava specijalnog tužioca za organozovani kriminal, Miljka Radisavljevića, da će se „uskoro rasvetliti ubistvo“ samo je podsetila na mnogobrojna obećanja predstavnika vlasti od 5. oktobra 2000. do danas. Maltene, nema političara, tužioca, policajca koji nije obećao otkrivanje ubica, piše Politika.
(Politika, 12.08.2011)

Jovo Ćuruvija, brat ubijenog novinara Slavka Ćuruvije, kaže da se tužilac za organizovani kriminal, Miljko Radisavljević, njegovog brata obično seti pred izbore. Da je ovo ozbiljna država, Miljku Radisavljeviću bi bio dat rok od šest meseci da razreši ubistvo za koje se zna da ga je država organizovala. Državni službenici su saopštavali ubicama Slavkovo kretanje i servisirali njegovo ubistvo, kaže Ćuruvija
(Press, 14.08.2011, NUNS, UNS, 12.08.2011)

Nepoverenje u izjavu tužioca za organizovani kriminal da će ubistvo novinara Slavka Ćuruvije biti uskoro razrešeno izrazili su: brat ubijenog tvrdnjom da Radisavljević zna da je njegovog brata ubila država, predsednica UNS-a Lj. Smajlović izjavom da je ubistvo moglo da bude rešeno još 2000. i 2001 i predsednik NUNS-a Vukašin Obradović tvrdnjom da tajne službe i dalje kriju ubice.
(Danas, 13.08.2011)

Prava novinara

Novinarka Tatjana Tagirov u autorskom tekstu MC Newsletter-a piše: Dekriminalizacija krivičnih djela klevete i uvrede, koju su u predstojećim izmjenama zakona najavili nadležni, dobra je vijest za novinare, koja neće ništa promijeniti. Taj apsurd znači da se njima više neće suditi u krivičnom, već samo u građanskom postupku. Praksa u Srbiji dosad je pokazala da su krivični postupci zbog klevete ili uvrede uglavnom završeni u korist novinara. Naši su sudije, generalno gledano, neobrazovani kad je riječ o medijskom pravu: ne znaju razliku između vrijednosnog stava i uvrede, kao niti to da nije kleveta ono što mediji objave, a što se nalazi u teško dostupnim dosijeima policije i ostalih organa. Jedini način da se svemu stane na kraj jest onaj francuski običaj iz kasnog 19. veka da se u sporovima klevete i uvrede, krivičnim i još više parničnim, uspostave tužbe u vrijednosti jednog franka. Sve drugo je, pod pritiskom vlasti, način na koji se uništavaju mediji i discipliniraju novinari.
(MC Newsletter, 12.08.2011)

Medijska strategija

Konačan tekst Medijske strategije trebalo bi da bude gotov do septembra, kada će Ministarstvo kulture da ga predloži Vladi Srbije na usvajanje. Neki delovi, po svemu sudeći, biće znatno drugačiji od nacrta, u čijem pisanju su učestvovali i predstavnici novinskih udruženja i predstavnici medija. Kako kaže ministar kulture i informisanja, Predrag Marković, „usvajanje Strategije je samo prvi korak sređivanja stanja u srpskim medijima, nakon kojeg sledi teži - donošenje zakona koji proizilaze iz ovog dokumenta“.
(Večernje Novosti, 11.08.2011)

Ministar kulture i informisanja, Predrag Marković, izjavio je da ne postoji politička volja da se država povuče iz vlasništva u svim medijima. Prisutna je i autocenzura, što je samo vidljivi oblik činjenice da mediji nisu toliko u raljama države, koliko u raljama reklamnih agencija, ukazao je on.
(Dnevnik, 12.08.2011)

