Privatizacija lokalnih medija: različiti oblici borbe za opstanak

Od 2002, uz mnoštvo turbulencija, u Srbiji je privatizovan 41 medij. Krajem 2007.vlada je obustavila dalju privatizaciju. Tu situaciju iskoristilo je 45 lokalnih medija koji su se opredelili za finansiranje iz opštinskih budžeta, jer im se činilo da će lakše opstati.

Mediji su naveliko prodavani, čak i za 260 puta veću cenu od početne. Najskuplje je prodat list Pančevac – za 2,2 miliona evra, dok su Zlatarske novine prodate za 150 evra. Ova, skoro sasvim precizna analiza NUNS-a ne umanjuje neuredjenost lokalne medijske scene. Država nema strategiju razvoja medija I dopušta svakojake oblike piraterije, pod kojom ne treba razumeti samo nelegalno emitovanje. Ova piraterija je dublji fenomen I u uskoj je vezi sa povampirenim duhovima rata koji su doneli prljav kapital, fizičko, duhovno i političko nasilje. Država tri godine obećava strategiju, a najnovije obećanje dao je ministar za kulturu I informisanje, Nebojša Bradić. Rekao je da će sredinom godine biti predstavljena strategija “koja bi konačno trebalo da uredi medijsku scenu”. Dodao je da se pažljivo prati I šta se dešava sa medijima koje su novi vlasnici kupili samo zbog infrastrukture. Ministar ekonomije Mladjan Dinkić izjavio je da je za društvo važno utvrditi istinu o pranju novca kroz privatizaciju medija. To je, medjutim, nemoguća misija jer je � divlja privatizacija � obavljena uz saučešništvo države i Agencije za privatizaciju na čijem je čelu bio aktuelni premijer, dok je Dinkić bio ministar u svim vladama, od kojih je neke i sam rušio.

Opstanak medija na jezicima manjina je poseban problem.Najizraženiji je u Vojvodini, ali postoji i na jugu, u bošnjačkim i albanskim opštinama. Donedavna predsednica NUNS-a Nadežda Gaće upozorila je da postoji i nespremnost novinara da se na moderan način bore za opstanak. S druge strane, lokalni političari su najsrećniji kada im mediji služe kao reklamni izlog. Kritičku reč ili interesovanje novinara kako se troši opštinski budžet, surovo kažnjavaju. U Vršcu je novnar i vlasnik Panovizije, Branislav Lazin morao da stavi ključ u bravu. Novinara i vlasnika Radija OZON u Čačku, Stojana Markovića je posle jednog crno-humornog teksta u kojem se prepoznao, tužio Velimi Ilić, narodni poslanik, bivši ministar, bivši gradonačelnik Čačka i najmoćniji čovek u tom gradu. Tamošnju televiziju, novine i radio kupila je � žena iz Užica � koja se nikada nije pojavila, a stvarni kupac je čovek koji gradi i prodaje poslovni prostor. Sada je u zatvoru zbog utaje poreza. Njegovi mediji su porodična manufaktira /čak je i vlasnikov maloletni sin urednik emisije/, poduprta političkim vezama s obzirom da je izvršna direktorka tri medija supruga načelnika policije, a glavna urednica novine supruga načelnika okruga. Bizarna je i privatizacija Našeg glasa u Smederevu čiji je vlasnik toliko tajanstven /navodno sa Kipra/ da se čak licitiralo i imenom Jorgosa Papandreua.

Redak primer uspeš organizovanja novinara je Radio Srbobran čiji su zaposleni osnovali konzorcijum koji je predvodio novinar Ivica Šmit. Otkupili su radio, za 50 odsto povećali emitovanje na madjarskom jeziku i za 150 odsto sopstveni informativni program. Veliku pomoć imali su od OEBS-a. I na tu radio stanicu bacili su oko � biznismeni � koji su imali podršku opštinskih političkih struja. Neki od njih su dolazili u redakciju sa majstorima i planovima za renoviranje prostora !.

Neke lokalne novine u Vojvodini, u otporu sumnjivoj privatizaciji i borbi za nezavisnost izlaze u paralelnim izdanjima /nezavisni i zavisni/, ali su i jednima i drugima perspektive sumorne. Vlast, ne samo na lokalnom nivou, nema osećaj za javni interes i to pokazuje time što ignoriše nezavisne medije.

Olivija Rusovac

O autorima

MC Newsletter 23. april 2010.