Referendum u Šapcu

Građani odlučuju o svojim prioritetima

Narodna volja na delu



Piše: Sanja Lončar


“Mi znamo zašto glasamo, znamo gde naši novci odlaze, zato se i porez slađe plaća!” Iako ova rečenica zvuči kao slogan kojim bi, u nekoj izbornoj kampanji, moglo dobro da se iskomunicira sa narodom, da se pokaže kako se osluškuju njegove potrebe, da mu se nude rešenja i odgovarajuća dobit – u, recimo, nekoj uređenoj državi poput Švajcarske, ovo su ipak reči izgovorene u Srbiji. U Mačvi. Tačnije, u selu Slepčević, u opštini Šabac.
Izrekao ih je Slavko Ivanić, predsednik jedne od nekoliko šabačkih mesnih zajednica koju smo posetili u vreme održavanja referenduma. Jedinstvenog u Srbiji.
Trećeg dana decembra, u godini na izmaku, meštani u 24 šabačka sela izašli su na birališta. Ali, ne da bi glasali za političare ili njihove stranke, već da odluče koji će projekti biti finansirani novcem koji je prikupljen od poreza na imovinu u njihovim mestima.
Kao uvertira neposrednom izjašnjavanju građana prethodila je odluka koju je Skupština grada Šapca donela još 2015. godine - da se sav novac koji se prikupi od poreza na imovinu u seoskim i prigradskim mesnim zajednicama, umesto u opštinsku, vraća upravo u kase tih mesnih zajednica. Potom ga meštani troše za sopstvene, seoske, potrebe - po prioritetime koje samostalno odrede.
Prema rečima Nebojše Zelenovića, gradonačelnika Šapca, najbolja gradska uprava je - samouprava. A samouprava je onda kad građani sami odlučuju o tome šta je za njih najvažnije. Oni to znaju najbolje i samo im je potrebno omogućiti da se opredele na najdemokratskiji mogući način - neposrednim izjašnjavanjem. Slično kao u Švajcarskoj.
Biraju - ne lidera, ne političku partiju, već glasaju za svoje ideje i svoje projekte: „Kad sami odlučuju, ljudi donose dobre odluke, ali u dugoj istoriji Srbije to se, nažalost, nikad nije desilo. Ovo je prvi put i 3. decembar 2017. godine biće upisan kao poseban dan u istoriji našeg grada. Građani ne odlučuju o nečemu što ne mogu ni da vide, ni da dotaknu, ovo je vrlo životna i jasna stvar. Donose, dakle, odluke o onome što su sami predložili, u koje svrhe će potrošiti novac kojim raspolažu, šta im je zapravo najbitnije. Imamo ideje i predloge, imamo budžet za to i samo smo još čekali izraz prave narodne volje“, istakao je Zelenović.
Da je ovo izuzetno značajan momenat, ne samo za Šabac, već može da posluži kao primer i ostalim lokalnim samoupravama u Srbiji, potvrđuje i Slavko Ivanić, predsednik Mesne zajednice Slepčević: “Ovo je zaista istorijski trenutak i nama je drago što smo baš mi deo te pozitivne istorije. Činjenica da građani odlučuju o svom novcu, a ne neko iz centrale, niti iz Beograda, niti iz Šapca, vredna je hvale. Smatram da je odluka koju je gradonačelnik Šapca, zajedno sa odbornicima grada, doneo veoma hrabara i mudra. Iskoračili su toliko daleko da su meštanima svih mesnih zajednica jednostavno prepustili da oni odlučuju o svom novcu. I to je fantastična stvar. Jer, naravno, mi najbolje znamo svoje potrebe, šta možemo da uradimo sa tim novcem i kako njim da raspolažemo.”
Ivanićevo mišljenje deli i Milan Ivanović, predsednik Mesne zajednice Tabanović, objašnjavajući da su neki meštani ipak bili skeptični kad je u pitanju referendum:
“Narod je bio malo nepoverljiv i nije mislio da će do ovog trenutka doći. U birački spisak upisano je 522 glasača. U našem selu glasalo se za predloge članova Saveta mesne zajednice, koji su jednoglasno podržani. Najveća investicija je izgradnja crkve, jer smo jedino selo u Mačvi koje nema crkvu. Ostali predlozi vezani su za naše tekuće obaveze – da pomognemo lokalnom fudbalskom klubu, renoviramo svlačionice, već tradicionalno kupujemo deci paketiće za Srpsku novu godinu, da pomognemo realizaciju seoskih olimpijskih igara. Ali, kao što sam rekao, to su nam i onako redovne obaveze. A zvanični projekat je izgradnja crkve.”
Važno je napomenuti da su na “šabačkim izborima” svi mogli da glasaju, ali da predlažu ideje imali su pravo samo meštani koji su platili porez.
Na glasačkim listićima pribeleženi su projekti meštana i saveta mesnih zajednica i iznos sredstava kojim raspolažu. Zadatak građana je bio da zaokruživanjem odrede koji predlozi su prioriteti za njihovo selo.
Crkva, balon sala, ambulanta, bunar, vaga, škole, putevi - bili su samo neki od predloga koje su meštani kandidovali za izbore u svom selu.
U Donjoj Rumskoj opredelili su se da se novac od poreza troši za uređenje prilaza groblju. U Duvaništu, za uređenje školskog dvorišta, u Drenovcu su odlučili da najviše sredstava ulože u sređivanje atarskih puteva. U nekim mesnim zajednicama je bilo više predlagača tako da je došlo do ukrštanja projekata. Važno je samo da kada se predlozi saberu, zbir zaokruženih predloga ne prelazi iznos kojim ta mesna zajednica raspolaže.
Slavko Ivanić nam je objasnio koje predloge su meštani Slepčevića mogli da zaokruže i koliko novca je za njih izdvojeno: “Za izgradnju trafostanice od centra sela prema Duvaništu, susednom selu, izdvojili smo milion dinara. Tu je 65 domaćinstava koji imaju veoma lošu struju. Oni u večernjim satima, pogotovo u zimskim uslovima, ne mogu ni televiziju da gledaju. Zatim, milion dinara za asfaltiranje ulice dužine kilometer i petsto metara, 150.000 dinara za održavanje seoskog groblja, to jest, košenje, 100.000 smo dali lokalnom fudbalskom klubu, 40.000 kulturno-umetničkom društvu i 135.000 smo izdvojili za adaptaciju stare škole u kojoj pomenuto kulturno-umetničko društvo vežba.”