Dok ministar kulture, Predrag Marković, tvrdi da nema političke volje, za Demokratsku stranku povlačenje države iz vlasništva nad medijima je nesporno, kaže potpredsednica ove stranke, Jelena Trivan. Ona ističe da ta stranka podržava princip izlaska države iz vlasništva u medijima i očekuje da pitanje vlasništva bude precizno definisano Medijskom strategijom. S druge strane, član Predsedništva Ujedinjenih regiona Srbije, Suzana Grubješić, smatra da će rešenje tog pitanja verovatno sačekati narednu Vladu Srbije.
(Kurir, Večernje Novosti, Pravda, Blic, Politika, 12.08.2011)

„U javnosti u Srbiji ne postoji jedinstveno mišljenje u vezi sa vlasništvom države u medijima i načinom na koji bi se to pitanje rešilo, tako da je neophodna politička odluka da se to preseče. Plašim se da će na kraju vlasništvo u medijima, transparentnost vlasništva i nedozvoljena medijska koncentracija ostati na statusu kvo“, ističe Jelena Surčulija sa Fakulteta političkih nauka, koordinatorka radne grupe za Nacrt medijske strategije.
(Danas, 12.08.2011)

Predsednica Udruženja novinara Srbije (UNS) Ljiljana Smajlović ocenila je da od Vlade Srbije zavisi da li će se država povući iz vlasništva u medijima, jer ona kreira političku volju. Po njenoj oceni, ako u Vladi nema političke volje za rešavanje problema, kao ni za sprovođenje već postojećih zakonskih rešenja, onda su Srbiji potrebni novi izbori.
(Beta, Pregled, Dnevnik, 12.08.2011)

Predsednik Gradskog odbora Nove Srbije Borislav Borović podržao je juče Nacrt medijske strategije, koji su uradila medijska udruženja, i ocenio je da je NS „često, ali i sa pravom“, bila nezadovoljna izveštavanjem većine medija. Možda smo bili i nepravedni prema medijima, s obzirom na pritiske i ucene tajkunskopolitičkih oligarha, garnirane obaveštajno-policijskim nameštaljkama”.
(Blic, 14.08.2011)

Nacrt medijske strategije je jasno istakao da će se država bez odlaganja povući iz medija. Kako se rok za usvajanje konačne verzije medijske strategije približava, a to je septembar, sve se češće čuju sumnje medijskih profesionalaca da država, ipak, ne želi da se odrekne vlasničkog udela. Na sve te pretpostavke ministar sada jasno odgovora da volje da se država povuče iz medija - nema, piše Blic.
(Blic, 13.08.2011)

Konačnu verziju teksta medijske strategije daje Ministarstvo kulture i informisanja, čiji je prvi čovek Predrag Marković, inače kadar Ujedinjenih regiona Srbije/ G17 Plus, rekao da će „poslednja ruka“ strategije biti znatno drugačija od nacrta i dodao da nema političke volje da se država povuče iz vlasništva u medijima. Predsednica UNS-a Ljiljana Smajlović kaže da je Marković gornjom tvrdnjom pokušao da to predstavi „kao stav koalicionih partnera“, i nastavlja: „Pretpostavljam da je to ministarstvo u stvari rezervoar simpatija prema apetitima lokalnih vlasti da zadrže kontrolu nad lokalnim medijima. To se potpuno uklapa u političke planove URS-a“. B. Bojić
(Press, 13.08.2011)

Srpska napredna stranka (SNS) smatra da je potpuno besmisleno da Vlada Srbije donosi medijsku strategiju pre nego što se država obračuna sa tajkunima DS-a, Draganom Đilasom i Srđanom Šaperom, „koji su vlasnici svih marketinških sekundi i gotovo svih medija u Srbiji". Član GO SNS, Nebojša Stefanović, smatra da je pre nego što se to dogodi svaki razgovor o tome da li država treba da ima vlasništvo u medijima besmislen..
(Pravda, 13.08.2011)

Iz javnih servisa

Neuslovna zgrada televizije, zastarela birokratska struktura, neoptimalan broj zaposlenih, porušen predajnik na Vencu...samo su neki od problema sa kojima treba da se suočava prvi čovek RTV Vojvodina, Siniša Isakov, imenovan na tu funkciju nakon što je u aprilu smenjeno kompletno rukovodstvo pokrajinskog javnog servisa. „Neke poteze smo već povukli. Za programsku direktorku izabrana je Sanda Savić, za direktorku produkcije RTV Vanja Kranjac. Mislim da je to prilično jasan putokaz u kom smeru želimo da idemo“, kaže Isakov.
(Danas - Vikend, 06.08.2011)

