Dok deo opozicije bojkotuje izbore, vlast bojkotuje medije - one, koje označava kao nepodobne. Nije tajna da je u toj grupi i televizija N1, čijim ekipama je u prethodna dva dana u dva navrata onemogućeno da rade svoj posao. Televizija N1 nije jedina koja nailazi na zatvorena vrata, pa se postavlja pitanje ko određuje granice slobode medija u Srbiji - ustav i zakoni, ili volja domaćih zvaničnika i stranih investitora?

Kada su u petak ekipe N1 i Al Džazire sprečene da isprate otvaranje najvećeg vetroparka na Balkanu, predsednik Aleksandar Vučić je izjavio: „Ja vas puštam svuda i najviše volim da odgovaram na vaša pitanja“.

Ipak samo dan kasnije, prilikom polaganja kamena temeljca fabrike namenske industrije u Kuršumliji, reporteru N1 je onemogućeno da predsedniku postavi pitanje, i to po već ustaljenom principu – mikrofon prvo odlazi u ruke novinara koji su bliski vlasti.

U istom društvu sa N1 našao se i dnevni list Danas, koji je u dva navrata, u avgustu i u septembru dobio embargo na izeštavanje sa stadiona Crvene zvezde.

„Činjenica da se tako nešto događa je u suštini značajnija vest od svakog od ovih događaja pojedinačno i to se događa po volji nekog investitora, uprave nekog sportskog kluba ili neke ambasade na našoj teritoriji, a uz saglsnost naših autoriteta koji se i sami često selektivno odnose prema medijima“, upozorava Dragana Pejović, predsednica Izvršnog odbora Udruženja novinara Srbije (UNS).

Pejović dodaje da je u pitanju kršenje ustavnih kategorija, kao što su slobooda medija i pravo građana na obaveštenost.

I pored toga, iz resornog ministarstva za N1 kažu da nemaju ingerencije da reaguju u ovakvim slučajevima, iako su, kažu, i sami radoznali.

„Neophodno je da saznamo koji su uzroci za jednu takvu odluku i za sprečavanje medija da izveštavaju sa jendog takovog događaja. U svakom slučaju, ja kao državni sekretar sa jedne strane mogu da osudim svako sprečavanje medija da izveštavaju sa događaja koji su od javnog interesa za građane Republike Srbije, a sa druge strane, voleo bih zaista da čujem razloge zašto se to desilo“, kaže državni sekretar Aleksandar Gajović.

Bez obzira na razloge, zakon je prekršen – uvereni su u Nezavisnom udruženju novinara Srbije.

„Ja sam razmišljala da mi tražimo tumačenje Zakona od Ministarstva koje je zaduženo za Zakon o javnom informisanju, Zvanično tumačenje tog člana 10, da nam pojasni, mislim, da bismo eto svi bili na kraju uvereni da li je to zaista diskriminacija ili nije, a ako jeste, zašto onda nadležni organi ne reaguju po tom pitanju, kaže Tamara Filipović Stevanović iz NUNS-a.

A slučaja je više prema NUNS-ovoj bazi podataka o napadima i pritiscima na novinare. Od početka godine do kraja septembra desilo se 88 incidenata.

„Što se N1 tiče, vi ste negde bili izloženi nekih 16 puta što smo mi uspeli da zabeležimo, što ste nam vi javili, što smo saznali iz medija i to se nekako dešava čini mi se u nekim pravilnim vremenskim razmacima, imamo nekoliko pritisaka pa onda dođe fitzički napad, pa opet nekoliko pritisaka, pa onda neka ozbiljnija verbalna pretnja koja podleže, koja je krivično delo“, navodi Filipovć Stevanović.

Drugim rečima, zaključuje, pritisci su po pravilu ti koji prethode ozbiljnijim krivičnim delima.