Pogledajte i preuzmite fotografije visoke rezolucije iz kolekcije Medija centra...
Posetite stranicu Medija centra na Facebook-u i postanite član...
Centar za prava manjina (CPM) je neprofitna, nevladina organizacija osnovana aprila 2001. godine u Beogradu od stane grupe aktivista odlučnih u ostvarivanju ciljevа u oblаsti unаpređenjа i zаštite ljudskih i mаnjinskih prаvа, razvijanju tolerancije i borbi protiv diskriminacije.
Tokom desetogodišnjeg rada organizacija je aktivno sarađivala sa medijima. Izdvajamo neka saopštenja za javnost i članke:
Tokom 2012. godine održane su konferencije koje su se bavile temama važnim za romsku nacionalnu manjinu, ali i prava drugih manjina.
Sve publikacije možete pogledati na sajtu Centra za prava manjina www.mrc.org.rs/sr/publikacije.html
Program javnog zdravlja Fondacije za otvoreno društvo
Centar za prava manjina je 2012. godine realizovao projekat Romi i kavlitet zdravstvene zaštite u cilju poboljšanja zdravstvene zaštite Roma i unapređenja uloge romskog civilnog sektora u praćenju ostvarivanja prava Roma na zdravstvenu zaštitu. Realizaciju projekta podržali su Fondacija za otvoreno društvo i Open Society Foundations – Public Health Program.
U okviru projekta je u saradnji sa Ipsos Strategic Marketingom sprovedeno istraživanje u Beogradu, Nišu i Novom Sadu koje je imalo za cilj da utvrdi učestalost korišćenja zdravstvene zaštite, zadovoljstvo uslugama, odnosom lekara i medicinskih sestara u primarnoj i sekundarnoj zdravstvenoj zaštiti i iskustva sa službom hitne pomoći kod Roma i ostale populacije.
Ono što je iz istraživanja izvedeno kao zaključak jeste da su uslovi života romske populacije znatno lošiji od uslova u kojima živi većinsko stanovništvo, kao i neprilagođenost zdravstvenih ustanova romskoj populaciji. Zdravstvene usluge su manje dostupne Romima, pa mladi Romi uzrasta od 18 do 24 godina nisu zdravstveno osigurani. Jedan od zaključaka izvedenih nakon sprovedenih istraživanja jeste da Romi manje odlaze na preventivne preglede, ali i da su Romi nezadovoljni sestrinskom službom. Stanovnici romske nacionalnosti manje su informisani o uslovima korišćenja zdravstvenih usluga i mehanizmima zaštite prava pacijenata, a patronažne službe slabije posećuju Romkinje trudnice i porodilje. Potencijalne determinate ponašanja koje su merene u ovom istraživanju pokazale su se kao relavantne za objašnjenje i predvidjanje zadovoljstva Roma zdravstvenim sistemom.
Navedeni činioci, primera radi, mnogo bolje objašnjavaju zadovoljstvo Roma nego drugih ispitanika, što ukazuje na to da mere za unapređenje zadovoljstva Roma treba tražiti u intervencijama na ovima aspektima zdravstvenog sistema, a posebno podižući ljubaznost sestara, poverenje u lekara, vreme koje lekari posvećuju pacijentima i količini informacija koju lekari daju Romima tokom interakcije.