Skockajte budžet: Procvat javnog duga?

Izjava Guvernera Narodne banke Srbije Dejana Šoškića da, posmatrano „sa međunarodne tačke gledišta Srbija nije prezadužena zemlja, a naš nivo duga je regulisan i zakonom o budžetskom sistemom“, deluje kao umirujuća vest. Ali samo na prvi pogled.

Tačno je da je zakon o budžetskom sistemu reguliše obim budžeta, kao što je i tačno da je Srbija usvojila nedavno Zakon o fiskalnoj odgovornosti koji limitira javni dug na 45% BDP-a. Zakoni u Srbiji ne poštuju se dovoljno i ponekad se ne donose da bi uredili određene odnose u društvu, već da bi ih zamaskirali.

To dokazuje da je u momentu kada je Zakon o fiskalnoj odgovornosti usvojen, javni dug Srbije je već dostigao skoro 40%. Da li je realno očekivati da će se ovaj zakon poštovati u zemlji u kojoj budžetski deficit poslednjih godina raste stopom od oko 5%?

Da li je to isključivo pitanje ekonomije ili ima u tome i nečega drugog?

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) smatra da je glavni makroekonomski izazov u Srbiji na strani fiskalne održivosti. U tom kontekstu EBRD ocenjuje da se Srbija suočava sa velikim poteškoćama u smanjenju javne potrošnje. Da pogledamo šta o tome kažu brojevi i kako se to sve uklapa u izjave srpskih zvaničnika da je sve u redu.

Za 2011. godinu EBRD procenjuje da će privredni rast u Srbiji biti 3%. U 2010. godini rast je bio oko 2%, ali je u 2009. godini pao za 3,5 %. To faktički znači da će u odnosu na početak 2009. godine privredni rast na kraju 2011. godine biti svega 1,5%. Prema podacima Svetske Banke BDP u 2008. godini je iznosio $48,856,610,000 što će reći da će srpska ekonomija na kraju 2011. godine imati prirast od ukupno 74 miliona dolara u odnosu na 2008.

Imajući u vidu da u istom tom periodu javna potrošnja u proseku rasla 5%, to znači da je deficit svake godine iznosio (grubo govoreći) 150 miliona dolara. To će reći da je u periodu u kojem je prihod uvećan za 74 miliona, rashod porastao 450 miliona.

Da li se srpska ekonomija nalazi u postkriznom periodu ili je i dalje glavni makroekonomski izazov na strani fiskalne održivosti? Ne može i jedno i drugo, a odgovori postoje. Pitanje je kada ćemo kao društvo biti dovoljno zreli da sami sebi priznamo greške zbog kojih su i ova pitanja za nas i dalje Pandorina kutija.

U Beogradu,
31. maj 2011.