U Srbiji 90 odsto mladih ne radi tokom studija, što im kasnije otežava poziciju na tržištu rada. Na skupu "Zašto (ne)odlazimo iz Srbije", koji je nedavno na Fakultetu politčkih nauka u Beogradu organizovano portal Mladi.com, Biljana Pejić iz NZS kazala je da bi čak 85 odsto mladih prihvatilo da radi na crno.

U Srbiji je pri zapošljavanju i u sferi rada najveća diskriminacija, bar prema prijavama koje stižu na adresu poverenice za zaštitu ranopravnosti Brankice Janković. “Pred nama je ozbiljan put u rušenju predrasuda o radnicima iz marginalizovanih društvenih grupa”, kazala je janković posle razgovora sa direktorkom nemačke Federalne agencije za borbu protiv diskriminacije Kristine Luders. Poverenica predlaže da i Srbija sledi iskustvo Nemačke i uvede „Anonimnu prijava za posao“, koji je dao dobre rezultate. Suština ove aplikacije za posao je da se smanji diskriminacija u prvom krugu selekcije potencijalnih kandidata za neko radno mesto.
Naime istraživanja i ankete u Nemačkoj su pokazala da osobe koje imaju arapsko ili tursko ime i prezime, kao i žene, iako imaju iste kvalifikacije kao ostali kandidati teže dobijaju zaposlenje ili dobijaju niže pozicije i slabije plaćene poslove. Utvrđeno je da je diskriminacija prilikom zapošljavanja najveća u prvom krugu prilikom selekcije kandidata koji su poslali prijave za posao i to najviše na osnovu pola, starosnog doba i nacionalnog porekla, a da se taj procenat umnogome smanjuje kada se lično razgovara sa potencijalnim kandidatima.
Zato je razvijena jedna jedinstvena aplikacija „Anonimni formular za posao“ u koji pruža jednake šanse za sve koji traže posao, isti je za bilo koju poziciju jer je glavni fokus na kvalifikacijama, sposobnostima i veštinama kandidata i njihovoj motivaciji za radno mesto. Iz tog formulara su izostavljeni lični podaci: ime, prezime, pol, godine, nacionalno poreklo kao i fotografija kandidata. Najveću korist od ovog projekta imale su žene jer su počele da dobijaju mnogo više poziva za drugi krug razgovora za posao i samim tim prilika da posao i dobiju. Projekat je pokazao da kandidati preko anonimnih formulara za posao imaju za 54 odsto bolju prolaznost da nađu posao nego što je to bio slučaj u običnim formularima. Ovaj projekat je u Nemačkoj otvorio široku diskuju o tome koliko uopšte ima smisla tražiti fotografiju prilikom oglašvanja popunjavanja radnih mesta, ali i debatu o predrasudama i stereotipima u nemačkom društvu. Projekat je i dalje aktivan, a primenjuju ga i 11 nemačkih pokrajina posebno za poslove u javnim službama.

U Srbiji oko 186.000 mlađih od 30 godina traži posao, većina prvi, polovina ima diplomu neke srednje škole, više od petine fakultetsku, koliko je i onih sa NKV “zvanjem”, bez škole i kvalifikacija. U proseku traže ili čekaju posao dve godine, što ih svrstava u trajno nezaposlene. Osećaju se beskorisno, bespotrebno, besperspektivno. Kao socijalni slučajevi.

Balkanska majka žrtva ustupila je mesto matorom balkanskom detetu – na iskraju treće decenije ili već duboko u četvrtoj to dete čeka ili traži posao. Agilniji gomilaju diplome, mogu sa svakim o svemu da razgovaraju ravnopravno, surfuju po Internetu šireći znanja. Manje agilni su najčešće u kući, uz kompjuter, mobilni telefon, televizijski ekran koji su im, po pravilu, kupili roditelji.
To je kroki mladog nezaposlenog čoveka u Srbiji – polovina ima diplomu neke srednje škole, više od petine fakultetsku, koliko je i onih sa NKV i PKV “zvanjem”, bez škole ili sa nedovoljno kvalifikacija.
