Slovačka

Slovački mediji prešli su težak put od postkomunističke do slobodne štampe. Iako je uticaj vlasti na medije značajno oslabio posle pada komunizma u toj zemlji 1989, zbog vlade premijera Vladimira Mečijara (od 1992. do 1998) Slovačka je zaradila epitet „totalitarnog ostrva u moru demokratije“, tvrde medijski eksperti. Mečijar je, kako kažu, manipulisao štampom da bi promovisao svoju partiju Pokret za demokratsku Slovačku, a da bi to ostvario novinari su dobijali pretnje, ograničavan im je pristup informacijama, a išlo se i dotle da je pojedinim elektronskim stanicama isključivana struja da ne bi mogle da emituju program. Mečijarova vlast takođe je uvodila drakonske takse koje bi gušile male izdavače. Novinarima često nije bilo dozvoljeno da prisustvuju mesečnim sastancima vladajuće partije, kao ni sednicama parlamenta.
Pre 1998. Slovački izborni zakon zabranjivao je medijima da pišu o predizbornim kampanjama, objavljuju predizborne rezultate, kao i izborne liste 48 časova pre izbora, ili da izveštavaju o bilo kakvom političkom dešavanju. Ta regulativa nije se odnosila na emitere pod kontrolom države.
Mečijarov protivnik, tadašnji predsednik Slovačke Mihael Kovač tri puta je 1997. godine bio sprečen da se pojavi pred kamerama kako bi pozvao Slovake da podrže pristup Slovačke NATO savezu.
Naredna vlada redukovala je korišćenje ekonomskih pritisaka u cilju kontrole medija, ali su 2000. godine i dalje postojali ograničavajući zakoni. U martu 2000. slovački premijer optužio je urednika jednog nedeljnika za klevetu zbog teksta u kojem je kritikovao odluku Slovačke da ustupi vazdušni prostor NATO za vreme bombardovanja Kosova i Srbije. Urednik je oglašen krivim i kažnjen sa četiri meseca suspenzije i dva meseca uslovne kazne zatvora.
Kada je pre dve godine u Slovačkoj, posle gotovo tri i po decenije, usvojen novi medijski zakon, reagovali su novinari, novinarska udruženja i sindikati, kao i deo javnosti, jer je novim propisima umesto standardnog demantija omogućena reakcija svakoga ko je spomenut u medijskom izveštaju, čak i kada su objavljeni navodi tačni. Taj potez bio je samo jedan u nizu brojnih sukoba tadašnjeg premijera Roberta Fica i njegove vlade s novinarima, koji su često optuživani za senzacionalizam i preterivanje.
Mediji u Slovačkoj našli su se u centru međunarodne pažnje i 2006. godine, kada je Slovačkoj presudom Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu naloženo da novinaru Martinu Klajnu isplati odštetu od 6.000 evra zbog narušene slobode govora. Klajn je 1999. godine objavio satirični tekst o nadbiskupu Janu Sokolu, povodom njegovog zalaganja za zabranu filma Narod protiv Larija Flinta. Biskup je tužio Klajna koga je slovački sud osudio na kaznu od 500 evra. Slovačka je, posle izvesnog otezanja, na kraju ipak obeštetila Klajna i postupila po presudi Strazbura.
Prema novijim istraživanjima oko polovine odraslih Slovaka svakodnevno čita novine, a u toj zemlji najpopularniji je tabloid Novi čas (Novy Čas) slovačke ispostave švajcarske kompanije Ringier, koji se proda u oko 150.000 primeraka. Tabloid Plus jeden den, slovačke kompanije Spoločnost, koja je osnovana početkom 90-ih, proda se u oko 60.000 primeraka. Treći dnevni list, liberalni dnevnik Sme, izdaje nemačko-slovački konzorcijum i on se takođe proda u oko 60.000 primeraka.
Na tržištu koje ima oko 5,5 miliona stanovnika od 1989. do 1998. godine broj periodičnih izdanja se utrostručio - od 326 naslova do 1.034. Postoji skoro 400 regionalnih i lokalnih magazina. Većina gradova ima sopstvene regionalne i lokalne novine. Slovačka ima četiri jutarnja, četiri večernja, 94 regionalnih i 167 okružnih listova. Ukupno ima više od 500 periodičnih izdanja, s tiražom od oko 17 miliona primeraka.
U Slovačkoj postoji jedan javni radijski servis koji je i najslušaniji (oko 30 odsto) i tridesetak privatnih radio stanica. Komercijalna privatna televizija Markiza najpopularnija je, sa učešćem od oko trećine tržišta, a javni televizijski servis tek je treći po gledanosti sa udelom u tržištu od 13 odsto. Javni TV servis ima tri kanala i oko 900 zaposlenih. TV Markiza je u vlasništvu američke privatne kompanije, dok je druga najgledanija televizija u Slovačkoj, TV JOJ, vlasništvo slovačkog preduzeća.
Slovačkim medijima na raspolaganju su dve novinske agencije, privatna SITA i državna TASR, a takođe i Romska novinska agencija.
Za razvoj demokratije u Slovačkoj, najzaslužniji su bili privatni mediji.

Autor: NN