On lajn građansko novinarstvo

Ujutru , 7. jula 2005., u Londonu, u vreme jutarnjih saobraćajnih gužvi,dogodila se serija samoubilačkih terorističkih napada u javnom prevozu. Poginulo je 56 ljudi. Događaj je bio, preneli su mediji, najteži teroristički napad u Londonu od Drugog svetskog rata...
Veliki broj plasiranih vesti toga dana bio je pripremljen od snimaka građana koji su se zadesili na licu mesta. Tako smo bili u prilici da vidmo kako je sve to ZAISTA izgledalo. Jedna od tih fotografija dobila je 2006. godine i prvu nagradu za građansko novinarstvo.
Krajem 20 i početkom 21 veka nastalo je i razvijalo se, u okrilju i uz uticaj ICT tehnologija, on lajn građansko novinarstvo. Sam naziv jasno ukazuje da su informacije stvarali građani i distribuirali ih uz pomoć mobilnih telefona, Interneta, I-poda, računara itd. Razvoj tehnologije je radikalno promenio masovne medije. Strukturu, uticaj i kanale komunikacije. Danas većina medijskih kuća ima web stranice na kojima možete da birate način, sadržaj i vreme prijema informacija. Čitaoci ,slušaoci i gledaoci - reporteri dobili su i svoje on lajn rubrike i TV emisije. Interaktivnosti sigurno tu nije kraj...
I kao što je Internet proširio mogućnosti tradicionalnih (mada je ovu granicu danas veoma tesko povući) medija , tako je i „običnim“ ljudima omogućio da izražavaju svoje mišljenje, a da to mišljenje dođe do miliona ljudi širom sveta. Želeli su da pišu kritički o društvu, o onome što je njima važno, na način koji je njima razumljiv. Internet se ispostavio kao savršen medij za to.
YouTube je otvorio poseban kanal pod nazivom YouTube Reporter’s centre, gde su građani u mogućnosti da pogledaju veliki broj video tutorijala u kojima im novinarski eksperti objašnjavaju kako da se i sami bave građanskim novinarstvom. Pokriven je veliki broj tema - od nalaženja ideje za priču do tehničke realizacije. Zatim je otvoren YouTube Direct, kanal gde medijske kuće mogu da preuzmu ili naruče neke od amaterskih novinarskih radova, u koji su se uključile neke velike medijske kuće poput The San Francisco Chronicle ili The Huffington Post-a. Građansko net-novinarstvo, u trenutku kada se pojavilo, izazvalo je mnoge kontroverze. Kritikovano je od strane profesionalnih novinara da mu nedostaje kvalitet, da novinari amateri nisu u stanju da razdvoje bitne činjenice od nebitnih, da je suviše lično, itd. U određenom broju slučajeva možda i jeste tako. Međutim, građansko novinarstvo bi trebalo da bude, pre svega, zdrava konkurencija i izazov. Ključne reči za snalaženje svih aktera na medijskom tržistu danas možda bi mogle da budu: saradnja, povezivanje i spremnost da učimo i usvajamo nova znanja.
„Srž novinarstva koja nikada, pa ni ovim trendom ne sme biti narušena, jeste sadržaj – profesionalan, informativan, objektivan, izbalansiran, analiziran sadržaj, koji stoji nasuprot ’ličnim dnevnicima’. U tom smislu ja još uvek verujem da ima mesta i smisla učiti o novinarstvu tako da se ode dalje od pukih tehničkih zahteva i znanja. Tehnika je, ipak, samo tu da predstavi sadržaj – ona ne čini njegovu suštinu.“ (Roystena Martina i Glen Creeber, 'Digital Cultures: Understanding New Media')
I zaista,kako pišu pomenuti autori,nije mudro negirati potrebu za postojanjem specijalizovanih novinara, klasičnog, starog kova. Još uvek ih ima puno koji znaju sjajno da pišu, ali nikada neće uzeti kameru ili telefon u ruke, kao što ima puno ljudi koji odlično snimaju i nikada im neće pasti na pamet da pišu. Nije mudro negirati ni potrebu za građanskim on lajn izražavanjem. Ono inače ne bi bilo tu gde jeste.
Informacije kojima smo izloženi svakog dana, koje smo tražili ili nismo, znamo šta ćemo sa njima ili ne, sve su brojnije i brojnije. A odabrati pozudane izvore i prave informacije nije jednostavno ni profesionalcima ni amaterima...

Tamara Vučenović

O autorima

MC Newsletter 9. april 2010.