Pogledajte i preuzmite fotografije visoke rezolucije iz kolekcije Medija centra...
Posetite stranicu Medija centra na Facebook-u i postanite član...
Poništavanjem ugovora o privatizaciji kragujevačkog nedeljnika „Svetlost“ okončana je višegodišnja agonija trenutno nastarijeg kragujevačkog medija (1935) čije izlaženje beleži 76 godina. Dugotrajno gašenje „Svetlosti“ počelo je u maju 2007, kada je prodat za 21 milion dinara, odnosno tadašnjih 260.000 evra. Vlasnici su postali nekadašnji funkcioner DHSS Gvozden Jovanović, bivši gradonačelnik Kragujevca Vlatko Rajković i lokalni biznismen Dragoljub Milovanović, koji su kragujevački medijski brend kupili sa rokom otplate od šest godina i godišnjom ratom od 43.550 evra.
Dve godine nakon privatizacije list su, zbog neisplaćenih zarada, napustili kompletna redakcija i uređivački tim predvođeni poznatim kragujevačkim novinarima Miroslavom Jovanovićem, Ankicom Vesić i Slobodanom Cuparićem.
Poslodavci su formirali novu redakciju od neafirmisanih novinara i za urednika postavili nekadašnjeg novinara „Večernjih novosti“ Ranka Milosavljevića. Nova ekipa nastavila je sa izdavanjem nedeljnika, ali su u februaru ove godine i članovi te redakcije zbog neisplaćenih zarada i neuplaćenih doprinosa stupili u štrajk, a direktor i glavni i odgovorni urednik Ranko Milosavljević podneo je ostavku.
Ostavši bez novinara i urednika koji su protestovali na ulici tražeći neisplaćene plate i doprinose, vlasnici su nastavili da štampaju nedeljnik uz pomoć „prijatelja lista“ koji do tada nisu imali nikakve veze sa novinarstvom, a pre toga teško da su i čitali novine. Tako su se, četvrtkom među koricama „Svetlosti“, pojavljivali dopisi, natpisi i zapisi, nedostojni iole pristojnijeg biltena ili zidnih novina koje su potpisivali anonimni „novinari“ skriveni iza pseudonima Prepodobni Leontije, Sofronije, Nikoletina Bursać... dok su u impresumu lista stajala imena novinara i urednika u štrajku. Tako je list, bez zračka nekadašnje „Svetlosti“, nastavio da izlazi sve do odluke Agencije za privatizaciju da raskine kupoprodajni ugovor.
Agencija će uskoro imenovati privremenog upravnika državnog kapitala koji će se na samom početku „mandata“ suočiti sa blokiranim računom zbog prinudne naplate potraživanja od 3,7 miliona dinara. Koliki su stvarni gubici i dugovi prema državi, poveriocima i zaposlenima, moraće sam da ustanovi, a potom i da predloži mere za eventualnu novu privatizaciju, ili pokretanje stečajnog postupka.
Zaposleni još uvek štrajkuju tražeći povratak na posao i isplatu jednogodišnjih plata, honorara i doprinosa.
Srđa Rihterović, predsednik Sindikata „Svetlosti“ smatra da ta obaveza, nakon raskida ugovora o privatizaciji prelazi na državu.
Ankica Vesić, dugogodišnja urednica „Svetlosti“ koja je sa ostalim novinarima i urednicima napustila nove poslodavce dve godine nakon privatizacije, kaže da je ovakav rasplet očekivan.
„Mi smo i u momentu kada su Gvozden Jovanović i društvo kupili „Svetlost“ znali da od tog posla nema ništa. Vlasnici su finansijski upropastili preduzeće, a od lista čiji smo brend mi decenijama marljivo, strpljivo i profesionalno gradili, u protekle dve godine napravili su sramotu, ne samo za kragujevačko, nego i za srpsko novinarstvo“, kaže Vesić.
Slučaj kragujevačke „Svetlosti“ je još jedan u nizu neuspešnih privatizacija medija u Srbiji sa katastrofalnim posledicama.
Nepromišljena privatizaciona politika sračunata na bezuslovnu rasprodaju ekonomski nejakih medija kupcima zainteresovanim za nekretnine ili jačanje političkog uticaja, a ne za razvoj programa i javno informisanje, nisu ni mogli da daju bolje rezultate. Žrtve takve štetočinske privatizacije su, pored ugašenih medija i novinara bez posla, i građani kojima je uskraćeno pravo na informisanje.
Branko Vučković
MC Newsletter
18. novembar 2011.
Pogledajte sve komentare (0) Ostavite komentar
Objavljeni komentari sadrže stavove koji nisu stavovi Medija centra. Odgovornost za sadržinu poruke i tačnost podataka snose korisnici sajta koji su komentare poslali.
Ovaj tekst može da sadrži stav koji nije stav Medija centra. Odgovornost za sadržinu, kao i tačnost podataka, snosi autor teksta. |