S obzirom na činjenicu da se glasanje ovog tipa po prvi put organizovalo u Srbiji, izlaznost od 40 odsto od upisanih građana i više je nego dobra.
“Poručujem meštanima koji su izašli na izbore da će izglasani projekti ući u budžet grada Šapca za sledeću godinu i da će svi biti završeni u prvoj polovini 2018. Od januara krećemo da radimo da bismo do kraja maja uradili sve. Onda bismo u maju ili junu pokrenuli novi ciklus. Važno je da novi ciklus počne tek onda kada građani vide da je nešto urađeno. Oni i sada ne veruju da će se sve to desiti, ali ja garantujem da hoće. Naredne godine planiramo da uključimo svih 60 mesnih zajednica sa teritorije Šapca, čime ćemo obuhvatiti više od 100.000 Šapčana”, zaključio je Zelenović.
Bez sumnje, građani Šapca imaju velike šanse da žive kao Švajcarci. Iako, još uvek ne po standardu, ono barem po kulturi, uređenosti, načelima i demokratskim procedurama - da se transparetno zna na šta se troše njihova sredstva.



Dve godine direktne demokratije

U protekle dve godine, domaćinski se raspolagalo novcem koji je vraćen u seoske budžete, a sam Grad je na svaki uloženi dinar mesne zajednice, za projekte rekonstrukcija i izgradnje, davao i po nekoliko puta više iz gradske kase. Tako su, u selima, rekonstruisani kulturni centri, ulagano je komunalnu i putnu infrastrukturu, uređenje centara sela, u sportske objekte, sređivanje groblja…

.

