Postoji li isplativi lokalni medijski sajt?

Odgovor znate samo vi, ali ako mene pitate – naravno!

Od svih medija koji su u krizi, a u tome su se „solidarisali“ i klasični i novi pa izuzetaka skoro da i nema, nesporno najviše problema imaju lokalni. I dok „konzumiranje“ informacija o zemljotresima i potonjim akcijama u Kraljevu, Japanu, Libiji, pa poplavama u USA, finansijskoj krizi u Grčkoj ili kolapsu saobraćaja u Beogradu, nije nikakav problem, smerni građanin ma koje siromašnije opštine u Srbiji koja nema ništa od informativnih platfotmi, ni novine, ni radio, ni TV, ni informativni sajt, dakle ama baš ništa što podrazumeva novinarski rad, ostaje uskraćen i za saznanje o tome da je njegova Skupština opštine odlučila da poveća cene komunalija.

Pošto su dobošari odavno penzionisani, stižemo do zaključka da u eri koja prosto puca od broja različitih informativnih kanala, stanovnik ove zemlje lako može da sazna sve detalje o lansiranju poslednjeg „šatla“, ali skoro ništa o onome što direktno zadire u njegovu egzistenciju. Neverovatan paradoks!

Budući da je lokalno informisanje rudarski težak, intelektualno zahtevan i stresnim situacijama krcat posao, a što je možda i presudno, finansijski jadan čak i tamo gde još opstaje, nema mesta čuđenju. Iole dobri novinari beže, ako mogu, u druge redakcije ili, još češće, na druga radna mesta, a tanušne redakcije nude čitaocima/slušaocima/surferima vodnjikave i dosadne tekstove što kao krajnji rezultat daje već očerupan medij koji klizi ka brisanju iz spiska „sredstava informisanja.“

Da ne ulazimo sad u razloge ove havarije celokupnog sistema lokalnog informisanja: traje to dugo, dovoljno dugo da ima opština u Srbiji u kojima se jedva ko više i seća da je tu nekad bilo „naših novinara“. A ako i pročitaju u „velikim medijima“ neku rečenicu o svom kraju, po pravilu će se to dogoditi samo ako je došlo do nekakve teške nesreće – dobre stvari su i inače sve ređe i sve manje zanimljive, tačnije „profitabilne.“

Dobro, ovo je bila mala dijagnoza, uvodničarska i više zarad jasnijeg razumevanja zašto ćemo sad nastaviti u malo praktičnijem duhu.

Od bar dve stvari nema posebne koristi – čekanja i sedenja skrštenih ruku. Da pođemo od toga kako još uvek ima ljudi koji su spremni da ulete u medijski posao sa iskrenim i profesionalnim namerama. Ima ih, sigurno, znam ih! A možda takav čeka svoju priliku i u vama?

Upravo takvim „avanturistima“ namenjen je ostatak ovog teksta. Pokušaću da nešto svojih iskustava prikupljenih poslednjih godina, od onog dana kada sam se prvi put potpisao kao glavni i odgovorni urednik svog tada novog lokalnog lista u Kovinu „Kovin Ekspres“, a u isto vreme i novog informativnog sajta koji, gle čuda, još postoji na adresi www.kovinekspres.rs, prenesem poštovanom čitaocu, ma bio on zainteresovan da i sam nešto tako uradi ili želeo da se samo upozna sa tim „poslovnim modelom.“

Da najpre razjasnimo nešto: otvaranje lokalnog klasičnog medija (nedeljnika, mesečnika, radio stanice, televizije...) podrazumeva investiranje, obrni – okreni, ipak pozamašne sume za ovo vreme i za tako neizvestan „biznis.“ Ovde je akcenat, zato, na „lansiranju“ lokalnog informativnog sajta kao medija koji može da „proradi“ u roku od sat vremena! Da li može i da opstane duže od jednog meseca, to je pitanje na koje potencijalni „ulagač“ traži odgovor. U ovom tekstu će naći nekoliko saveta i preporuka koje idu u prilog tezi (i praksi) da sajt može da opstane i duže nego što bi to samo jeftin entuzijazam bez pokrića dozvoljavao. (Samo, budite pažljivi: i kafić MOŽE, ali i NE MORA da opstane.)

Prvo i bitno za sredovečne novinare koji sebe doživljavaju kao žrtve tranzicije! Ovde ste vi u prednosti! Imate odličan „netvorking“, poznajete ljude u svom kraju, znate ko je zainteresovan da se oglašava na vašem budućem info sajtu. Iskoristite to! Šta više, ako u kraju imate neku jaku, stabilnu firmu, pokušajte da joj, uz njen core business, predložite da Internet prezentaciju koju ima i koja je, garantovano, nezanimljiva i zaturena u nekom uglu mreže, pretvorite zajedno u medijski sajt!

Ljudi i inače izdvajaju bar nešto novca za svoju promociju – predložite im da to rade kroz dinamičan sajt koji će svakoga dana biti „punjen“ novim vestima – ne mogu ništa da izgube, naprotiv. Dobrom strukturom sajta, dobrim linkovanjem i, ponajviše, vašim dobrim novinarskim radom dobiće daleko veću posećenost – korist i za vas i za njih.

Bez glomaznih redakcija i velikih zapošljavanja! Naučite portparole lokalnih bitnijih kuća (kulturnih centara, škola, doma zdravlja, sportskih klubova, raznih udruženja...) da vam „dolaze na noge“ i donose podatke od kojih ćete vi praviti vesti! Samo kad je negde „gusto“ do mere koja traži neposredno prisustvo novinara ulećite i odrađujte terensko istraživačko novinarstvo. To ne znači da vaš medij treba da bude PR oglasnik, naprotiv. Napravite od njega ugledno glasilo u kojem će svako hteti da se „čita.“

Pratite redovno konkurse medijskih sektora vlade (ako ste u Vojvodini svakako i pokrajinske vlade). Bar jednom godišnje dele se ne baš mala sredstva, a mediji iz nerazvijenih sredina obično su u prednosti! Naravno, sajt registrujte kao samostalan medij kako biste kao takav uopšte mogli da se javljate za podsticajna sredstva!

Sa lokalnom samoupravom pokušajte da se dogovorite oko plaćanja za izveštavanje o radu Skupštine, opštinske uprave i uopšte svih „pravnih subjekata“ koje je vaša opština osnovala. Pošto sama ne može da bude osnivač medija, a po zakonu je dužna da stanovništvu obezbedi informisanje o svom radu, eto prilike da to bude preko vašeg sajta! Naravno, u eventualni ugovor unesite obavezno klauzulu kojom se garantuje vaša novinarska samostalnost. Znam da to nije lako, znam da zvuči gotovo naivno i nemoguće, ali – nije!

Nećete se ovim poslom obogatiti, ali to znate odavno. Uz mnogo truda i malo sticaja zgodnih okolnosti, bićete i dalje ono što ste oduvek – novinar. Šta više, i vlasnik medija.

Ništa vam i niko ne može garantovati da ćete uspeti. Ali, a u kom to poslu neko takve garancije izdaje?

Dragan Radović

O autorima tekstova

MC Newsletter
20. maj 2011.