O korišćenju interneta, korisnicima, informacijama

Srbija se polako probudila, trlja usnule oči i nestidljivo ulazi u doba deljenja informacija. Internet kao medijum počeli smo olako da konzumiramo potpuno nesvesni njegove važnosti, težine i moći koju nam je doneo.

Do sada smo samo čitali na Internetu, gledali i slušali (kao i na drugim vrstama medija). Bili smo nemi posmatrači a razmišljanja smo pažljivo delili međusobom družeći se u stvarnom svetu u skladu sa uređivačkom politikom (ili cenzurom) medija o čijoj informaciji razgovaramo.

Internet je postao veliko igralište, a kakav je ko igrač vidi se svakom našom aktivnosti. Potpuno smo nesvesni važnosti onoga što radimo, načina na koji to radimo i kako to može da utiče na druge. Među korisnicima sve je manje konstruktivnih a tako korisnih dijaloga, konverzacije, deljenja znanja i mišljenja.

Čovek je društveno biće, povezuje se, umrežava u svoje zajednice od svog nastanka. Okupljamo se oko različitih religioznih, socioloških, kulturoloških... ideja ili pojava. I upravo društvene mreže a ne mediji kao platforme ili alati u najvećoj meri su uticale na masovno „konzumiranje“ drugih ljudi – ne onako isfabrikovano, već spontano. Ta spontanost, bez (pozitivne) samocenzure i nerealne percepcije gde se nalazimo i koju poruku kao pojedinci možemo da pošaljemo, postali su osnovni razlog takozvanog šuma („noise“ engl.).

Mogućnost korisnika da izađe iz anonimnosti i da njegove informacije sa stavovima, emocijama, razmišljanjima postanu dostupne većem broju ljudi na tako jednostavan način je ključno pitanje svih onih koji se još uvek nisu snašli na ovom novom terenu. Igralište je surovo, čuje se svaki aplauz ali najčešće zvižduci bez obzira koliko su neargumentovani, subjektivni, ostrašćeni, maliciozni.

Korisnici kao stvaraoci i distributeri (uglavnom svog) sadržaja ili informacija o sebi postali su novinari i urednici – amateri. Aktivnosti na Internetu mogu se smatrati još jednom vrstom javnog nastupa, te kao i u stvarnom životu, za dobar javni nastup potrebno je iskustvo i veština. To iskustvo i veštinu prepoznaju predstavnici klasičnih medija i u skladu sa tim se i ponašaju - u odnosu na sadržaje koji su im dostupni i u odnosu na pojedinačne korisnike ili čitave zajednice.

Na račun novinara i medijskih kuća imali smo prilike čuti veliki broj kritika. Kritike su upućene na nesnalaženje u ovoj novoj digitalnoj eri (korišćenje društvenih medija).

Novinarska profesija i oni koji je čine još uvek veoma obazrivo počinju da se upuštaju u korišćenje društvenih medija, možda ne zato što idu linijom manjeg otpora – već što je njihova percepcija o argumentovanosti, kredibilitetu, relevantnosti informacija odnosno sadržaja koje delimo –objektivno racionalizovana po principima kreiranja vesti u novinarskoj struci. U osnovi amaterski mediji tj pojedinačni korisnici uglavnom potpuno ignorišu pravila novinarske struke, dok profesionalni novinari suviše se kruto drže pravila novinarstva koja su u međuvremenu izmenjena.

Savremeni kanali komunikacije, jednostavna dostpunost besplatnih tehnoloških rešenja i njihovo pravilno korišćenje medijima omogućuju prikupljajnje većeg broja kvalitetnih informacija u realnom vremenu za kreiranje različitih vesti na najboji mogući način po principima i načelima novinarske profesije.

Novinari, koji Internet kao novi medijum budu i dalje koristili na stari odnosno klasičan način sporije će uvideti potencijale koje donosi. Primenom akumuliranih i novostečenih znanja u korišćenju društvenih medija omogućiće medijima generalno bolju konkurentnost.

Jasna Kamatović

O autorima tekstova

MC Newsletter
18. novembar 2011.