Intervju Nebojša Zelenović: Građani najbolje znaju šta im je potrebno

Meštani prigradskih i seoskih naselja Šapca 3. decembra odlučiće na referendumu koji će od predloženih projekata biti finansiran sredstvima iz budžeta grada.

Nebojša Zelenović, gradonačelnik Šapca



Preduslov je da su upisani u poseban spisak za glasanje, a oni koji su redovno plaćali porez na imovinu imali su pravo predlaganja projekata koji će biti finansirani delom budžeta koji se prikuplja upravo iz poreza na imovinu koji su sami platili na tim područjima. Šta je Šabac opredelio za ovakvu novinu u upravljanju budžetom, za Novi magazin objašnjava gradonačelnik Nebojša Zelenović: “Jedna od pet politika Grada Šapca je kako da građani više neposredno odlučuju. Živimo u centralizovanom sistemu, ne samo u Srbiji, i želimo to da menjamo, da građani budu što više uključeni u proces odlučivanja. Jer, kad građani sami odlučuju – donose dobre odluke. Predlozi koji dobiju najviše glasova biće realizovani.”

*O koliko je novca reč?

Otprilike petina od prikupljenog poreza na imovinu u seoskim mesnim zajednicama u kojima se sada odlučuje. Kad smo počeli pre dve godine da realizujemo ideju bilo je 37 miliona dinara, a kako će se trošiti odlučivali su saveti mesnih zajednica. Sada smo došli do 120 miliona dinara, gotovo da smo utrostručili sumu. Verujemo da su građani već shvatili gde novac odlazi i da će imati više novca za raspodelu ako budu više – plaćali. U ovom prvom krugu, tako da kažem, 3. decembra glasaće oko 12.000 ljudi u 24 mesne zajednice i odlučivaće o otprilike 36 miliona dinara.

*Koliko je porasla poreska stopa na imovinu?

Nije uopšte porasla, poslednjih nekoliko godina je nismo menjali, a za narednu godinu bićemo, verujem, jedini u zemlji koji će je – smanjiti; svuda raste poreska stopa na imovinu, mada se malo o tome zna.

*Kako će se trošiti ostatak novca, pretežan deo budžeta?

Ja neću biti miran sve dok budžet Grada Šapca ne dođe do pozicije kada se 30 odsto redovnih prihoda troši na investicije, što je nekakav standard MMF-a i drugih finansijskih institucija. Ove godine smo došli do 22 odsto, oko 790 miliona, kad prebacimo 800 miliona dinara moći ćemo da kažemo da smo blizu zacrtane realizacije. Ali, to ne može da se uradi bez građana, ne možete dobro da planirate investicije ako ne znate potrebe ljudi. Mi smo krenuli malim koracima; prvo smo vezali porez na imovinu za prihode u seoskim i prigradskim zajednicama, a onda i odluke građana na tom području. Sledeće godine ulazimo i u grad, kolika će to suma biti sada ne mogu da kažem jer ne znamo koliko će novca biti uplaćeno.

*Koji su projekti kandidovani?

U jednoj mesnoj zajednici građani žele da urade zajednički bunar i razvod vode za navodnjavanje; u drugom selu žele da kupe zajedničku poljoprivrednu vagu za merenje voća i povrća, koja poprilično košta; u trećem hoće da urede ambulantu i sami plate lekara i medicinsku sestru tri puta nedeljno; u četvrtom hoće crkvu, u petom puteve, negde hoće da upristoje centar sela...

*Ima li nešto za decu?

Ima ideja za osnivanje kulturno-umetničkog društva ili radionica. U svim selima su manje-više zamenjena igrališta, pa je takvih ideja manje.

*Još jedno pitanje: ispunjavate li budžet po planu?

Da, redovno.

*To znači da ne možete da računate na potporu iz državnog budžeta, poput Jagodine?


Otkako sam gradonačelnik tri godine ni dinara nismo dobili iz budžeta. Uopšte ne znam po kojim se kriterijumima te potpore dele, mogu samo da pretpostavim da to nema veze sa zakonom nego sa dobrom voljom onih koji odlučuju i političkom pripadnošću lokalnih vlasti.

*Jeste li nekad nešto tražili?

