Narodna volja na delu
. |
Meštani prigradskih i seoskih naselja Šapca 3. decembra odlučiće na referendumu koji će od predloženih projekata biti finansiran sredstvima iz budžeta grada.
Nebojša Zelenović, gradonačelnik Šapca
. |
Suštinska decentralizacija i istinska samouprava. Ove dve sintagme nisu tek demokratski ideali svake opštine, već realna politika grada Šapca.
Već dve godine, ovaj mačvanski grad sav porez na imovinu, umesto u opštinsku, vraća u kase mesnih zajednica. A onda ih meštani troše za sopstvene, seoske, potrebe - po prioritetime koje samostalno odrede. U selima u šabačkom kraju meštani su, do sada, novac od poreza na imovinu uložili u različite projekte, najčešće rekonstrukcije domova kulture, atarskih puteva, groblja, rasvetu, uređenje centara sela.
Da demokratija nije slovo na papiru, pokazuje i novina koju uvode ove jeseni. Šapčani se upravo pripremaju za referendum, na kom će meštani neposredno odlučivati kako će u narednoj godini trošiti prikupljene poreze.
“Ovo je jedinstvena odluka u istoriji srpske politike da omogućimo našim sugrađanima da sami odlučuju. Naime, 3. decembra, oni će se neposredno izjasniti šta žele u svojim zajednicama. Dakle, neposredno izjašnjavanje kao u Švajcarskoj, sami biraju - ne lidera, ne političku partiju, već glasaju za svoje ideje, svoje projekte. Važno je napomenuti da svi mogu da glasaju, ali da predlažu ideje mogu samo oni koji su platili porez. Kad sami odlučuju, ljudi donose dobre odluke”, istakao je Nebojša Zelenović gradonačelnik Šapca, na današnjoj konferenciji u Medija centru.
Igor Marsenić, član gradskog veća Šapca, objasnio je da je princip takav da “ljude pustite u proces odlučivanja, da oni shvate da su to njihove odluke. Smatram da je ovo uspešno i blagotvorno, jer je ljudima to potrebno i neophodno”.
Gradsko veće grada Šapca usvojilo je odluku i pravilnik kojim se utvrđuje pravo mesnih zajednica na prenos sredstava od naplaćenih poreza na imovinu fizičkih lica. Uvođenjem ovog pravnog akta u život Šapčana, pomerio se fokus odlučivanja na mesne zajednice, odnosno – neposredno na njihove građane.
“Ono što je normalno, razumno i demokratično mora da bude sprovodljivo. Nisu postojale zakonske prepreke u donošenju ove odluke. Ispoštovan je Zakon o lokalnoj samoupravi, Zakon o budžetskom sistemu. Jedino je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti donekle zakomplikovao ovo. Najpre smo mislili da u ovu svrhu koristimo birački spisak, no da bismo izbegli komplikacije, doneli smo Pravilnik o učesniku spiska izjašnjavanja”, kazala je Jelena Topalović Petrović, pomoćnica gradonačelnika za uključivanje građana.
I u protekle dve godine domaćinski se raspolagalo novcem koji je vraćen u seoske budžete, a sam grad je na svaki uloženi dinar mesne zajednice, za projekte rekonstrukcija i izgradnje, davao i po nekoliko puta više iz gradske kase. Tako su, u selima, rekonstruisani kulturni centri, ulagano je u sportske objekte, komunalnu i putnu infrastrukturu, uređenje centara sela, sređivanje groblja…
“Svi mogu da predlažu sve. Potreba ima koliko ima. Novca ima koliko ima. Ideje su formulisane tako da odgovaraju novcu kojim raspolažu mesne zajednice. Sa političkim otporima se borimo već pet godina. Mi smo jedini opozicioni grad u Srbiji. Pripadnici SNS-a glasali su protiv ovoga, ali su zato sutra prvi stali u red za pare. Ali moram da kažem da iz Beograda nije bilo političkih pritisaka. Ovo je dobra stvar i dobra politika, jer je jedinstvena kod nas i nikad pre se nije desila. Ovu odluku doneli 2015. godine”, istakao je Zelenović.
Prema njegovim rečima, njihova politika je da da građani odlučuju i ona je u skladu sa temeljima evropskog društva, a ne da vladajuća partija, odnosno jedan čovek odlučuje o svemu: “Neverovatna je energija kod građana. Važno je da oni znaju šta im je potrebno. Jedva čekam da vidim koje su to ideje. Sve ovo je velika odgovornost, ali i odlučivanje je velika odgovornost. Poenta je da konačno krenemo da se bavimo svojim životima. Da se poštuje pravo građana da se pitaju.”
Gradonačelnik je na kraju konferencije pozvao sve predstavnike medija da 3. decembra ove godine dođu u Šabac, da vide za šta i kako su građani glasali, a da prvi put to nisu stranke i političari.
. |
. |
INVESTICIJE
Grad Šabac je mesto značajnih potencijala, kad je reč o industrijskoj proizvodnji. Dobrom „privrednom imidžu“ opštine doprineli su strani investitori, ali i domaći privrednici.
Važno je istaći i da lokalna samouprava ima veoma važnu ulogu u privrednom razvoju, što posebno dolazi do izražaja u kreiranju mikro uslove za pospešivanje razvoja biznisa i za privlačenje novih investicija. Od njene efikasnosti na administrativnim poslovima, preko obezbeđenja komunalno infrastrukturno opremljenih lokacija, do lokalne infrastrukturne razvijenosti - često zavisi uspeh u privlačenju investicija. Uloga lokalne samouprave se pomera sa administrativno, ka strateškom upravljanju održivim razvojem.
