Usluge u informacionom društvu

Autor: Dejan Popović

1. Uvod

Proizvodnja i distribucija novina, radio i/ili televizijskih programa predstavlja u „starom“ komunikacionom društvu jednu celinu, dok u novom informacionom društvu - dve celine (sektora). U ovom novom društvu delatnost informacionih usluga se polako ali sigurno i konfuzno odvaja od delatnosti komunikacionih usluga. To dovodi, između ostalog, i do svojevrsnog dvostrukog plaćanja korisnika usluga: kako davaocima informacionih usluga, tako i davaocima elektronskih komunikacionih usluga.

2. Komunikacione usluge

„Elektronska komunikaciona usluga“, u smislu člana 4. tacka 10. Zakona o elektronskim komunikacijama (ZEK), jeste usluga koja se po pravilu pruža uz naknadu, a sastoji se u celini ili pretežno od prenosa signala u elektronskim komunikacionim mrežama, uključujući telekomunikacione usluge i usluge distribucije i emitovanja medijskih sadržaja, ali ne obuhvata usluge pružanja medijskih sadržaja ili obavljanja uredničke kontrole nad medijskim sadržajima koji se prenose putem elektronskih komunikacionih mreža i usluga, niti obuhvata usluge informacionog društva koje se u celini ili pretežno ne sastoje od prenosa signala elektronskim komunikacionim mrežama. Drugim rečima, odredbe ovog zakona ne odnose se na audio i audio-vizuelne medijske usluge i neke usluge informacionog društva koje se pružaju preko elektronskih komunikacionih mreža i usluga.

Primedba. - U prethodno navedenoj definiciji piše: „ali ne obuhvata usluge pružanja medijskih sadrzaja ili obavljanja uredničke kontrole nad medijskim sadržajima“, a treba da piše, u skladu sa članom 2. tačka pod (c) okvirne direktive 2002/21/EC: „ali ne obuhvata usluge pružanja sadržaja ili kontrole nad sadržajima“ (u orginalu na engleskom jeziku, "but exclude services providing, or exercising editorial control over, content"). Drugim rečima, elektronske komunikacione usluge ne obuhvataju usluge pružanja kako medijskih sadržaja tako i veb sadržaja i svakog drugog sadržaja.

Zašto su u gornjoj definiciji ZEK-a uključene nedefinisane telekomunikacione usluge, a isključene usluge pružanja medijskih sadržaja i neke, takođe, nedefinisane usluge informacionog društva, to samo Bog sveti zna. Valja ponoviti i naglasiti, još jedanput, da elektronske komunikacione usluge nisu isto što i informacione usluga, kao sto su to, na primer, audio-vizuelne medijske usluge - usluge čija je glavna svrha pružanje programa najširoj javnosti preko elektronskih komunikacionih mreža.

Napomena.- "Telekomunikacione usluge" su se ranije u direktivama EU (npr. Direktivi Saveta 1999/59/EC: http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CELEX:31999L0059:EN:HTML) smatrale uslugama koje se odnose na prenos, emitovanje ili prijem signala, pisanog teksta, slika i zvukova ili informacija bilo koje prirode putem žičnih, radio, optičkih ili drugih elektromagnetnih sistema, uključujući odnosni transfer ili dodelu prava na korišćenje kapaciteta za takav prenos, emitovanje ili prijem. Telekomunikacione usluge su takođe obuhvatale i obezbeđivanje pristupa globalnim informacionim mrežama (tačnije, globalnoj informacionoj mreži, tj. Internetu, prim. D. P.).

3. Informacione usluge

3.1. „Usluga informacionog društva“, u smislu člana 3. tačka 3. Zakona o elektronskoj trgovini, jeste usluga koja se pruža na daljinu uz naknadu putem elektronske opreme za obradu i skladištenje podataka, na lični zahtev korisnika usluga, a posebno prodaja robe i usluga putem Interneta, nuđenje podataka i reklamiranje putem Interneta, elektronski pretraživači, kao i omogućavanje traženja podataka i usluga koje se prenose elektronskom mrežom, obezbeđivanje pristupa mreži ili skladištenje podataka korisnika usluga.

Primedba. - U prethodnoj definiciji govori se o „elektronskoj opremi“, „elektronskoj mrezi“ i „mrezi“ (bez ikakve kvalifikacije), ali se ne kaže da se ta oprema i mreža(e) koriste za obradu (uključujući digitalnu kompresiju) podataka koji se u celosti predaju, prenose i primaju žičnim, radijskim, optičkim i drugim elektromagnetnim sredstvima (elektronska komunicija podacima), kao što je to naznačeno u niže navedenoj Direktivi i Konvenciji.

3.2. Pošto mi novoskovani (pomodni) i novouspostavljeni službeni izraz „informaciono društvo“ zvuci rđavo, a „usluga informacionog društva“ (na engleskom jeziku "Information Sosiety Service") još i gore, pogledao sam kako taj pojam glasi na francuskom jeziku. Na tom jeziku taj pojam glasi: "service de la societe de l'information". U standardnom rečniku francusko-srpskog jezika piše da "de" uz imenicu služi za padež bez predloga i sa jednim od predloga: u, iz, o, od, za, sa kojim se izražava, između ostalog, pripadnost, i da "de la" znaci - odatle. Iako nisam stručnjak za lingvistiku, čini mi se da je ovaj novi pojam trebalo da glasi: „usluga u informacionom društvu“. Ili, alternativno, kraće i jednostavnije, kao u sekciji 3. tačka (20) američkog Zakona o komunikacijama - "informaciona usluga".