Tražili smo samo da nam država vrati ono što nam duguje, 130 miliona za izgradnju bazena, i da nam vrate u posed imovinu koja nam je hipotekom obezvređena već godinama. Za ono što nam treba, a nemamo u budžetu, mi konkurišemo i dobijemo preko različitih projekata. S pravom očekujemo da nam država vrati dug; za bazen smo već podneli tužbu.

*A da li ima potraživanja za odbranu od poplava 2014?

Nekih deset miliona dinara, nisu to neke velike pare; nas više interesuje zašto je grad bi pod okupacijom dva meseca, šta je načelnik Generalštaba radio dva meseca u Šapcu umesto da vodi vojsku i šta se desilo sa čovekom koji je falsifikovao pečat, pa trošio novac za odbranu od poplava iako nije bio nadležan? Šta je s njim, sem što je sada narodni poslanik?

*Razmišljate i o narednim izborima, u drugoj ste polovini mandata?

Pravo da vam kažem, ne razmišljam o kampanji, ako na to mislite. Verujemo da uključivanjem građana u neposredno odlučivanje možemo da promenimo način na koji se razmišlja o javnoj politici u Srbiji, da uključivanje velikog broja građana u odlučivanje o budžetu može da donese dobre rezultate i probudi energiju. Ne želim da zvučim pretenciozno, ali i u Srbiji i u dobrom delu Evrope nema odgovora na pitanje šta je građanima zaista potrebno i traga se za rešenjima; mi pokušavamo da saznamo šta je to i zajednički s ljudima da to i ostvarimo. Da bismo takav model mogli da primenimo na celu Srbiju, moramo prvo da pokažemo kako to funkcioniše u Šapcu.

*Hoćete li preko poslanika svoje stranke Zajedno za Srbiju parlamentu poslati poruku kako se bar delom zajedničkog novca može upravljati?

Nemam problem da i preko poslanika pošaljem takvu poruku, ali bojim se da parlament ne donosi odluke iako bi trebalo. Naše je da pokažemo da to može da funkcioniše.

*Kako ste vodili referendumsku kampanju, u neposrednom razgovoru s meštanima?

Da, znate, građani su prvo mislili da se šalimo, a i sad ime skepse da li će odluke biti sprovedene. Evo, ja sam garant da će sve što bude izlasano biti i urađeno. Generalno je ljudima teško da prihvate novine, u Srbiji su ljudi navikli da čekaju u redu za svoja prava, da im neko drugi nešto da, i tako 200 godina, a verujemo da je moguće to promeniti. Počinjemo od malih stvari; pomislite kako će se osećati građani koji će svojim novcem urediti svoju ambulantu ili podići crkvu, ako se tako odluči? I zamislite kakve bi sve lepote mogle da se ostvare u Beogradu i drugim velikim gradovima. To je ozbiljna energija, a nisu potrebni enormni iznosi, novac je već tu. I ja verujem da će već naredne godine, kad više ljudi bude odlučivalo o više novca, pa naredne još više, doći dan kad će ljudi sami hteti da se podigne porez – jer tim novcem rešavaju važne probleme.

autor: JJ
izvor: Novi magazin

.

Kad sami odlučuju, ljudi donose dobre odluke

Suštinska decentralizacija i istinska samouprava. Ove dve sintagme nisu tek demokratski ideali svake opštine, već realna politika grada Šapca.


