Prijave za newsletter
Aktuelne medijske teme, svakog drugog petka u mesecu u Vašem Inboxu....
Novi mediji
Članci i informacije o Internetu, multimediji, digitalnom zapisu...
Medija centar na Facebook-u

Posetite stranicu Medija centra na Facebook-u i postanite član...

Čitalački promiskuitet i mediji u Srbiji na Internetu

„Internet je napravio revoluciju u novinarstvu“– ovom rečenicom počinje 90% tekstova koji se bave analizom prelaska klasičnih medija (štampe i TV-a) na Internet. Novinari i menadžeri „starih medija“ su toga svesni, ali šta praktično rade po tom pitanju?

Svi „stari mediji“ u Srbiji, i skoro svi u svetu, su trenutno u „tranzicionom periodu“. Pokušavaju da se pomire sa činjenicom da će papir u 21. veku biti korišćen uglavnom u WC-ovima, i da će „čekanje da nešto počne na televiziji“ postati deo istorije. Kada se pojavio Audio CD, postojao je (i još uvek postoji) talas audiofilske elite sa stavom „ništa bez krckanja ploče i vinila“. Isto je i sa novinama, postojaće još neko vreme otpor tradicionalista sa pričom „ništa dok ja ujutru ne sednem u baštu i osetim miris sveže štampe uz kafu“, zbog kojih će se još par decenija štampati na papiru, a onda će novine postati deo retro „steampunk“ estetike, nešto kao cirkus, pisaća mašina, ili sepija fotke Teslinih eksperimenata u Kolorado Springsu.

U ovom tranzicionom periodu, klasični novinari će polako shvatati koje su razlike, prednosti i mane novog medija, Interneta. S obzirom da sam pokrenuo i uspešno vodim par domaćih medija koji nikada nisu imali papirno i TV izdanje, može vam biti od koristi da čujete kako sve to posmatra neko ko nikada nije radio u „starom mediju“.

Pre svega, pođimo od kranjih korisnika zbog kojih sve i postoji – čitalaca.

Ponašanje čitalaca na Internetu je dosta različito od onog na koje ste navikli. Pala mi je na pamet jedna metafora koja to dočarava.

Zamislite da se nalazite u supermarketu, ispred ogromne gondole na kojoj se nalaze apsolutno sve dnevne, nedeljne, mesečne novine, časopisi, specijalna izdanja, sve što postoji na tržištu.

Sada zamislite da možete besplatno da uzmete bilo koji od ovih časopisa u bilo kom trenutku. Dalje, zamislite da se ova gondola uvek nalazi u vašem stanu, na poslu... gde god da se nalazite ova gondola vas prati kao senka, a na njoj su uvek najsvežije novine. Sve je džabe.

To je Internet. Čitalac na Internetu se baš ovako oseća.

Iz ovih razloga, glavni problem sa kojim se mediji ranije nisu suočavali je čitalački promiskuitet. Lojalnost prema brendu ranije je bila mnogo veća. Kada neko kupi novine, koliko god da su one jeftine, on ima osećaj da je nešto kupio i da to mora sada da pročita od korica do korica.

Tako nas vaspitavaju od malena. Uđete u kafić, poručite piće, i onda ne ustajete dok ne popijete celo piće, čak i ako žurite na važan sastanak. Ono što si platio, moraš da konzumiraš do kraja. A kako se ljudi ponašaju na koktelima i prijemima, gde je piće besplatno? Uzimaju, jedno, drugo, treće piće, nijedno ne popiju do kraja... srknu gutljaj pa ostave čašu na šanku... bacaju opušak u čašu punu pića jer ih mrzi da traže pikslu... znate i sami.

Da biste uspešno vodili medij na Internetu, potrebno je pre svega da prihvatite ovo osnovno ljudsko ponašanje. „Stari mediji“ uporno pokušavaju da se bore protiv ljudi i da ih zadrže samo za sebe. Tu je osnovna greška.

S obzirom da smo profesionalci za Internet marketing, od prvog dana smo znali da treba da radimo kao što rade uspešni mediji na zapadu: Umesto da se trudimo da zadržimo ljude na sajtu, mi radimo suprotno - pomažemo im da sa njega odu. Ovo je jedan princip koji „stari novinari“ nikako ne mogu da shvate i verovatno nikada i neće, jer se kosi sa njihovim osnovnim vrednostima.

Šta ovo znači u praksi?

Pa, kad god je moguće, treba u tekstu linkovati Vikipediju, YouTube, neki dobar eksterni izvor informacija, nekog blogera koji je napisao dobar tekst o tome...mi linkujemo čak i konkurenciju ako imaju dobar tekst. Zašto da ne? Gledajte, ako unapred znamo da će ogroman broj naših čitalaca, kada pročitaju u tekstu ime Stiv Džobs, otići na Gugl, potražiti ko je on, a zatim doći na Vikipedijin tekst o njemu, pomozite im u tome! Linkujte sami termin „Stiv Džobs“ na Vikipediju. Duvajte im u jedra, i ljudi će vas voleti. Uklopite se u flow na Internetu, uđite u harmoniju sa ponašanjem čitalaca i bićete im autoritet ne zato što ste im jedini na svetu već zato što im pomažete da nađu najbolje informacije. Vremenom, ljudski mozak će vezati za vas pozitivne emocije, i steći ćete lojalnost čitalaca baš zato što niste želeli da vam budu lojalni. Niste bili sebični, razmišljali ste isključivo o njihovim potrebama i oni će vas voleti.

