Novi mediji
Članci i informacije o Internetu, multimediji, digitalnom zapisu...
Prijave za newsletter
Aktuelne medijske teme, svakog drugog petka u mesecu u Vašem Inboxu....

Pogledajte i preuzmite fotografije visoke rezolucije iz kolekcije Medija centra...

Direktni prenosi konferencija
Prenosi i arhiva snimaka konferencija na MC Web TV...
Aktuelni konkursi za novinare, urednike, fotoreportere, medijske kuće...
Medija centar na Facebook-u

Posetite stranicu Medija centra na Facebook-u i postanite član...

U sklopu Medija centra nalaze se 3 sale i Press klub. Sale su kapaciteta...
Svakog drugog petka

Medijska strategija konačno krenula sa mrtve tačke

Nakon gotovo godinu dana priprema i „porođajnih muka“ Srbija bi, možda već u julu, mogla da dobije predlog strategije razvoja medija. Radna grupa sastavljena od eksperata koje su predložili Ministarstvo kulture, medijska udruženja i asocijacije i predstavnici medijske industrije, zvanično je formirana 18. aprila i odmah je počela da radi. Posao treba da obavi do kraja maja, a zatim sledi javna rasprava o dokumentu koji bude sačinjen. Evropska komisija će angažovati jendog konsultanta, a u svojstvu posmatrača rad Radne grupe moći će da prate i predstavnici Saveta evrope, OEBS-a i civilnog sektora.

Pripreme za izradu medijske strategije, kao i rad na njoj, karakterišu dve novine koje, kada je reč o važnim pitanjima koja se tiču medija, do sada nisu bile praksa. Prva je da pet novinarskih udruženja i medijskih asocijacija nastupaju zajednički u odnosu na državu i da, još od prošle godine, pažljivo usaglašavaju stavove. Druga novina je izrazito interesovanje Evropske unije (EU) i domaćih i međunarodnih nevladinih organizacija za rad na strategiji.

Te dve novine bitno su ojačale pozicije novinarskih udruženja i medijskih asocijacija u borbi za proširenje medijskih sloboda i poboljšanje ekonomskog položaja medija i novinara. Centri političke i ekonomske moći, zahvaljujući jedinstvenom nastupu novinarske branše, imaju manje prostora za separatne nagodbe sa udruženjima i asocijacijama, a predstavnici EU pokazuju nameru da napredovanje Srbije ka evrointegracijama, za koje je politička elita veoma zainteresovana, tesno vezuju i za napredak reformi u medijskom sektoru.

Posao na izradi strategije je započet prošle godine, angažovanjem grupe evropskih stručnjaka koji su sačinii studiju o stanju na medijskoj sceni u Srbiji. O tom dokumentu je vođena višemesečna rasprava. Udruženja i asocijacije su krajem prošle godine definisali svoju platformu za medijsku strategiju u kojoj se insistira na transparentnosti vlasništva nad medijima i povlačenju države iz vlasništva nad medijima, ravnopravnim uslovima na medijskom tržištu za sve medije, uspostavljanju javnog interesa kao jedinog kriterijuma za angažovanje budžetskih sredstava za medije, poboljšanju materijalnog položaja medija i novinara...

Ministarsvo kulture je, nakon završetka javne rasprave, angažovalo jednu agenciju da, koristeći podatke i ocene iz studije, materijal iz javne rasprave i predloge udruženja i asocijacija napravi nacrt medijske strategije. Posao je obavljen relativno brzo, ali rezultatima nisu bili zadovoljni ni Ministarsvo ni predstavnici novinarske branše. Ministarsvo je, nakon što se ispostavilo da strategija na ovaj način ne može biti donešena, ponovo obratilo udruženjima i asocijacijama. Počele su pripreme za formiranje zajedničke radne grupe, ali je neposredno uoči završetka tog posla došlo do rekonstrukcije vlade i kadrovskih promena u Ministarstvu.

Novi čelni ljudi u Ministarstvu sada nastoje da ubrzaju proces, kako bi i nacrt strategije i javna rasprava o njemu bili završeni pre letnje pauze. Rukovođena ranijim lošim iskustvom, udruženja i asocijacije su insistirali na pravu da izdvoje mišljenje o pitanjima sa kojima se, eventualno, ne budu slagali. Ovo je učinjeno kako se ne bi dogodilo da završna verzija strategije, čije utvrđivanje je u nadležnosti Ministarstva kulture, bude predstavljena kao jedinstven stav novinarske branše i vlasti, bez obzira na to da li se medijski profesionalci slože sa svime ili ne slože.

Veoma je bitno i to što se u rad novoformirfane Radne grupe uključila Asocijacija medija, koja okuplja vlasnike mahom pisanih medija. Medijska industrija je prošle godine odbila da učestvuje, smatrajući da ona treba da ima odlučujuću ulogu u definisanju medijske strategie. Ministarsvo i pet udruženja i asocijacija su, međjutim, ostali pri stavu da je reč o nacionalnoj medijskoj strategiji koja uključuje širok spektar tema, od medijskih sloboda i prava, do ekonomskih i tržišnih pitanja.

Uključivanje predstavnika Asocijacije medija u izradu strategije ima ogroman značaj jer povećava izglede da se dođe do dokumenta iza koga će stajati svi, i medijska industrija, i novinarske organizacije, i država. Strategija, sama po sebi, neće rešiti probleme zapuštene srpske medijske scene i probleme srpskog novinarstva. To je tek početni dokument čije donošenje ne mora nužno i neposredno da zadire u bilo čije interese. Strategija, u osnovi, treba da posluži kao polazište za izmenu zakona koji regulišu poslovanje medija i medijsku scenu u celini, ili za donošenje potpuno novih zakona.