U proseku traže ili čekaju posao dve godine, što ih svrstava u tešku kategoriju trajno nezaposlenih. Osećaju se beskorisno, bespotrebno, besperspektivno. Ne mogu da se žene i udaju, da putuju; sa stidom - ili bahato zbog kompleksa – prihvataju druženje sa vršnjacima koji su uspeli da se zaposle i skuće.
ŽIVOT: Kako se zaista osećaju jezgrovito kaže Beograđanka Marija Otašević: “Kao socijalni slučaj!” Zvanje mastera mašinstva njoj ne pomaže već godinu i po dana da nađe posao. A traži ga, kako se preporučuje Y-generaciji, aktivno. Tako je stigla i do nedavnog virtuelnog Sajma zapošljavanja u Zemunu, gde je tridesetak firmi iz različitih oblasti nudilo posao i tražilo pogodne kandidate za 180 radnih mesta. Bila je to još jedna prilika za Mariju da svoju već bogatu zbirku poslatih biografiju uveća; sa do tada ciljanih 50 adresa dobila je samo jedan odgovor. Kratko rečeno – ima previše škole. A u takvu situaciju je dospela zbog toga što joj odrednica “trajno nezaposlena” više ne dozvoljava da bira posao u struci za koju se dugo školovala.
Za razliku od Marije koja je obrazovanje usmerila ka jednom cilju, Veljko Đukić (29) je prvo završio menadžment na Visokoj poslovnoj školi, pa kad je shvatio da mu to neće mnogo pomoći u životu zaokrenuo je brod prema knjigovodstvu. Posle “običnog”, prešao je dvojno knjigovodstvo, kurs privodi kraju i istovremeno pokušava da nađe posao. Sajtovi Infostud, Udarnik, Poslovi, Lako do posla, kompanijski sajtovi i sajamovi zapošljavanja su njegove stalne rute, a ne libi se ni da lično ode u kompanije sa CV-jem. Polovina ciljanih kompanija mu je odgovorila na ponudu, ali negativno. Nije bio bolje sreće ni na nedavnom Sajmu zapošljavanja koji je održan u Gradskoj opštini Čukarica u organizaciji NZS, pa već usmerava misli na sledeću etapu – da sa kolegama otvori agenciju za knjigovođstvo.
To ne mora biti pravi potez, ali podaci podaci NZS o zapošljavanju u prvih devet meseci ove godine bude nadu pošto dobru prođu imaju svi koji imaju veze sa finansijama.
STATISTIKA I POSLEDICE: Mladi do 30 godina čine relativno malu grupu nezaposlenih u ukupnom broju, posebno oni koji su nezaposleni duže od tri godine, ali razmere problema pokazuje podatak da je oko ukupno oko 40 odsto mladih bez zaposlenja. Statistika kaže da je Srbija, uz Makedoniju i BiH, zemlja sa najvećim brojem nezaposlenih mladih ljudi u regionu, te da više od polovine njenih građana mlađih od 30 godina čeka na posao prosečno duže od dve godine. Neretko usput radeći “na crno”, bez dokaza o iskustvu. Slično je I u okruženju, pa prema istraživanjima sprovedim u Makedoniji u sivoj zoni je angažovano čak 70 odsto mladih sa osnovnim obrazovanjem ili bez ikakve diplome. Još poređenja radi, u BiH i na Kosovu je više od 60 odsto mladih nezaposleno, ali to ne menja težinu stanja u Srbiji. Naprotiv, može da poveća konkurenciju.
Na berzi rada je najviše onih koji traže prvo radno mesto, čak dve petine, što ih dodatno udaljava od sveta rada pošto poslodavci uglavnom žele – radno iskustvo. Ne kao nekada radni staž nego iskustvo koje se može steći samo radom, uključujući i volontiranje koje je postalo raširena praksa za lako dolaženje do besplatne radne snage.
