Stanje u medijima u Sandžaku

Izvesno je da stanje u medijima u celoj zemlji nije ni prilibližno standardima koje smo očekivali (i na kojima se radilo dugi niz godina), da se sloboda medijskog delovanja danas više guši nego u pojedinim periodima tokom devedesetih, da siromaštvo medijskih kuća postaje ponižavajuće i da smo još uvek predaleko od situacije da novinari mogu bezbedno da rade svoj posao, bez obzira na teme kojima se bave. Ono što dodatno otežava situaciju u „provinciji“, šta god pod time podrazumevali, jeste opšteprihvaćeno i neupitno prisustvo palanačkog načina razmišljanja i malograđanski duh „nezameranja“ koje neminovno obeležava međuljudske odnose u manjim mestima u celoj Srbiji. Ako nam je zajedničko polazište da u našim palankama svako svakoga poznaje, da smo, manje-više, svi u bližim ili daljim svojtanskim odnosima (ili, makar, prijateljskim ili komšijskim), onda ja nepisano pravilo da nije u redu da se zameriš svome, pa neka pravi i zločine, da je nepristojno da javno žigošeš lokalne moćnike, bez obzira što nam, baš takvi, rade o glavi i da je mnogo lakše opljuvati neke druge, a skoro zabranjeno opljuvati svoje. Ako se tome doda dugogodišnja, nametnuta izolacija, a defetistički prihvaćena samoizolacija, potom sve vidljivije, dugogodišnje siromaštvo i ekonomsko propadanje i, na koncu, podanički mentalitet „onih koji žive na raskrsnicama“, postaje jasno zašto je situacija u Sandžaku skoro sasvim lišena građanskih vrednosti i kritičke svesti onih koji životare na ovom području. Odatle se lako i spontano nameće zaključak da ni u jednoj oblasti građanskog društva situacija nije toliko poražavajuća, a procedure nedemokratske kao u onom malom broju medija koji egzistiraju u Sandžaku.

Od elektronskih medija, na području Sandžaka (ako pod Sandžakom podrazumevamo pet opština - Priboj, Prijepolje, Nova Varoš, Sjenica i Tutin, kao i grad Novi Pazar), većina ih je, očekivano, koncentrisana u Novom Pazaru. Od elektronskih medija ovde rade dve televizije sa regionalnom frekvencijom (jedna privatna, druga pod kontrolom lokalne samouprave) i jedna sa lokalnom frekvencijom, kao i desetak radio stanica, koje, osim Betinog Radija 100+, odreda funkcionišu kao servisi namenjeni pozdravima i čestitkama cenjenih građana.

Regionalna televizija, koja je pod upravom novopazarske lokalne samouprave, pokušava da bude neka vrsta javnog servisa građana i u tome, naravno, ne uspeva. Na njoj se, uglavnom, mogu videti hvalospevi (što zasluženi, a posebno oni nezasluženi) posvećeni lokalnoj samoupravi i njenim, do sada neviđenim, uspesima. Kao neko ko se godinama borio protiv medijskog, ali i svakog drugog, terora Sulejmana Ugljanina, samoinaugurisanog vlasnika Sandžaka i svih Bošnjaka, nisam ni približno zadovoljna novoosvojenim slobodama, sada već ne tako novih, vlasti na lokalu. Moja očekivanja su, svakako, išla u pravcu veće demokratizacije i manje cenzure za one koji nisu u direktnoj vlasti na lokalu, ali to se nije desiilo. Sа primetnim nedostatkom kritičkog odnosa prema vlastima, Regionalna televizija nije napravila veliki iskorak. U programskom i tehničkom smislu postoji određeni napredak, ali je i on često opstruiran blokadama računa, koje su posledica Ugljaninove zaostavštine.

Televizija Jedinstvo je privatna televizija i poslednjih godinu i po dana vlasnik je muftija Muamer Zukorlić, koji ju je, poslednjih meseci koristio za svoju predizbornu kampanju vezanu za izbore za nacionalne savete manjina.

Televizija Universa je univerzitetska televizija Internacionalnog univerziteta, takođe u vlasništvu muftije Zukorlića, što znači da je medijski ili, tačnije, televizijski program u Novom Pazaru pod većinskom kontrolom ovog ambicioznog verskog lidera.

Jedini zaista nezavisni i objektivni elektronski medij je već pomenuti Radio 100+ koji je deo novinske agencije Beta, koji, bez obzira na solidnu ciljnu grupu kojoj se obraća, nema onaj uticaj koji imaju lokalne televizijske stanice.

Od štampanih medija, Sandžak Danas predstavlja istovremeno regionalno, ali i prekogranično glasilo koje već tri godine izveštava Sandžaklije Srbije i Crne Gore o dešavanjima u regionu. Ima status objektivnog medija i za vreme koje postoji nije imao niti jedan demanti ili bilo koju drugu vrstu napada, što je za područje na kome se čita i izlazi prilično neuobičajena pojava.

Pored Sandžaka Danas, u Novom Pazaru izlaze još i Sandžačke novine koje su partijsko glasilo Ugljaninove SDA, ali ga Ministarstvo kulture i dalje uredno finansira, kao i Glas Islama Islamske zajednice u Srbiji muftije Muamera Zukorlića i koje veoma često nema baš nikakve veze sa verskim temama, nego uglavnom služi kao sredstvo u političkim obračunima prema neistomišljenicima i zbog koje mu je svojevremeno ukinuta finansijska podrška od strane Ministarstva vera.

O medijima u ostalim opštinama u Sandžaku još se svojom formom i programskom šemom izdvaja Ženska televizija iz Prijepolja, prvi ženski medij u zemlji, koju već nekoliko godina vode novinarke i aktivistkinje iz Prijepolja, angažovane u lokalnom NVO Forum žena, Mileva Mališić i Mira Tešević. Ova televizija pokušava da drži standarde objektivnog novinarstva i da često na svom programu ima osetljive teme iz lokalne zajednice, ali i regiona.

Televizija Tutin se, takođe, može pomenuti kao zanimljiv primer borbe za koliko-toliko objektivno novinarstvo jer, bez obzira što je njen vlasnik lokalna samouprava u Tutinu, koja je poslednje uporište Ugljaninove politike, pravi relativno objektivan program pokušavajući da neposredne političke uticaje smanji na najmanje vidljivu meru, što im u ozbiljnom stepenu i uspeva.

Ostali mediji (nekoliko radio stanica, pa i list Zlatarske novosti iz Nove varoši) gotovo da nemaju ozbiljniji uticaj, uglavnom su vrlo lokalnog karaktera i sve su u privatnom vlasništvu, što nam, uglavnom, govori da od ozbiljnog novinarstva, praktično ne ostaje ni prvo slovo.

Ova nevesela slika, svakako se ne iscrpljuje samo pukim nabrajanjem medija, ona je godinama opterećivana pretnjama novinarima koji su, i pored neverovatnih pritisaka, pokušavali da objektivno izveštavaju svoju publiku. U toj hajci je godinama prednjačio Sulejman Ugljanin, koji je više puta javno prozivao da su odgovorni za lošu sliku Sandžaka u srpskoj javnosti jer su (sic!) govorili/pisali/izveštavali o brojnim problemima ovog regona. Sad, u tim pritiscima na novinare prednjači muftija Zukorlić, na sličan način kao svojevremeno Ugljanin.

Aida Ćorović

O autorima

MC Newsletter 16. jul 2010.