Takođe, ne najmanje važno, Šabac ima dobar geografski položaj, što daje značajnu osnovu za glavne tokove roba i ljudi i bazu za realizaciju investicionih projekta.
U tom smislu, dve najznačajnije kapitalne investicije za Šabac, koje bi donele i dodatne vrednosti gradu i opštini su, izgradnja luke i izgradnja auto-puta Novi Sad-Ruma-Šabac.
Pa ipak, nedovoljno je poznato zašto je upravo Šabac „pouzdan partner svima koji žele više i bolje, svima koji su spremni da rade i zarade“, kako je istaknuto i na sajtu grada. Medija centar će, kroz ovaj projekat građanima Srbiji i potencijanim domaćim i inostranim investitorima približiti ideju investiranja u ovu opštinu, tako što će (potencijalnim) partnerima kao i građanima, informisanjem pojasniti zašto (i kako) Šabac nudi značajne komplekse komunalno opremljenog zemljišta, efikasan i brz postupak dobijanja dozvola za gradnju kao i stručne saradnike koji će na najbolji način ostvariti sve zamisli.
POLJOPRIVREDA
Pored investicionog, Šabac ima zavidan i poljoprivredni potencijal. Tome su, pored ostalog, doprinele i činjenice da se ova mačvanska opština nalazi na veoma plodnom zemljištu, da ima mešovitu klimu (panonsku kontinentalnu u severnim delovima i planinsku klimi na jugu i jugozapadu), te da raspolaže i prirodnim hidrografskim potencijalom reka Save i Drine (sa kanalskom mrežom i bogatstvom podzemnih pijaćih i geotermalnih voda). Sve ovo, kao i pažljivo planiranje razvoja poljoprivredne proizvodnje, te nemali gradski podsticaji koji ohrabruju poljoprivredne proizvođače, bili su dobar preduslov da Šabac postane plodno tle za uzgajanje svih ratarskih, povrtarskih i voćarskih kultura – i to na čak 76,13% ukupne površine teritorije Šapca (koliko zauzima poljoprivredno zemljište).
Potencijal za dalji razvoj poljoprivrede – svakako je i unapređenja proizvodnje, kao i podizanje kapaciteta za čuvanje i distribuciju voća i povrća – na šta će, posebno, projekat Medija centra staviti akcenat.
TURIZAM
Šabac, grad koji je i danas poznat kao „mali Pariz“ (zbog izuzetno razvijenog boemskog života u prošlosti), ili „prva varoš Srbije“ (zahvaljujući Jevremu Obrenoviću koji je Šabac izveo na evrospski put), ali i srpski Vreden (jer je za vreme Prvog svetskog rata podneo velike žrtve) - danas je moderan grad, ali koji čuva svoju tradiciju. A bogatu kulturu i istoriju na najbolji mogući način promoviše kroz turizam i više od 20 turističkih manifestacija, poput: Ruže lipolista, čivijaškog karnevala, konjičke svečanosti, međunarodnog plivačkog maratona... (što ovaj mačvanski grad stavlja na mapu manifestacionog turizma Srbije).
Pored zanimljive istorije i kulturne tradicije, Šabac je zbačajna turistička destinacija i zbog svog odličnog geografskog položaja: udaljen je od autoputa 30 km, od Beograda (i najbližeg aerodroma) 85 km, od Novog Sada 72 km, a od susednih zemalja i manje (od Hrvatske 40 km i Bosne i Hercegovine 38 km).
Medija centar će, kroz svoje medijske sadržaje predviđane ovim projektom, beogradskoj i srpskoj publici prikazati najznačajnije turističke atrakcije Šapca, poput šabačkog vašara, mišarskog višeboja, čivijade...
ŠABAČKI VAŠAR
Prvi panađuri u Šapcu bili su na Topoliku, polju preko puta fabrike „Zorka“. Zapisano je da su održavani na Đurđevdan, kao i da su kasnije premešteni na prostor nekadašnjeg hipodroma, gde se danas nalazi stambeno naselje Trkalište. Beleška Vuka Karadžića govori da su ovakvi vašari najpre bili stočni. Potom se na njima prodavala i druga roba, prvo domaće, a zatim i strane proizvodnje. Današnji vašar, najveći na Balkanu, održava se u dane Male Gospojine. Nezvanične procene kažu da u tim danima, polje Mihailovac pored Save, poseti i do pola miliona ljudi.
MIŠARSKI VIŠEBOJ
Uz Cersku bitku, Mišarski boj jedno je od najznačajnijih obeležja šabačke ratne prošlosti. Svakog trećeg vikenda u avgustu u selu Mišar, u predgrađu Šapca, svoja viteška umeća u folklorno-takmičarskom nadmetanju iskazuju mladić, boreći se za titulu Mišarskog junaka. Junak postaje najuspešniji mladić u disciplinama: seča lubenica, kurirsko jahanje, bacanje koplja, a sem titule dobija plašt i pehar.
ČIVIJADA
Čivijada, kao manifestacija, pokušava da živim održi mit o šeretluku Šapčana. Svake godine u dane vašara, formira se najčudnija država na svetu - Čivijaška republika sa predsednikom, vladom i ministrima sa jednogodišnjim mandatom i svojom valutom. Ovi portfelji dostupni su samo onim „političarima“ satiričnog duha i punim humora.
KULTURNO-ISTORIJSKO NASLEĐE, kao deo turističkog potencijala Šapca
Bogata istorija ostavila je Šapcu kulturno, ali i arhitektonsko nasleđe – značajna zdanja među kojima su: tvrđava iz 15. veka, „Lipa“ (kuća prote Jovana Pavlovića), Narodni muzej, Crkva svetog Petra i Pavla, biblioteka, tržnica, Krsmanovića kuća, pozorište...
. |