Danas je pravi izazov imati održive prihode kako bi se omogućilo kvalitetno novinarstvo. Mislim da će profesija opstati, ali će i dalje morati da se prilagođava i da testira mnoge nove modele za generisanje prihoda, kako bismo i dalje mogli da plaćamo visoku cenu istraživačkog novinarstva.

To ističe u intervjuu za Danas Kristin Lord, predsednica međunarodne organizacije IREX, koja je prošle nedelje otvorila konferenciju „Prava mera medija“ u Beogradu.

Foto: Stefan Tomašević

U okviru USAID Projekta jačanja okruženja za održivost medija koji sprovodi IREX formiran je i Klub čitalaca Danasa, sa idejom da se naša redakcija u budućnosti više oslanja na čitaoce, a manje na oglašivače.

Sa Kristin Lord smo razgovarali o radu IREX-a u Srbiji i svetu, ali i o pravcima kojima se kreće profesionalno novinarstvo i njegovoj šansi za opstanak. Tom prilikom, urednik našeg portala Bojan Cvejić uručio joj je počasnu člansku kartu Danasovog Kluba čitalaca.

Koje su glavne teme kojima se IREX bavi na globalnom nivou?

– IREX je aktivan u više od stotinu zemalja širom sveta i njegove aktivnosti se odnose na promovisanje pravednijih, prosperitetnijih i inkluzivnijih društava. To postižemo time što podržavamo lidere na svim društvenim nivoima, animiramo mlade, osnažujemo medije, institucije civilnog društva, i institucije koje se bave upravom, ali radimo i na globalnom nivou u smislu olakšavanja pristupa obrazovanju i kvalitetnom informisanju, a to upravo podrazumeva pristup nezavisnim medijima. Takođe, pružamo građanima alate koji su im potrebni da kritički pristupaju konzumaciji medijskih sadržaja.

Upravo ste se vratili iz Ukrajine. Možete li da napravite paralelu između vašeg rada u Ukrajini i ovde u Srbiji?

– Vrsta posla koji obavljamo u obe zemlje je vrlo slična, a to je unapređivanje medijske pismenosti. Svuda u svetu građani su preplavljeni informacijama, dezinformacijama, lažnim vestima, tako da svi treba da razvijemo veštine koje će nam omogućiti da kritički konzumiramo sadržaje, prepoznamo manipulisanje emocijama, razlikujemo činjenice od mišljenja, ocenjujemo vlasništvo nad informacijama i izvore vesti. U tom smislu smo osmislili kurikulum „Nauči da raspoznaješ“ (L2D, Learn to Discern), koji sprovodimo širom Ukrajine; ovaj kurikulum je deo formalnog obrazovanja, konkretno u srednjim školama u Ukrajini, a ovde u Srbiji više radimo neformalno u zajednicama i pomoću mladih trenera koji pomažu mladima da sami razviju takve veštine.

IREX u Srbiji sprovodi Projekat jačanja okruženja za održivost medija (Strengthening Media Systems project). Kakvi su vaši utisci o ovom projektu?

– To je veoma izazovan, ali i važan projekat. Zaista se nadamo da ćemo uspeti da na kraju vidimo da su nezavisni mediji u Srbiji stvarno osnaženi, i da ćemo pružiti medijskim kućama alate koji su im potrebni da bi postali aktivni, visokokvalitetni pružaoci novinarskih usluga, da imaju održive izvore prihoda, a sve to sa ciljem da građani Srbije i dalje imaju pristup nezavisnim, kvalitetnim i nepristrasnim medijima i to na duže staze. Potrebno je da na kraju ispred sebe vidimo zdrav medijski sektor.

Foto: Stefan Tomašević

Iz vašeg isksutva, da li mislite da će profesionalno novinarstvo opstati?

– Mislim da hoće, ali je ono u svetu, kao i ovde u Srbiji, pod velikim pritiskom i to ne samo političkim već i pritiscima novih poslovnih modela. U doba interneta građani očekuju da dobiju mnogo toga bez plaćanja, ali na kraju krajeva, neko ipak sve to mora da plati, naročito za kvalitetne vesti, bilo da se plaća preko oglašavanja ili pretplata ili se radi o masovnim izvorima informacija. Zato mislim da ovde, u Srbiji, ali i drugde u svetu, moramo da uvedemo mnogo novih inovacija u medijski sektor kako bi se ovo postiglo.

Da li su ljudi u svetu svesni da informacija nije besplatna i da moraju da izdvoje novac da bi imali nezavisne medije?

– Smatram da svest raste. Kada se internet prvi put pojavio, verujem da su ljudi prosto očekivali da će svi sadržaji biti besplatni, ali mislim da ljudi počinju da uviđaju da moraju da plate da bi dobili kvalitetne vesti. Vidimo da sada, naročito u SAD, postoji očekivanje da se neke usluge plaćaju, tako da se svest menja. Takođe, ljudi shvataju da ukoliko ne platite sadržaj, onda vi kao korisnik sadržaja postajete proizvod, jer kompanije prodaju vaše podatke i načine na koje konzumirate informacije i mislim da ljudi postaju svesni toga da upravo te kompanije na njima zarađuju novac.