Izrada zakona će podrazumevati konkretna rešenja oko kojih, sudeći po dosadašnjem iskustvu, neće biti lako postići kompromis. Tek nakon usvajanja zakona sledi njihova primena koja bi, opet sudeći prema dosadašnjoj praksi, mogla da bude i najteži deo posla. Jer, centri političke i ekonomske moći pokazuju izuzetnu kreativnost u nastojanju da izvrdaju rešenja koja su sami doneli, a čija puna primena im nije u interesu.

Nakon letnje pauze treba očekivati zahuktavanje predizborne kampanje, što znači da rad na medijskim zakonima partijama i poslanicima neće biti prioritet. Kada se sve sabere, malo je verovatno da će tokom ove godine, odnosno pre narednih izbora, uslediti značajnije promene na srpskoj medijskoj sceni. Ali, i završetak rada na medijskoj strategiji bi bio ogroman korak. Medijiska udruženja i asocijacije bi imali na raspolaganju važan dokument sa kojim bi mogli da nastupaju zajednički i pred sadašnjim i pred svakim budućim sazivom parlamenta.

Strategiju potpisuje i država, što znači i obavezu da se drži ključnih opredeljenja koja su u njoj zacrtana. Pri tome je bitno da se ne izgubi jedna značajna tekovina rada na strategiji, spremnost udruženja i asocijacija da zajednički nastupaju kada je reč o bitnim pitanjima oko kojih se slažu. Jer, kvalitetne operacionalizacije strateških opredeljenja ne može biti bez snažnog angažovanja medija i novinarskih i medijskih asocijacija.

Dragan Janjić

O autorima tekstova

MC Newsletter
21. april 2011.

Pogledajte sve komentare (1)      Ostavite komentar

Objavljeni komentari sadrže stavove koji nisu stavovi Medija centra. Odgovornost za sadržinu poruke i tačnost podataka snose korisnici sajta koji su komentare poslali.

Komentari (1)

1. 

JAVNI RADIODIFUZNI SERVIS = OBLIK USLUGE OD OPSTEG EKONOMSKOG INTERESA



Strucna radna grupa za izradu predloga Nacrta strategije razvoja sistema javnog informisanja trebalo bi u okviru svog mandata da razmotri i pitanje da li je radiodifuzni servis isto sto i oblik usluge od opsteg ekonomskom interesa. O tom pitanju imam sledece misljenje:

Javni radiodifuzni servis
je proizvodnja, kupovina, obrada i emitovanje informativnih,obrazovnih, kulturno-umetnickih, decijih, zabavnih, sportskih i drugih radio i televizijskih programa koji su od opsteg interesa za gradjane... (clan 4. tacka 9. Zakona o radiodifuziji, ZoR).

Programi koji se proizvide i emituju u okviru javnog radiodifuznog servisa od opsteg su interesa (clan 77. stav 1. ZoR-a).

Elektronska komunikaciona usluga
je usluga koja se po pravilu pruza uz naknadu, a sastoji se u celini ili pretezno od prenosa signala u elektronskim komunikacionim mrezama, ukljucujuci telekomunikacione usluge i usluge distribucije i emitovanja medijskih sadrzaja (tj. programa, prim. D. P.), ali ne obuhvata usluge pruzanja medijskih sadrzaja... koji se prenose putem elektronskih komunikacionih mreza i usluga... (clan 4. tacka 10. Zakona o elektronskim komunikacijama, ZEK).

Usluga od opsteg ekonomskog interesa
jeste usluga ciji kvalitet, uslove pruzanja, odnosno cenu, uredjuje ili kontrolise drzavni organ ili drugi nosilac javnog ovlascenja, narocito, zbog velike vrednosti pocetnih ulaganja, ogranicenosti resursa neophodnih za njeno pruzanje,odrzivog razvoja, drustvene solidarnosti i potrebe za ujednacenim regionalnim razvojem, a u cilju zadovoljavanja opsteg drustvenog interesa (elektronske komunikacije, snabdevanje elektricnom energijom i gasom, komunalne delatnosti i slicno) (clan 5. tacka 28. Zakona o zastiti potrosaca, ZZP).

S obzirom na gore navedene definicije, ukljucujuci odrednice odgovarajucih dokumenata EU (npr. COM (2007) 724 final, tacka 2.1 stav 2), moze se zakljuciti:

1) da se javni radiodifuzni servis smatra kako oblikom elektronske komunikacione usluge dostupne javnosti, tako i oblikom usluge od opsteg ekonomskog interesa;
2) da vlasnik radio i/ili TV prijemnika kao korisnik i potrosac ima pravo u skladu sa clanom 89. stav 1. ZZP-a da jednostrano raskine svojevrsni, zakonom nametnuti oblik ugovora o pruzanju javnih radiodifuznih servisa (usluga od opsteg ekonomskog interesa) ako nije saglasan sa promenom cene, tj. radio-televizijske pretplate;
3) da je pravo potrosaca na raskid ugovora suprotno obavezama iz cl. 81. do 83. ZoR-a;
4) da u ovom slucaju postoji sukob zakona, ZoR-a i ZZP-a.



Da bi se otklonio pomenuti sukob zakona, izmenjenim i dopunjenim ZoR-om ili novim zakonom iz ove oblasti trebalo bi predvideti finansiranje javnih radiodifuznih servisa iz budzeta i dela prihoda ostvarenih naplatom kablovskih distributivnih usluga, a ne iz obavezne (prinudne) RTV pretplate.

Dejan R. Popovic, dipl. inz., 23.04.2011. 14:45:17
 
Ovaj tekst može da sadrži stav koji nije stav Medija centra. Odgovornost za sadržinu, kao i tačnost podataka, snosi autor teksta.