To je stategija za dobitnu kombinaciju na Internetu, proverena u praksi bezbroj puta. Nažalost, gledajući ponašanje domaćih medija na Internetu, ne mogu da se otmem utisku da tamo negde na glavnoj poziciji sedi stereotipni ego-manijak „srpski direktor“ sa čačkalicom u ustima koji se dere: „Nemoj slučajno da ste reklamirali neke druge sajtove kod nas! I ta Vikipedija i ti blogeri ima da nam plate ako ‘oće da postavimo link ka njima na našu imperiju od sajta“.

U svakom slučaju, ovo je šansa za medije koji će biti sastavljeni od „novih ljudi“ koji ovo razumeju. Na tržištu online medija u Srbiji će tek doći pravi brendovi koji neće imati nikakve veze sa štampom i TV-om i oni će potisnuti sadašnje „Internet novine“. Samo gledajte.

Istok Pavlović

O autorima

MC Newsletter 16. jul 2010.

Pogledajte sve komentare (2)      Ostavite komentar

Objavljeni komentari sadrže stavove koji nisu stavovi Medija centra. Odgovornost za sadržinu poruke i tačnost podataka snose korisnici sajta koji su komentare poslali.

Komentari (2)

1. Ono sto dajes, vraca ti se
Sasa Kostic, 16.07.2010. 10:59:25
2. “ PROMISKUITET (lat.), pomesanost, zbrka u polnim odnosima; slobodno opstenje muskaraca sa svim zenama jednog plemena; u prvobitnim ljudski m zajednicama, sve do pocetka metalnog doba, tj. do pojave patrijahata, postojao je uglavnom ovakav odnos (grupni brak).”
(Mala enciklopedija Prosveta, Beograd, 1968)


Internet nije napravio revoluciju, vec samo evoluciju u novinatstvu. Zato za tradicionalne ili klasicne medije, koji jos funkcionisu, nije odgovarajuci termin “stari mediji”, kao sto za starog coveka nije lepo reci “matori covek”. Umesto “novi mediji” bolje je upotrebiti “savremeni mediji”.

Internet nije vise novi medij(um) masovnih i licnih elektronskih komunikacija (i informacija), jer ta mreza sluzbeno postoji vec skoro 20 godina, tj. od 1992. godine kada su SAD osnovale Internet drustvo, posto su prethodno stvorile internet (sa malo ”i”) u svojoj zemlji, a zatim Internet (sa veliko “I”) u celom svetu, sa kojim suvereno i dalje upravljaju. Pre njega je postojala slicna, jednostavnija teleks mreza kao telegrafska mreza koja je omogucavala pretplatnicima da medjusobno direktno i povremeno komuniciraju pomocu teleprintera i telekomunikacionih kola javne telekomunikacione mreze.

Nisam saglasan sa misljenjem g. Istoka Pavlovica pri kraju ovog teksta, ali sam saglasan sa njegovim tezom o “citalackom promiskuitetu”, koji je potkrepljen sa dobrom metaforom:

“Zamislite da se nalazite u supermarketu, ispred ogromne gondole na kojoj se nalaze apsolutno sve dnevne novine, nedeljne, mesecne novine, casopisi, specijalna izdanja, sve sto postoji na trzistu.

Sada zamislite da mozete besplatno da uzmete bilo koji od ovih casopisa u bilo kom trenutku. Dalje, zamislite da se ova gondola uvek nalazi u vasem stanu, na poslu…gde god se nalazite ova gondola vas prati ko senka, a na njoj su uvek najsvezije novine. Sve je dzabe.

Iz ovih razloga, glavni problem sa kojim se mediji ranije nisu suocavali je citacki promiskuitet.”

Ovom cit(ala)ckom promiskuitetu dodao bih novinarski, urednicki i svaki drugi masovni i personalni promiskuitet na Internetu u prenosnom smislu, ukljucujuci i “virtuelni” promiskuitet u stvarnom znacenju, tj. pornografiju.

Citalacki i drugi promiskuitet na Internetu prestace ili ce bar biti ogranicen tada kada se u SAD i drugim zemljama u svetu ukine moratorijum na takse pristupa Internetu, verovatno krajem 1. novembra 2014. godine, u skladu sa americkim Zakonom o slobodi na internet takse (sa amandmanima iz 2007. godine). Pod “uslugom pristupa Internetu”, u smislu ovog zakona, podrazumeva se usluga koja omogucava korisnicima da pristupe sadrzajima, informacijama, elektronskoj posti, ili drugim uslugama koje se pruzaju preko Interneta i moze da obuhvati vlasnicke sadrzaje, informacije i druge usluge kao dela paketa koji se pruza potrosacima. Taj termin ne obuhvata telekomunikacione usluge!

Bilo kako bilo krajem 2014. godine, ne treba zaboraviti reci Filipa Lavena, strucnjaka za digitalizaciju u Evropskoj uniji za radiodifuziju, da je kljuc buducnosti televizije u kvalitetnom sadrzaju programa, a ne u savremenoj, di gitalnoj tehnici i tehnologiji, koja je u vezi sa “audio-vizuelnim medijskim uslugama na zahtev”, tzv. internet TV uslugama. Ove reci o kvalitetu sadrzaja vaze i za medije masovnih stampanih komunikacija, i to kako u tradicionalnom stampanom izdanju, tako i u savremenoj elektronskoj verziji, tj. internet izdanju. U skladu sa ljudskom prirodom je da se kvantitet sadrzaja informacionih proizvoda uvek zrtvuje na racun kvaliteta sadrzaja, ukoliko informacioni proizvodi nisu besplatni ili dzabe, odnosno moraju da se plate. (Sada, na primer, i pored federalne zabrane, taksa na pristup Internetu u Teksasu iznosi do 25 dolara).

Dejan R. Popovic, dipl. inz., 20.07.2010. 10:56:43
 
Ovaj tekst može da sadrži stav koji nije stav Medija centra. Odgovornost za sadržinu, kao i tačnost podataka, snosi autor teksta.