TEMA „DNEVNIKA” ŠTA JE (NE)SPORNO OKO RADIO TELEVIZIJE VOJVODINE

Lift u zgradi koju u Novom Sadu koristi Radiotelevizija Vojvodine fino se klima levo-desno dok klizi po vertikali. “To je najbolje što u ovoj kući i radi”, kaže više ironič no nego činjenično jedan od putnika, na ono oko čega se slažu i sagovornici našeg lista: ni deceniju posle bombardovanja NATOa 1999. godine, kada joj je srušena zgrada na Mišeluku, RTV nema odgovarajući prostor, tehnika joj je zastarela, ima 1.243 zaposlena, čak 75 odsto prihoda ide u plate, a o gledanosti bi se moglo diskutovati.
Ove jeseni, neke od tih teškoća mogle bi početi da se rešavaju, a u budućnosti se promene možda mogu očekivati, ukoliko u Srbiji budu prihvaćene preporuke iz Medijske studije koju su za Ministarstvo kulture (i medija) napisali evropski stručnjaci. O tome, međutim, ovde postoje različita viđenja.
Kako god, čini se da je Medijska studija pisana “bez rukavica”: “Sadaš nja pozicija RTV-a je iz nacionalne perspektive nejasna. Ona ima obimnu strukturu od dva televizijska i tri radio kanala, emituje u Pokrajini, ali nema dovoljna finansijska sredstva, ima zastarelu opremu, nije u stanju da izveš tava o celom spektru nacionalnih pitanja i ima vrlo ograničen deo auditorijuma. RTV bi trebalo da se transformiše”.
Programski odbor RTV-a takav zaključak smatra neprihvatljivim, procenjujući da bi se time izgubio dostignuti status i uloga javnog servisa koji ova ustanova danas ima. Na ovaj način bi se nepotrebno ugrozila sadašnja statutarna i zakonska prava, kako realizatorima poslova, tako i auditorijimu - kaže predsednica tog odbora Svetlana Lukić Petrović.
Dosadašnja iskustva, tradicija, prepoznatljivost, raznovrsnost programa na svim jezicima koji su u službenoj upotrebi u Skupštini Vojvodine, bili bi neprihvatljivo ugroženi.
Istovremeno, navela je ona, dovelo bi se u pitanje i viđenje RTVa i Novog Sada kao sedišta Dunavske medijske mreže. S druge strane, smatra objektivnom ocenu da “RTV ima važan kapacitet i iskustvo u radu sa programima za manjine koji dopiru i do drugih delova regiona, da poseduje radio i TV ispostave, ali da su evidentni problemi nedostatak finansijskih sredstava i veoma ograničen auditorijum”. Svakako da su opravdane sugestije, dodaje Lukić-Petrović, za dalji razvoj programa za manjine i saradnju sa susednim zemljama, kao i preporuke za dugoroč ni sporazum sa RTS-om oko čvršće i šire saradnje.
Ceo septembar trajaće javna rasprava o Medijskoj studiji koja, po rečima ministra kulture Nebojš e Bradića, treba da bude osnova za nacrt nacionalne medijske strategije, a serija okruglih stolova koju organizuju s OEBS-om završiće se 4. oktobra. Na osnovu te rasprave, najavljuju iz Ministarstva, strategija će biti sačinjena u saradnji sa medijskim udruženjima, a zatim upućena Vladi Srbije. Sve bi trebalo da bude završ eno do novembra.
Šta je (ne)sporno u Medijskoj studiji? Evropski stručnjaci ukazali su na to da Srbija sa relativno malim brojem stanovnika i tržištem, ima veliki broj televizija i radija – kako lokalnih i regionalnih, tako i nacionalnih emitera – dva javna servisa (RTS i RTV) i pet komercijalnih TV. U poređenju i sa zemljama EU i regiona, realnije je da to budu jedna ili dve komercijalne, uz javni servis, zbog čega oni predlažu razvoj modela za regionalni i lokalni RTV sistem. Ostao bi, dakle, jedan javni servis (RTS), a uspostavilo bi se 10 do 15 regionalnih emitera, tako što bi se oni lokalni i opštinski pretvorili u nezavisna, neprofitna preduzeća. Regionalni emiteri bi morali biti, kako se navodi, nezavisni emiteri javnog servisa sa sporazumom o saradnji sa RTS-om. Javni servis bi njihove programe emitovao kroz “slotove” (“prozore”) ne duže od sata, u večernjem terminu. Finansirali bi se kroz pretplatu. Takav regionalni status preporučen je i za RTV.