Siniša Isakov, direktor vojvođanskog javnog servisa, smatra da je za javni servis precizno utvrđeno čime treba da se bavi - da informiše, da zabavi i da edukuje, ali ne odvojeno. „Ne možemo reći da je to takmičenje sa komercijalnim stanicama, ali u svakom slučaju one postoje i o tome mora da se vodi računa. Građani na javnom servisu trebaju da dobiju one sadržaje koje po pravilu ne dobijaju na komercijalnim televizijama“, kaže Isakov.
(Danas - Vikend, 06.08.2011)

Radio Televizija Srbije objavila je da traži stotinu školovanih, digitalnio pismenih mladih ljudi za rad u različitim organizacionim delovima javnog servisa. Potraga će trajati do 15. septembra, a kandidati mogu da šalju biografije sa propratnim pismom na internet adresu: posao@rts.rs ili na adresu: Takovska 10, 11000 Beograd sa naznakom „Posao“.
(ABC Srbija, 12.08.2011)

Zamenik predsednika Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vučić izjavio je da sa oduševljenjem prihvataju ponudu rukovodstva Radio-televizije Srbije da SNS pošalje revizorsku kuću po svom izboru u javni servis da proveri „na koji način je gradonačelnik Beograda ulagao u RTS i obrnuto”.
(Politika, 15.08.2011)

Producent Branislav Jević je rekao da je prilikom predstavljanja scenarija filma „Šišanje“ ljudima iz RTS njihov komentar bio da film „suviše pesimistički prikazuje državne institucije“ i da zbog toga nije primeren za prikazivanje na Javnom servisu.
(TANJUG, Blic, UNS, 17. 08. 2011)

Manjinski mediji

Dinko Gruhonjić, predsednik NDNV, piše u autorskom komentaru publikacije MC Newsletter: Slučaj smene Čabe Presburgera, glavnog urednika Mađar soa, jedinog dnevnog lista na mađarskom jeziku u Srbiji, u junu ove godine, samo je na najogoljeniji način pokazao pritiske (pojedinih?) nacionalnih saveta manjinskih nacionalnih zajednica na uređivačke politike „njihovih“ medija. Nacionalni saveti su, pokazala je praksa barem u pojedinim slučajevima, svoju ulogu osnivača medija pobrkali sa pojmom vlasništva nad medijima. Ako se može naći išta dobro u jednom bahatom potezu Nacionalnog saveta Mađara, onda je to upravo ta ogoljena bahatost. Ni bruka koja je pukla u javnosti pre te „istorijske“ sednice na kojoj je smenjen Presburger nije ih mogla zaustaviti u nameri da ga smene uz apsurdne argumente: Presburger nije dobro uređivao list jer u njemu nije bilo dovoljno Saveza vojvođanskih Mađara (SVM). To je logika jednostavna i prizemna: nacionalni saveti manjina su najviša tela manjinske autonomije, a kad je nešto na taj način „autonomno“, onda to znači da u svom malom getu možemo da radimo štogod nam padne na pamet i da za to ne snosimo nikakve posledice.
(MC Newsletter, 12.08.2011)

Godišnja nagrada „Ana Njemogova Kolarova“ biće dodeljena najboljoj medijskoj kući (štampani mediji, radio, televizija, novi mediji) koja je izveštavala o životu slovačke nacionalne manjine u Vojvodini ili o životima pojedinaca koji pripadaju ovoj nacionalnoj manjini. Za nagradu, koja će biti uručena avgusta 2012., mogu konkurisati medijske kuće ili pojedinci čiji su radovi proizvedeni u periodu od maja 2010. do maja 2012 i objavljeni na bilo kom jeziku, osim slovačkom. Prijava se nalazi na internet prezentaciji www.rada.org.rs.
(Nacionalni Savet Slovačke nacionalne manjine, 12.08.2011)