Napomena. - Izraz „informaciona usluga“ u pomenutom američkom zakonu označava nuđenje mogućnosti za generisanje, sticanje, skladištenje, transformisanje, obradu, preuzimanje, korišćenje, ili činjenje dostupnim informacija putem telekomunikacija, i obuhvata elektronsko izdavaštvo, ali ne obuhvata nikakve koristi od takve mogućnosti za upravljanje, kontrolu ili rad telekomunikacionog sistema ili upravljanje telekomunikacionom uslugom
(http://www.law.cornell.edu/uscode/47/153.html).

3.3. Pojam „usluge informacionog drustva“ uveden je i definisan u evropskom pravu prvi put članom 1. stav 2. Direktive 98/34/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 22. juna 1998. godine o uspostavljanju postupaka u oblasti tehnickih standarda i propisa i pravila o uslugama informacionog drustva (http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/site/en/consleg/1998/L/01998L0034-20070101-en.pdf), a zatim i članom 2. pod (b) Konvencije o informativnoj i pravnoj saradnji u pogledu „usluga infornacionog drustva“ (iz serije ugovora Saveta Evrope, CETS, br. 180: http://conventions.coe.int/Treaty/Commun/QueVoulezVous.asp?NT=180&CM=1&CL=ENG).

Prema definicijama iz prethodno pomenute Direktive i Konvencije, „usluge informacionog društva" označavaju svaku uslugu, koja se normalno pruža uz naplatu, na daljinu, elektronskim sredstvima i na lični zahtev primaoca usluga. Za potrebe ovih definicija:

-„na daljinu“ znači da se usluga pruža bez prisustva lica u isto vreme i na istom mestu;

-„elektronskim sredstvima“ znači da je usluga na početku poslata i na svom odredištu primljena pomoću elektronske opreme za obradu (uključujući digitalnu kompresiju) i skladištenje podataka, kao i da je u celosti predata, preneta i primljena žičnim, radijskim, optičkim ili drugim elektromagnetnim sredstvima;

- „na ličnii zahtev primaoca usluga“ znači da se usluga pruža putem prenosa podataka na lični zahtev. Netražene usluge, pod kojima se podrazumevaju usluge koje se pružaju bez ličnog zahteva, nisu stoga obuhvaćene.

U napomeni (1) na kraju obrazloženja uz Konveniju piše da „usluge informacionog društva“ obuhvataju široko područje "onlain" delatnosti, među kojima su:

- onlain informacione usluge (novine, časopisi, biblioteke, elektronske baze podataka, pretraživaci, itd.);

- elektronska trgovina;

- onlain agencije (oglašavanje, marketing, tele-kupovina, turizam, nekretnine, itd.);

- profesionalne usluga pružane elektronskim sredstvima (konsultanti, prevodioci, dizajneri, stručnjaci za računare, itd.);

- onlain usluge validacije (sertifikacija elektronskih potpisa, autentifikacija, registrovanje, „randevui“, itd);

- onlaine usluge za potrošače (interaktivna telekupovina, informacije o proizvodima i predmetima, ispitivanja o kupovini, istraživanja i analize promotivnih ponuda);

- onlain turističke usluge (informacije; rezervacije leta, voza, hotela, automobila, šou-a; virtuelne posete muzejima, spomenicima i lokalitetima);

- onlain zabavne usluge;

- nove telekomunikacione usluge na zahtev (video konferencije, pristup Internetu, elektronska pošta, diskusioni forumi), itd.

4. Zaključak

4.1. Pošto će u doglednoj budućnosti postojati verovatno samo jedna globalna informaciono-(elektronska) komunikaciona mreža „Internet“, potrebno je da nadležni organi i organizacije već sada precizno definišu i jasno razdvoje usluge koje se pružaju preko te mreže: audio i audio-vizuelne medijske usluge, usluge veb sadržaja, finansijske usluge, usluge informacionog društva i druge informacione usluge, s jedne strane, i elektronske komunikacione usluge, telekomunikacione usluge i usluge prenosa u mrežama koje se koriste za radio-difuziju, s druge. To regulisanje je neophodno naročito zato što će 1. novembra 2014. godine u SAD prestati zakonom uvedeni moratorijum na takse pristupa Internetu (http://www.taxationtimes.com/1996/47-usc-151/). Posledice prestanka tog moratorijuma osetiće se sigurno u svim zemljama sveta, pa i kod nas.

4.2. U novom informacionom društvu ukupni mesečni izdatak porodice za pretplatu na elektronsko izdanje jednih dnevnih novima (oko 700 dinara) i obaveznu zakonsku RTV pretplatu (500 dinara), s jedne strane, za pretplatu na uslugu pristupa Internetu (oko 1300 dinara) i kablovsku distributivnu uslugu (oko 700 dinara), s druge, i za nabavku i održavanje komjutera i TV prijemnika (oko 1000 + 1000 = 2000 dinara mesečno, i to za oko pet godina), s treće, iznosi oko 5200 dinara. U „starom“ komunikacionom društvu taj izdatak za štampano izdanje novina (oko 1000 dinara), RTV pretplatu (500 dinara), nabavku i odrzavanje TV prijemnika (1000 dinara), iznosi ukupno oko 2500 dinara. Razlika je evidentna i bez uključivanja petplate za klasične telekomunikacione usluge - usluge fiksne i mobilne telefonije.

Dejan Popović
Beograd, 4. decembar 2011.