INTERVJU: MALKOLM LAV

Ovogodišnji finalisti izbora za najboljeg mladog komunikatora nauke u Srbiji imali su proteklog vikenda na Jastrepcu masterklas koji im je održao Malkolm Lav, u okviru programa „Laboratorija slavnih“ u organizaciji Britanskog saveta. Malkolm Lav predaje na Univerzitetu zapadne Engleske u Bristolu, na master studijama komunikacije nauke; obučava ljude iz sveta politike ili crkve kako da govore u javnosti i pred kamerama. On je i nezavisni producent, nekadašnji autor radio programa i producent dokumentaraca za Bi-Bi-Si mrežu.

Da li se Vaši treninzi razlikuju od zemlje do zemlje?
Trenutno sam angažovan u „Laboratoriji slavnih“, koja se organizuje u 20 zemalja i ja sam bio u mnogima. Trening je standardizovan, ali se trudim da svaki bude dinamičan. Grupe se razlikuju i toliko se zapravo razlikuje i njihov „odgovor“ i reakcija na trening. Trudimo se da objasnimo zašto su važni komunikatori nauke, da ih obučimo javnom nastupu i obraćanju pred publikom da pričaju o svojoj istraživačkoj oblasti, o naučnim kontroverzama ili jednostavno održe interesantno predavanje. Moj glavni zadatak je kako „emitovati“ nauku na televiziji i radiju. U svetu su ljudi sve više uključeni u onlajn distribuciju digitalno snimljenog sadržaja. Većina toga je prilično amaterski urađena i ne baš sjajnog kvaliteta, što znači da će se izdvojiti oni koji to umeju da urade kako valja.

Kakva je budućnost TV programa, da li će ga internet potisnuti?
Mislim da se TV i internet umnogome razlikuju. Zbog toga, štampane knjige imaju svetlu budućnost, jer ih ipak doživljavamo drugačije od onlajn izdanja. Većina sadržaja na internetu ima kratak vek trajanja. To je brza senzacija uglavnom loše proizvedena. Na internetu skoro svako može da bude „emiter“ programa, odnosno da stavi svoj audio ili video snimak. A to ne znači da je svaki snimak vredan gledanja. Zato je televizija neprevaziđena; ona organizuje ljude koji poseduju znanja i veštine u cilju proizvodnje video materijala koji je kvalitetan i kome možete uživati. Dakle da, mislim da TV ima dobru budućnost.
A radio?
Da biste napravili dobar radijski program morate da znate šta radite, da u to uložite vreme, trud, talenat i energiju a to ne mogu svi. Pravljenje audio i video snimaka više nije „skupo“ i nedostupno; sada se sve svelo na veštine pravljenja dobre televizije i radija i te veštine će, mislim, uvek biti cenjene.

Koje je zlatno pravilo za dobrog novinara ili prezentera?
Uvek biti opsednut onim što publika traži i razmišljati o tome u čemu bi ona uživala. Fatalno je za svakog novinara kad pomisli da treba nešto da „kaže“ onima koji možda za to uopšte nisu zainteresovani. Dobar TV novinar je i onaj koji „misli u slikama“, odnosno ume da napravi dobru vizuelnu priču. Na radiju treba biti dobar i uverljiv pripovedač koji će slušaoca „uhvatiti za ruku“ i uvesti u priču u kojoj će uživati.

Ali sada sponzori odlučuju da li će biti emisije ili ne...
Ja sam imao sreću da radim za javni servis koji se finansira putem pretplate koju plaćaju svi vlasnici TV aparata u Engleskoj. Iako je to već godinama predmet debate u Britaniji, mi ipak dobijamo izuzetno kvalitetan TV program. Nije teško napraviti gledan program, Italijani su nedavno imali emisiju „Gole domaćice“ u kojoj se žene skidaju pred kamerama. To je gledan TV program i nisam siguran da je „dobar recept“ imati samo ono što je zanimljivo širokom gledalištu, jeftino i lako za proizvesti. Ljudi vole program koji je promišljen, iz koga mogu da nauče nešto novo, iz kog se vidi da su u njega uloženi veliki talenat i trud. Ukoliko prepustite radio i televiziju sponzorima, agencijama i reklamama dobićete loš i nekvalitetan program. Primer je američka televizija i radio; naravno da ima odličnih stanica ali većina programa nije vredna gledanja ili slušanja, dosadna je i loše „skrpljena“ jer je važna samo gledanost. Izluđuje me i to što se program prekida reklamama svaka dva, tri minuta. Naravno da nisam naivan i svestan sam da uvek tražimo dobre „modele“ kako da se televizija i radio isplate ali, lično, volim ideju da svi plaćamo malu sumu novca i onda imamo barem jednu televiziju koja proizvodi i emituje visokokvalitetan TV program.

Autor: MERI BILIĆ