Marija i Veljko su kapljice u moru od oko 186.000 mlađih od 30 godina registrovanih u evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Početkom ove jeseni bilo ih je pet odsto manje nego lane u isto vreme, kazala je Nada Milanović iz NSZ na skupu Medija centra “Nezaposlenost mladih – od želje do karijere, kako doći do posla”, održanom 23. oktobra u okviru istoimenog projekta. Zabrinjavajuće je, međutim, što je na evidenciji još oko 180 hiljada ljudi koji su zagazili u četvrtu deceniju, pa je više od 360 hiljada nezaposlenih mlađe od 40 godina. Što je otprilike polovina ukupnog broja onih koji nemaju zvanično posao. Zato i ne čudi nalaz NZS da je čak 85 odsto nezaposlenih pripravno da radi “na crno”.
Stopa nezaposlenosti mlađih do trideset godina je dramatična 43,1 odsto - duplo veća nego u opštoj populaciji – a pogubna je kada se uporedi sa stopom zaposlenih u ovoj grupaciji koja je tek nešto više od 17 odsto.
Dodatno, stopa nezaposlenosti mladih značajno je veća u ruralnim područjima, što stvara poseban društveni problem pošto se trećina stanovništva iz ove kategorije, prosto, seli u potrazi za poslom, prvo u obližnji grad, pa u veći grad, pa preko granice. Ali, ni tamo ne cvetaju ruže; primerice u zemljama EU je bez posla u proseku 23,1 odsto mladih, s tim što su u Španiji i Grčkoj na našem proseku. Zbog toga se Evropa aktivno bori kroz program “Garancija za mlade” da obezbedi što više radanih mesta. Na letošnjem Forumu organizacija civilnog društva Zapadnog Balkana održanom u Beogradu nagoveštena je mogućnost da se taj program proširi na zemlje u pristupanju, uz finansijsku podršku Brisela.
Program “Garancija za mlade” predviđa da se svim mladima do 25 godina u članicama EU u roku od četiri meseca od završetka formalnog obrazovanja ili gubitka posla ponudi posao, praksa, staž ili nastavak obrazovanja, u zavisnosti od okolnosti. Istina, to često nisu željeni psolovi, ali jesu stepenica do njih i predah od prinudne besposlice.
Nezaposlenost, posebno trajna, uzrok je stresa, depresije, nervoze, smanjenog samopouzdanja i osećanja beznađa, kaže psihologija zvanično. Što se duže traži posao čovek je sve zatvoreniji, a najgore prolaze oni koji su svesno odabrali neko zanimanje i usavršavali se. Lični problemi na psihološkom planu relatino brzo postaju porodični i sa okruženjem.
Sociolozi, pak, upozoravaju da u takvim slučajevima nužno stradaju radna etika, vrednosti rada i šire posmatrano moralne i društvene vrednosti, što deo nezaposlenih gura s one strane zakona.

Mladi ljudi trajno nezaposleni u sociološkoj literaturi se nazivaju “podklasa”. Oni su neka vrsta parija, socijalno marginalizirani i izolovani. “Ti ljudi razlikuju se i po kulturnim osobinama: niska samoefikasnost, fatalizam, nizak nivo aspiracija, sumnja u sebe i svoje sposobnosti. (Wilson, 1991; prema Mortimer i Peterson, 1994.)

Intervju: Zoran Martinović, director Nacionalne službe za zapošljavanje

Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje poslednjih godinu dana manje je ljudi za oko tri odsto, ali ima ih i dalje više od 720.000 i nezaposlenost jeste veliki problem, kaže u razgovoru za Medija centra Zoran Martinović, direktor NZS. Poseban problem je visoka stopa nezaposlenosti među mlađima od 30 godina, što je zvanična starosna granica za ovu dob. Pozitivan pomak je, objašnjava Martinović što je u ovoj kategoriji zapošljavanje, iako nedovoljno, dvostruko brže raslo od sredine 2014. nego u opštoj populaciji.
“Do ove godine na evidenciji je bilo uvek više od 200.000 mlađih od trideset godina, a sada ih je oko 186-188 hiljada, zavisi od meseca koji gledamo. Ipak, mladi su teže zapošljiva lica, pa su posebni programi usmereni na njih”, kaže Martinović.
