Kada mediji utihnu

Kada su početkom dvehiljaditih medijske kuće u Timočkoj krajini sav svoj trud i znanje usmerile na tehničko i kadrovsko usavršavanje, mnoge od njih ni sanjale nisu da će samo posle deset godina biti dovedene do prosjačkog štapa ili pak katanca na vratima. Jer, u procesu nesrećne privatizacije, listove su kupovali proizvođači ratluka, pekari ili pak trgovci, a televizijske stanice građevinski preduzimači i drugi „uspešni“ pojedinci. Ne retko bili su to rođendanski pokloni tatinim sinovima i kćerima, ili pak „zaslužnim“ prijateljicama.

Zbog svega toga, većina nekadašnjih uspešnih medijskih kuća danas ili ne radi ili se, pak, bori za goli život, a o kvalitetu programa, suvišno je bilo šta reći. Razni rijaliti programi, španske, talijanske i druge sapunice, nazovi kvizovi i drugi vidovi otimanja para od gledalaca putem SMS-a, preplavili su TV ekrane i kvalitetne informativne, edukativne, obrazovne, dokumentarne i zabavne programe gurnuli u ćošak, ili ih pak potpuno istisnuli iz programskih šema. Jer, sve se vrti oko para, a ono po narodnoj „Bog je prvo sebi bradu dao“ i novi vlasnici su požurili da prvo sebe obezbede, ako su uopšte uspeli, jer se u sve debelo umešala i država, koja je kroz razne takse, za navodno uvođenje reda u sveru medija, postala najveća stavka na rashodnoj strani bilansa elektronskih medija.

Danas, samo tri godine od raspisivanja konkursa za dobijanje legalnih radio i televizijskih dozvola za emitovanje programa, (inače nadoknade za iste su ubedljivo najveće u regionu), i isto toliko od prve privatizacije, neki od emitera koji su dobili dozvolu da emituju legalno program na području Istocne Srbije su već drugu godinu ugašeni a svi ostali su u neviđenim finansijskim problemima i pred bankrotom.Tako je nekada „mezimče“ zitelja Knjaževca, lokalna RTV Knjaževac privatizovana decembra 2007. godine, da bi već početkom 2009. izgubila dozvolu za emitovanje TV programa. U to vreme dolazi do raskida ugovora o privatizaciji i na kraju gubitka dozvole za emitovanje radio programa. Danas nema zaposlenih, opreme i preduzeće je pred likvidacijom. U toku 2009. godine ista sudbina samo sa razlikom od nekoliko meseci kasnije, zadesila je i lokalnu TV i regionalnu radio Krajna Negotin. Nažalost, ove dve sredine danas nemaju svoje lokalne medije iako su pre privatizacije bile za primer medija koji „dišu“ sa svojom sredinom. Jedina medijska kuća na regionu koja je izbegla privatizaciju, RTV Bor, mešanjem politike u uređivačku politiku i neprofesionalnim vođenjem kuće izgubila je prvo dozvole za emitovanje programa a zatim je i likvidirana od strane Skupštine opštine Bor 2009. godine. Ova kuća je primer političkog poigravanja i samovolje pa je u 2010. godini formirano novo preduzeće sa istom opremom i „odabranim“ novinarima bez dozvola za emitovanje. Najslušanija i najgledanija ne samo na ovom području već i u poređenju sa drugim regionalnim medijima u Srbiji, RTV Zaječar, posle prve privatizacije koja je dugo isticana kao redak primer uspešno privatizovanog medija, počinje u vreme krize i usled velikog broja zaposlenih da gubi korak sa velikim rashodima, da bi danas sa novim vlasnikom bila kadrovski prepolovljena, bez neke programske vizije, uplašena za svoj opstanak. Na regionu su jedino opstali mali, programski i kadrovski vrlo skučeni lokalna radio Đerdap Kladovo, RTV Folk disk Salaš, RTV Sezam Bor, RTV F kanal, radio Magnum, radio Bum Boljevac i radio Em Knjazevac. Svi oni bez mnogo očekivanja, sa minimalnim ulaganjima, skromnom tehnikom, malim brojem novinara „univerzalaca“ u iščekivanju da se na regionu završi prosejavanje „velikih“ medija, imaju mnogo veće šanse da prežive krizu i iz nefer, nametnute i od strane države tendeciozne utakmice, izađu kao pobednici. Jedno je sigurno, mediji koji su kvalitetom plenili pažnju lokalnog auditorijuma i bili iskonska potreba, nikad to više neće činiti na istom nivou, nažalost i za nauk celokupne javnosti.

Zaječar,18.05.2010.

Velibor Todorov

O autorima

MC Newsletter 21. maj 2010.