Već dve godine, ovaj mačvanski grad sav porez na imovinu, umesto u opštinsku, vraća u kase mesnih zajednica. A onda ih meštani troše za sopstvene, seoske, potrebe - po prioritetime koje samostalno odrede. U selima u šabačkom kraju meštani su, do sada, novac od poreza na imovinu uložili u različite projekte, najčešće rekonstrukcije domova kulture, atarskih puteva, groblja, rasvetu, uređenje centara sela.
Da demokratija nije slovo na papiru, pokazuje i novina koju uvode ove jeseni. Šapčani se upravo pripremaju za referendum, na kom će meštani neposredno odlučivati kako će u narednoj godini trošiti prikupljene poreze.
“Ovo je jedinstvena odluka u istoriji srpske politike da omogućimo našim sugrađanima da sami odlučuju. Naime, 3. decembra, oni će se neposredno izjasniti šta žele u svojim zajednicama. Dakle, neposredno izjašnjavanje kao u Švajcarskoj, sami biraju - ne lidera, ne političku partiju, već glasaju za svoje ideje, svoje projekte. Važno je napomenuti da svi mogu da glasaju, ali da predlažu ideje mogu samo oni koji su platili porez. Kad sami odlučuju, ljudi donose dobre odluke”, istakao je Nebojša Zelenović gradonačelnik Šapca, na današnjoj konferenciji u Medija centru.
Igor Marsenić, član gradskog veća Šapca, objasnio je da je princip takav da “ljude pustite u proces odlučivanja, da oni shvate da su to njihove odluke. Smatram da je ovo uspešno i blagotvorno, jer je ljudima to potrebno i neophodno”.
Gradsko veće grada Šapca usvojilo je odluku i pravilnik kojim se utvrđuje pravo mesnih zajednica na prenos sredstava od naplaćenih poreza na imovinu fizičkih lica. Uvođenjem ovog pravnog akta u život Šapčana, pomerio se fokus odlučivanja na mesne zajednice, odnosno – neposredno na njihove građane.
“Ono što je normalno, razumno i demokratično mora da bude sprovodljivo. Nisu postojale zakonske prepreke u donošenju ove odluke. Ispoštovan je Zakon o lokalnoj samoupravi, Zakon o budžetskom sistemu. Jedino je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti donekle zakomplikovao ovo. Najpre smo mislili da u ovu svrhu koristimo birački spisak, no da bismo izbegli komplikacije, doneli smo Pravilnik o učesniku spiska izjašnjavanja”, kazala je Jelena Topalović Petrović, pomoćnica gradonačelnika za uključivanje građana.
I u protekle dve godine domaćinski se raspolagalo novcem koji je vraćen u seoske budžete, a sam grad je na svaki uloženi dinar mesne zajednice, za projekte rekonstrukcija i izgradnje, davao i po nekoliko puta više iz gradske kase. Tako su, u selima, rekonstruisani kulturni centri, ulagano je u sportske objekte, komunalnu i putnu infrastrukturu, uređenje centara sela, sređivanje groblja…
“Svi mogu da predlažu sve. Potreba ima koliko ima. Novca ima koliko ima. Ideje su formulisane tako da odgovaraju novcu kojim raspolažu mesne zajednice. Sa političkim otporima se borimo već pet godina. Mi smo jedini opozicioni grad u Srbiji. Pripadnici SNS-a glasali su protiv ovoga, ali su zato sutra prvi stali u red za pare. Ali moram da kažem da iz Beograda nije bilo političkih pritisaka. Ovo je dobra stvar i dobra politika, jer je jedinstvena kod nas i nikad pre se nije desila. Ovu odluku doneli 2015. godine”, istakao je Zelenović.
Prema njegovim rečima, njihova politika je da da građani odlučuju i ona je u skladu sa temeljima evropskog društva, a ne da vladajuća partija, odnosno jedan čovek odlučuje o svemu: “Neverovatna je energija kod građana. Važno je da oni znaju šta im je potrebno. Jedva čekam da vidim koje su to ideje. Sve ovo je velika odgovornost, ali i odlučivanje je velika odgovornost. Poenta je da konačno krenemo da se bavimo svojim životima. Da se poštuje pravo građana da se pitaju.”
Gradonačelnik je na kraju konferencije pozvao sve predstavnike medija da 3. decembra ove godine dođu u Šabac, da vide za šta i kako su građani glasali, a da prvi put to nisu stranke i političari.

.