Na inicijativu Nezavisnog društva novinara Vojvodine, u Subotici je, u prostorijama Hrvatskog nacionalnog vijeća, u utorak 9. avgusta 2011. godine održan sastanak kojem su prisustvovali predstavnici Hrvatskog nacionalnog vijeća, RTV Yu ECO, Hrvatskog veleposlanstva, Nezavisnog udruženja novinara Srbije i Nezavisnog društva novinara Vojvodine. Kao posmatrači, skupu su prisustvovali i predstavnici Medijskog odeljenja Misije OEBS-a u Beogradu. Sastanak je održan sa ciljem da se prevaziđe spor u javnosti nastao između Hrvatskog nacionalnog vijeća i RTV YU ECO.
(NDNV, NUNS, 15. 08. 2011)

Napadi na medije i novinare

Pripadnik grupe koja je obezbeđivala Direkciju Preduzeća za puteve (PZP) u Nišu nasrnuo je na kamermana niške Televizije Pet, koji je pokušao da snimi protesno okupljanje radnika. Predsednik Sindikata Nezavisnost u niškom PZP, Ljubiša Ivanović, izjavio je da je „kamermana i kameru gurnuo rukovodilac održavanja u PZP, Slobodan Jakovljević, a ozbiljniji incident su sprečili sindikalci“.
(Danas, 04.08.2011)

Veljko Šukalo, predsednik Džet-ski saveza Srbije, pokušao je juče da se fizički obračuna s reporterima i vozačem Kurira. Iziritiran činjenicom da su reporteri došli da izveštavaju o tragediji u kojoj je u sudaru dva skutera na vodi teško povređen Englez star 17 godina, nije birao sredstva. Umesto da zaštite novinare, trojica rečnih policajaca su sa oko pola metra razdaljine mirno posmatrali šta se događa.
(Kurir, NUNS, 15.08.2011)

Predsednik Džet-ski saveza Srbije, Veljko Šukalo, koji je u nedelju napao novinara, fotoreportera i vozača Kurira, sarađivao je svojevremeno s beogradskom policijom. On je, kako Kurir saznaje, obučavao pripadnike rečne policije za upravljanje skuterom. Redakcija Kurira je podnela krivičnu prijavu protiv Šukala. Saslušani su novinar, fotoreporter i vozač Kurira, kao i policajci rečne policije koji nisu zaštitili napadnute. Ukoliko policajci nisu postupili po zakonu, biće strogo kažnjeni, izjavio je sagovornik Kurira iz beogradske policije.
Udruženje novinara Srbije osudilo je ovaj napad.
(Kurir, UNS,16.08.2011)

Napad Veljka Šukala, predsednika Dže-ski saveza Srbije, na reportersku ekipu Kurira i ponašanje trojice policajaca, koji nisu zaštitili novinare iako su stajali na samo nekoliko metara od mesta incidenta, izazvao je veliku buru u policiji. Policajci su saslušani, baš kao i Veljko Šukalo, i sad je na Unutrašnjoj kontroli MUP Srbije da preduzme dalje korake, kaže izvor Kurira.
(Kurir, 17.08.2011)

Rudarsko-topioničarski basen „Bor“ podneo je Republičkoj radiodifuznoj agenciji (RRA) prigovor na, kako se navodi u dopisu koji je potpisao Blagoje Spaskovski, generalni direktor, "sadržaj programa i ponašanje Timočke televizije i radija" iz Zaječara. Pretnje Spaskovskog neće nas uplašiti, već ćemo nastaviti da izveštavamo objektivno i u interesu građana Bora, koje neko svesno i svakodnevno truje. Jer, juče je u Boru koncentracija sumpor-dioksida bila veća 11 puta od dozvoljene, poručuju iz medija
(Večernje Novosti, 16.08.2011)

Izdanje broj 10
04-19. avgust 2011.

Skraćenice