Pogledajte i preuzmite fotografije visoke rezolucije iz kolekcije Medija centra...
Posetite stranicu Medija centra na Facebook-u i postanite član...
Elektronski i štampani mediji su se veoma razlikovali u tretmanu Predsedničkih izbora 2008, a razlike su vidljive u obimu izveštavanja, zastupljenosti kandidata i kontekstu u kome su prikazani - pokazuju rezultati medijskog monitoringa koji su zajedno sporoveli Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i istraživački tim Medija centra (MC). Izborni program istraživan je metodom analize sadržaja, a prema metodološkom okviru posebno dizajniranom za ovo istraživanje. Analiza medija odnosi se na nedelju pred prvi i drugi krug Predsedničkih izbora 2008. god. (od 11. do 17. i od 25. do 31. januara) a obuhvatila je ukupne večernje programe (18.00- 00.00) svih šest TV stanica sa nacionalnim pokrivanjem (RTS, B92, RTV Pink, TV Fox, TV Avala i TV Košava), glavne informativne emisije pet radio stanica sa nacionalnim pokrivanjem (Radio Beograd Prvi program, B92, Radio Index, Radio Fokus i Radio S) i osam dnevnih novina različitog profila, tiraža i uređivačkih politika (Danas, Politika, Blic, Večernje novosti, Kurir, Pres, Pravda i Gazeta).
Kampanja za predsedničke izbore najintenzivnije je vođena na televiziji, uz obilje komercijalnog programa i iznajmljenih termina. Za razliku od televizija, radio stanice bile su mnogo manje „interesantne“ za kandidate. Osim RBG1 koji je po zakonu obavezan da deo svog programa ustupi (pod jednakim uslovima) kandidatima za predstavljanje, komercijalne radio stanice nisu prodavale svoj „etar“, pa tako nisu pretrpele ni veće promene u programskoj šemi. U štampanim medijima pokrivanje kampanje zavisilo je od novinarskog pristupa i veoma se razlikovalo u zavisnosti od uređivačke politike novina.
Kako su elektronski mediji bili predmet stroge regulative koja je emitere obavezivala da „izveštaji svih radio i televizijskih stanica o predizbornim aktivnostima predsedničkih kandidata u dnevno-informativnim i specijalnim emisijama (predizborne hronike) treba da budu zasnovani na načelima objektivnosti, ravnopravnosti i zaštite javnog interesa“, tako je zastupljenost i tretman kandidata bio ujednačen i uravnotežen. Celokupan ton kampanje bio je neutralan i blago afirmativan zahvaljujući dominaciji komercijalnih programa nad informativnim. Tako su veći uticaj na programske sadržaje vršili kandidati i izborni štabovi nego sami mediji. Pošto u komercijalnim programima kontrolu nad sadržajem imaju kandidati sami to je i glavni ton kampanje na elektronskim medijima bio promotivan, a ne informativan, kritički i analitički.