ISTORIJSKE ČINJENICE I DRUŠTVENE OKOLNOSTI

Šabac je doživeo svoj uspon krajem 19. i početkom 20. veka. Ideja da dobije status i značaj koji je tada imao za Srbiju, cilj je kome ovaj grad i danas stremi. Predstavljao je kapiju za ulazak svega onoga što je bilo napredno u Evropi. Sve što je tada kao novotarija ušlo u Srbiju, kao i u ovaj deo Balkana, išlo je kroz Šabac, i prvo je bilo prihvaćeno u Šapcu.
„Mnogi misle da je Šabac šala, al’ je Šabac Beogradu glava...“ – zabeležio je, krajem 19. veka, jedan putopisac sa zapada, nakon boravka u ovom gradu prepunom slikara, glumaca, muzičara, pisaca...
A duhovna revolucija, po pravilu, prethodi industrijskoj. Otuda su u ovom, nekada lučkom gradu, počele da niču ciglane, pivare, banke, hoteli, carinarnica... Tako je Šabac dobio i „nadimak“: mali Pariz.
I danas, s punim pravom, Šabac može da se diči sloganom „Prva varoš Srbije“, ne samo zato što je varoški način života, dolazeći kroz njega iz Evrope, potisnuo srpsku kasabu - Šabac je i danas po mnogo čemu ostao prva varoš: arhitektonsko i urbanistički postavljen tako dobro, da ima kapacitet za duplo viće broj stanovnika nego što danas ima; uspešno je preživeo privatizaciju, a prisustvo desetina banaka mnogo govori o njegovom razvojnom i ekonomskom potencijalu.
Činjenice govore da se Šabac, i danas, razvija bolje i uspešnije od ostatka Srbije. To se, međutim, ne vidi u beogradskim i drugim medijima sa nacionalnom pokrivenošću. Upravo je to razlog za realizaciju projekta „Više od grada: prva varoš Srbije“: da građani Beograda i Srbije upoznaju svoju „prvu varoš“, da prepoznaju njene potencijale, te da imaju mogućnost da se i sami uključe u njen dalji razvoj.

.

TEME OD ZNAČAJA ZA ŠABAC

INVESTICIJE
Grad Šabac je mesto značajnih potencijala, kad je reč o industrijskoj proizvodnji. Dobrom „privrednom imidžu“ opštine doprineli su strani investitori, ali i domaći privrednici.
Važno je istaći i da lokalna samouprava ima veoma važnu ulogu u privrednom razvoju, što posebno dolazi do izražaja u kreiranju mikro uslove za pospešivanje razvoja biznisa i za privlačenje novih investicija. Od njene efikasnosti na administrativnim poslovima, preko obezbeđenja komunalno infrastrukturno opremljenih lokacija, do lokalne infrastrukturne razvijenosti - često zavisi uspeh u privlačenju investicija. Uloga lokalne samouprave se pomera sa administrativno, ka strateškom upravljanju održivim razvojem.
Takođe, ne najmanje važno, Šabac ima dobar geografski položaj, što daje značajnu osnovu za glavne tokove roba i ljudi i bazu za realizaciju investicionih projekta.
U tom smislu, dve najznačajnije kapitalne investicije za Šabac, koje bi donele i dodatne vrednosti gradu i opštini su, izgradnja luke i izgradnja auto-puta Novi Sad-Ruma-Šabac.
Pa ipak, nedovoljno je poznato zašto je upravo Šabac „pouzdan partner svima koji žele više i bolje, svima koji su spremni da rade i zarade“, kako je istaknuto i na sajtu grada. Medija centar će, kroz ovaj projekat građanima Srbiji i potencijanim domaćim i inostranim investitorima približiti ideju investiranja u ovu opštinu, tako što će (potencijalnim) partnerima kao i građanima, informisanjem pojasniti zašto (i kako) Šabac nudi značajne komplekse komunalno opremljenog zemljišta, efikasan i brz postupak dobijanja dozvola za gradnju kao i stručne saradnike koji će na najbolji način ostvariti sve zamisli.