Tvorci studije su dobro uočili probleme, smatra generalni sekretar Udruženja novinara Srbije Nino Brajović, pre svega u elektronskim medijima, ali nisu nikakvu pažnju posvetili štampanim.
Očigledno je da sva rešenja koja oni predlažu idu ka ozbiljnoj reformi i transformaciji medijskog sistema, ne samo ka otvaranju regionalih javnih servisa, nego i u značajnoj meri utiču na budućnost RTS-a kao javnog servisa - kaže Brajović, koji je uveren da predloženi model teži racionalizaciji primerenoj ekonomskom potencijalu našeg tržišta i građanina.
S druge strane, Brajović misli da je reč o nedovršenom predlogu, bar u pogledu RTV-a, koji ne nudi eksplicitno rešenje i zato izaziva spekulacije da se javni servis Vojvodine ukida, što po njemu nije tačno, a to se iz Studije “očigledno vidi”. U principu, dodaje, on ne bi odbacio ideju o takvoj regionalizaciji jer je grupa eksperata pošla od činjenica.
A to je da se 33 odsto pretplate, plus marketinški prihodi javnog servisa RTV, troše za veoma skromnu gledanost - kaže on. Naime, grupa nevladinih organizacija, Građanska Vojvodina, ocenila je da bi predložena medijska regionalizacija značila ukidanje pokrajinskog Javnog servisa.
Preporuka o statusu RTV-a, smatraju, podudara se sa “težnjama centralističkih beogradskih elita da, uz podršku svojih partnera iz Vojvodine, na svaki način onemoguće ili obesmisle i ovako nizak stepen vojvođanske autonomije”. “Svođenjem RTV-a, koji neće imati svoj kanal emitovanja, na ’prozor’ RTS-a, ozbiljno će se ugroziti pravo građana Vojvodine na informisanje, pogotovo prava nacionalnih manjina”, saopštila je Građanska Vojvodina.
Potpuno razumem da su mnoge stvari u životu, pa i ova, politička tema, a ako me profesionalno pitate, mislim da je Studija OK. Nije dovršena i ne nudi kompletno rešenje za RTV, pa i za ostale regionalne servise, ali nudi ideju da se nešto mora menjati, jer sadašnji sistem ne valja - kaže Brajević. Procena rukovodstva kuće je da RTV ima 300 zaposlenih viška. Na predlog generalnog direktora Blaža Popovića donet je Program rešavanja viška zaposlenih, a zatim usvojen i novi Pravilnik o sistematizaciji radnih mesta. Vođa Samostalnog sindikata u RTV-u Dragutin Remecki očekuje da će Program po principu dobrovoljnog odlaska do kraja septembra biti završen. On ne može da kaže koliko se dobrovoljaca prijavilo i upućuje na rukovodstvo kuće.
Sindikat se, kaže on, aktivno uključio u tu priču – postavili su uslove za koje su smatrali da su najbolji i da se realno mogu ostvariti, pa se tako i došlo do otpremnine 200 evra po godini radnog staža.
Odziv, nezvaničo saznajemo, nije dosegao plan i prijavilo se oko 140 radnika. Ispostavilo se da je direktor, u ranijem obaveštenju zaposlenima, s razlogom posumnjao:
“Rukovodstvo je svesno da postoji mogućnost da se po principu dobrovoljnosti broj zaposlenih neće moći smanjiti za očekivani broj od 300. U takvoj situaciji, morać e da se pribegne drugim rešenjima u skladu sa zakonom”.
Naš sagovornik iz Sindikata ne želi da se izjašnjava “šta bi bilo kad bi bilo”, ali sindikat će po njegovim rečima svakako štititi prava zaposlenih, formirati komisiju koja bi kontrolisala da li se sve odvija po Zakonu o radu i u skladu sa Kolektivnim ugovorom koji ta medijska kuća ima.

Antrfile:
Preseljenje na Bulevar?

Opšte je uverenje da zgrada u kojoj je RTV podstanar nije dovoljna za njen rad, a kao najnovija opcija za preseljenje pominje se objekat “Aleksandar Bulevar centar” novosadskog investitora Vojislava Gajića. Nezvanično nam je potvrđeno da je tim ljudi RTV-a tamo proveravao može li se prostor upodobiti televiziji.
Za uzvrat, kalkuliše se da li bi Gajić, poznat i kao vlasnik Hotela “Aleksandar”, nekadašnje robne kuće “Nork”, luksuznog poslovno-stambenog centra “Park siti”, mogao da dobije plac nadomak grada na kojoj su sada ruševine stare Televizije, kao i zgradu Radija u centru Novog Sada.

Autor: SNEŽANA NIKOLIĆ