Šta su uzroci medijske zavisnosti?

Pre deset godina počeo sam intenzivno da razmišljam o uticaju medija na ljudsku psihu. U tom periodu živeo sam u Hongkongu i često prolazio kroz njihovu podzemnu železnicu okružen reklamama za Mekdonalds restorane. Čak su u vozu bile izlepljene slike hamburgera po sedištima. Posle nekoliko dana, poželeo sam da odem u restoran Mekdonaldsa, iako nisam voleo njihovu hranu.

Dugo sam razmišljao o tome da li je intenzivno reklamiranje vid "mentalnog silovanja" i kako je moguce da nemamo uvid u uticaj reklama na svest ljudi.

Posle nekog vremena shvatio sam da je sve ono što vidimo oko nas odraz našeg duha ili tačnije nedostatka izražavanja sa kojim upravo imaju veze mediji.

Kada mi je pre dve godine jedan od osnivača Pozitiv centra za digitalne medije Alek Kezele rekao da su mediji za vrlo kratko vreme promenili "energiju između ljudi" rešio sam da tu njegovu misao prevedem na jezik nauke.

Pre tri godine počeo sam da pišem doktorsku tezu na Institutu za političke studije u Lionu koja ima za cilj da ispita uticaj medija u našem društvu. Shvatio sam da standardi merenja medijske zavisnosti nisu definisani i da je u 21. veku strateški bitno ispitati kako ljudi postaju "zombiji" pod uticajem materijalistički orijentisanih medija.

Tu mi je pomogao moj profesor sa master studija i ko-supervizor doktorske teze dr Srbobran Branković. On je dopunio moju anketu o korišcenju medija i zamolio svoje studente da u okviru predmeta Medijska analitika urade istraživanje na reprezentativnom uzorku od 2200 stanovnika Srbije.

Istraživanje je pokazalo da je dve-trećine građana Srbije na neki način medijski zavisno. Kada je u pitanju korišćenje medija, 21.3 % građana Srbije upotrebljava nove medije više nego klasične, 50.6 % građana oseća da su novi mediji manipulativni i nerealni, dok 77.4 % to misli za medije uopšte. Iz toga vidimo da građani više veruju novim medijima, iako su pokazali najviši nivo zavisnosti u odnosu na njih.

Ovi rezultati biće dragoceni za otpočinjanje globalnog programa koji ima za cilj merenje medijske zavisnosti i realnosti medijskih sadržaja. Verujem da je ovo osnovno pitanje svakog društva, jer je u njegovoj srži veza između predstavljanja gradjana i uticaja koji mas-mediji imaju na društvo.

Svakodnevno smo suočeni sa negativnim vestima koje imaju dalekosežni uticaj na psihu ljudi. Doba tehnokratije u kome živimo zasniva se na zameni direktne komunikacije sa onom indirektnom. Kada roditelj čuje vest o davljenju u jezeru on će uticati na svoju decu da ostanu kod kuće jer je u prirodi opasno. Isto važi i za vesti o raznoraznim epidemijama iza kojih se krije komercijalni interes, a u suštini, pozivaju nas na beg od realnosti i pomeraju "frekvencije' na kojima prirodno funkcionišemo.

Ipak, to je ono što vidimo i šta građani Srbije po rezultatima našeg istraživanja prepoznaju da utiče na njihovo raspoloženje. Sa druge strane, mnogo je jači uticaj ispeglanih medijskih sadržaja koje ne prepoznajemo kao nešto loše. Emocionalna praznina, nedostatak iskrenosti i 'kreativna industrija" su reči koje opisuju dela robotizovanih medijskih poslenika. Novinari su od umetnika postali zanatlije koji primenjuju šablone, umesto da ih vode iskrene emocije.

Pozitiv centar za digitalne medije pokrenuo je istrazivačko-obrazovni program u nastojanju da ispita uticaj medija na ljudsku psihu i unapredi medije. Ponosni smo na partnerstvo sa Medija centrom Beograd, RTS-om, multimedijalnim projektom Moj heroj, TNS Medijum Galupom, Fakultetom za kulturu i medije, Institutom za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Odeljenjem za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Ideja da realizujemo uvu istraživačko-obrazovnu inicijativu potiče iz Srbije.

Ljubiša Bojić

O autorima tekstova

MC Newsletter
21. oktobar 2011.