Medijska scena u Čačku

Za grad od 150.000 stanovnika, kao što je Čačak, jedna regionalna TV, jedna lokalna i dve kablovske TV, dve radio stanice sa regionalnim frekvencijama, četiri lokalne radio stanice i dva lokalna nedeljna lista, nisu slika medijske oskudice. Naprotiv, ako tome dodamo i brojne dopisnike nacionalnih elektronskih i štampanih medija, kao i pojedinih inostranih servisa na srpskom jeziku, čini se da je ovdašnja medijska scena prebukirana.

Privatizacija javnih medija u Čačku okončana je u decembru 2009. godine, kada su u jednom danu Radio i TV Čačak dobili istog većinskog vlasnika, Miloša Bojovića, učenika završnog razreda Gimnazije. U gradu se zna da je stvarni vlasnik ova dva medija zapravo Milošev otac, Zoran Bojović, čačanski kontraverzni biznismen. Gospodin Bojović je u procesu privatizacije kupio nekoliko lokalnih preduzeća, između kojih i lokalnu novinu „Čačanski glas“.

Tako su se nekadašnje redakcije novina, radija i TV Čačak, koje su zajedno činile IIJP „Čačanski glas“, odlukom tadašnje opštinske vlasti u svojstvu osnivača, najpre deobnim bilansom podelile na tri samostalna preduzeća pre privatizacije, da bi sada, suštinski, imale istog gazdu.

Nepoznanica je da li će novi vlasnik ponovo ujediniti ove tri redakcije u jedinstveno preduzeće. O tome će se više znati kad se gospodin Bojović vrati sa "službenog puta o trošku države". Ono što je poznato to je da se uređivačka politika novina nije menjala i pored promene glavne urednice i da su manje-više obaveze prema zaposlenima u novinama ispunjene. Osim što je fotoreporter dobio otkaz, a na njegovo mesto zaposlen sin novog direktora.

Dešavanja u redakcijama radija i televizije, nakon privatizacije, su sasvim drugačija i dramatičnija. Već nakon dva meseca sedmoro zaposlenih i prethodni direktor na TV Čačak su dobili otkaze, a iz programa su sklonjeni urednici i novinari, kao i njihove emisije. Umesto njih angažovani su honorarni saradnici bez novinarskog iskustva.

U redakciji Radio Čačka, petoro zaposlenih je dobilo otkaz, imenovan je novi glavni urednik, programska šema nije bitnije menjana osim uvođenja nove emisije koju uređuje i vodi – sin većinskog vlasnika.

Budžet grada Čačka za 2010. godinu težak je oko 22 miliona evra, a od toga za informisanje je planirano oko sto hiljada evra, ili tačnije deset miliona dinara. Tokom prethodnih godina, taj iznos je bio znatno veći, pa je, recimo, u 2008. godini, iz budžeta grada za javno informisanje izdvojeno 35 miliona dinara, a u 2009. godini celih 45 miliona dinara. Tim novcem finansirani su isključivo Televizija Čačak i Radio Čačak, tada još uvek u statusu javnih preduzeća.

Iz razloga poznatih, pre svega, predsedniku Skupštine grada i vladajućoj koaliciji u Čačku (Nova Srbija-DSS-SPS-PUPS-SRS), do danas nije raspisan konkurs za lokalne medije. Tri konkursa koje je predsednik Skupštine grada, u poslednjih mesec i po dana, raspisivao za prikupljanje ponuda lokalnih elektronskih medija za direktan prenos sednica Skupštine grada u 2010. godini, neslavno su propala. Razlog tome su nesposobnost i nedostatak dobre volje lokalne vlasti da, u transparentnoj i zakonom propisanoj proceduri, obavi konkursni postupak.

Možda je razlog i trapavost lokalne vlasti da nađe pravi model kako da pare iz gradskog budžeta, planirane za informisanje, usmeri ka redakcijama gospodina Bojovića, koje su i pre privatizacije bile na budžetu grada. Nije pitanje da li ima neka tajna veza ili se radi o lenjosti administracije, jer činjenice govore. Sve oglase namenjene pisanim medijima gradska vlast objavljuje isključivo u "Čačanskom glasu", gde je, gle čuda, direktor bivši sekretar opštine iz Miloševićevog vremena i SPS vlasti u Čačku. Glavna urednica ovog lista je supruga sadašnjeg načelnika Moravičkog okruga, a neka vrsta izvršne direktorke svih preduzeća, pa i medijskih, koje je u procesu privatizacije, kupio gospodin Bojović, je supruga načelnika Policijske uprave u Čačku.

Shodno tome sva sprega novokomponovanog kapitala-vlasti-privatizovanih medija slučajna je, ili se varamo. Kada će doći do razrešenja ne zna se, jer je rad Skupštine grada blokiran do daljeg. Opozicioni odbornici ne odustaju od zahteva za direktan TV prenos sednica, a predsednik Skupštine nije rad da ponovi brljotinu kakvu je napravio na poslednjoj sednici Skupštine grada, naredbom da se vrata zaključaju i da se ispred postavi skupštinsko i policijsko obezbeđenje, koje čak ni novinarima nije dozvolilo ulazak u salu, zbog čega su protestovala novinarska i medijska udruženja.

Još jedan lokalni skandal vezan za medije izazvao je buru negodovanja novinarskih i medijskih udruženja u Srbiji. Po ko zna koji put, lokalni politički moćnik Velimir Ilić, tužio je „Čačanske novine“, tj. glavnog urednika. Ilić se, kako sam kaže, prepoznao u novinskoj humoresci „Zanemoćali mandarin“ i tražio odštetu od dva miliona dinara, ali ga je, izgleda, prepoznala i sudija Višeg suda Gordana Tošić, koja je izrekla novčanu kaznu od 180 hiljada dinara uredniku. U toku je žalbeni postupak na Apelacionom sudu u Kragujevcu, a ročište po krivičnoj tužbi Ilića, za istu stvar, zakazano je pri Osnovnom sudu u Čačku za 21. jun.

Ovog proleća političko-medijske trzavice dominirale su novinskim izveštajima iz grada na Moravi. Javnost u Srbiji ostala je gotovo neobaveštena da se u Čačku upravo odvija najznačajnija pesnička manifestacija "Disovo proleće".

Stojan Marković

O autorima

MC Newsletter 7. maj 2010.