POLJOPRIVREDA
Pored investicionog, Šabac ima zavidan i poljoprivredni potencijal. Tome su, pored ostalog, doprinele i činjenice da se ova mačvanska opština nalazi na veoma plodnom zemljištu, da ima mešovitu klimu (panonsku kontinentalnu u severnim delovima i planinsku klimi na jugu i jugozapadu), te da raspolaže i prirodnim hidrografskim potencijalom reka Save i Drine (sa kanalskom mrežom i bogatstvom podzemnih pijaćih i geotermalnih voda). Sve ovo, kao i pažljivo planiranje razvoja poljoprivredne proizvodnje, te nemali gradski podsticaji koji ohrabruju poljoprivredne proizvođače, bili su dobar preduslov da Šabac postane plodno tle za uzgajanje svih ratarskih, povrtarskih i voćarskih kultura – i to na čak 76,13% ukupne površine teritorije Šapca (koliko zauzima poljoprivredno zemljište).
Potencijal za dalji razvoj poljoprivrede – svakako je i unapređenja proizvodnje, kao i podizanje kapaciteta za čuvanje i distribuciju voća i povrća – na šta će, posebno, projekat Medija centra staviti akcenat.

TURIZAM
Šabac, grad koji je i danas poznat kao „mali Pariz“ (zbog izuzetno razvijenog boemskog života u prošlosti), ili „prva varoš Srbije“ (zahvaljujući Jevremu Obrenoviću koji je Šabac izveo na evrospski put), ali i srpski Vreden (jer je za vreme Prvog svetskog rata podneo velike žrtve) - danas je moderan grad, ali koji čuva svoju tradiciju. A bogatu kulturu i istoriju na najbolji mogući način promoviše kroz turizam i više od 20 turističkih manifestacija, poput: Ruže lipolista, čivijaškog karnevala, konjičke svečanosti, međunarodnog plivačkog maratona... (što ovaj mačvanski grad stavlja na mapu manifestacionog turizma Srbije).
Pored zanimljive istorije i kulturne tradicije, Šabac je zbačajna turistička destinacija i zbog svog odličnog geografskog položaja: udaljen je od autoputa 30 km, od Beograda (i najbližeg aerodroma) 85 km, od Novog Sada 72 km, a od susednih zemalja i manje (od Hrvatske 40 km i Bosne i Hercegovine 38 km).
Medija centar će, kroz svoje medijske sadržaje predviđane ovim projektom, beogradskoj i srpskoj publici prikazati najznačajnije turističke atrakcije Šapca, poput šabačkog vašara, mišarskog višeboja, čivijade...
ŠABAČKI VAŠAR
Prvi panađuri u Šapcu bili su na Topoliku, polju preko puta fabrike „Zorka“. Zapisano je da su održavani na Đurđevdan, kao i da su kasnije premešteni na prostor nekadašnjeg hipodroma, gde se danas nalazi stambeno naselje Trkalište. Beleška Vuka Karadžića govori da su ovakvi vašari najpre bili stočni. Potom se na njima prodavala i druga roba, prvo domaće, a zatim i strane proizvodnje. Današnji vašar, najveći na Balkanu, održava se u dane Male Gospojine. Nezvanične procene kažu da u tim danima, polje Mihailovac pored Save, poseti i do pola miliona ljudi.
MIŠARSKI VIŠEBOJ
Uz Cersku bitku, Mišarski boj jedno je od najznačajnijih obeležja šabačke ratne prošlosti. Svakog trećeg vikenda u avgustu u selu Mišar, u predgrađu Šapca, svoja viteška umeća u folklorno-takmičarskom nadmetanju iskazuju mladić, boreći se za titulu Mišarskog junaka. Junak postaje najuspešniji mladić u disciplinama: seča lubenica, kurirsko jahanje, bacanje koplja, a sem titule dobija plašt i pehar.
ČIVIJADA
Čivijada, kao manifestacija, pokušava da živim održi mit o šeretluku Šapčana. Svake godine u dane vašara, formira se najčudnija država na svetu - Čivijaška republika sa predsednikom, vladom i ministrima sa jednogodišnjim mandatom i svojom valutom. Ovi portfelji dostupni su samo onim „političarima“ satiričnog duha i punim humora.

KULTURNO-ISTORIJSKO NASLEĐE, kao deo turističkog potencijala Šapca
Bogata istorija ostavila je Šapcu kulturno, ali i arhitektonsko nasleđe – značajna zdanja među kojima su: tvrđava iz 15. veka, „Lipa“ (kuća prote Jovana Pavlovića), Narodni muzej, Crkva svetog Petra i Pavla, biblioteka, tržnica, Krsmanovića kuća, pozorište...

.