*Prvo logično pitanje je kakva je obrazovna i polna struktura mladih nezaposlenih?
- Oko 20 odsto je bez kvafilikacija ili sa polukvalifikacijom, 53 odsto sa srednjom stručnom spremom i nešto više od petine sa višom i visokom. Mladi su obrazovaniji od opšte populacije u kojoj je oko 13 odsto sa višim i visokim obrazovanjem, a 60 sa srednjim.
Pola što se tiče, na našoj evidenciji je nešto više žena nego muškaraca, i u opštoj populaciji i među mladima.
*Da li su brojevi i procenti nezaposlenih stvarno stanje ili ih ima I van evidencije?
- Možda ovo i nije realna slika, ali jeste vrlo približna. Sigurno da ima mladih koji traže posao, a nisu na našoj evidenciji, ali takođe ima mladih od 15-25 godina koji jesu na evidenciji ali ne traže aktivno posao pošto se još školuju.
*Šta Nacionalna služba može da ponudi i nudi nezaposlenim mladim ljudima?
Moram da ponovim da mladi spadaju u teže zapošljivu kategoriju, pa su ove godine su Akcionim planom predviđene posebne mere njihovog zapošljavanja. Prvo, za svakog mlađeg od 30 godina naši savetodavci moraju da imaju individualni plan njegove zapošljivosti. To podrazumeva prvo procenu može li taj mladić ili devojka da nađe posao bez naše posebne podrške ili se mora uključiti u aktivnije mere, bilo da je reč o finansijskoj podršci ili o onome što je svakodnevni posao naših filijala – potraga za radanim mestom.
U prvoj polovini 2015. oko 112.000 ljudi je uključeno u ove mere, a među njima je bilo 46.000 mladih. Najatraktivnija mera za mlade je program stručne prakse, sa obaveznim ispitom ili bez polaganja ispita. Ove godine će oko pet hiljada mladih imati mogućnost takve prakse. Tu su i obuke za tržište rada, za poznatog poslodavca i novo zapošljavanje, karijerno vođenje. Ove godine će u naše sajmove zapošljavanja biti uključeno oko 50 hiljada ljdi, a najveći broj su mladi.
*Kako komunicirate sa preduzetnicima i kako usmeravate zainteresovane za pronalaženje posla?
- Vidljivo je da poslodavci na našoj evidenciji često nemaju odgovarajuću radnu snagu. Na osnovu iskazanih potreba naše filijale su obavezne da naprave katalog zanimanja za koja su potrebne dodatne obuke.
Uglavnom su obuke potrebne sa one sa srednjom školom ili zanatom kao što su bravari, kuvari, tesari, posebno za građevinske zanate, jer malo ljudi posle škole može odmah da se uključi u svet rada. Iako je smanjen broj radnih mesta, često poslodavci ne mogu da nađu potrebne kadrove. To vidimo i na sajmovima gde se prijavi puno ljudi, a mnoga mesta koja traže psolodavci ostanu nepopunjena dugo.
Takođe, poslodavci mogu da računaju na obuke za njihove potrebe, koje mi finansijski podstičemo. Zainteresovani nezaposleni mogu biti na obuci kod poslodavca, s obavezom da izvesno vreme ostanu da rade. Mi ih pratimo šest meseci.
*Opšte je mišljenje da gimnazijalci najteže pronalaze posao, a i da nisu zainteresovani za prekvalifikaciju i teške radove. Kakvo je iskustvo?
Poslodavci se uglavnom ograniče na godine i stepen obrazovanja, a relevantnije su veštine nego vrsta stručne spreme potencijalnog radnika. Ali, ako imamo u vidu napredak tehnologije, većini je potrebna neka vrste obuke, koja ne mora trajati dugo ali je uslov za adekvatno uključivanje u posao.
*Koliko su mladi spremni na to? Često se misli da mnogi traže posao a mole boga da ga ne nađu.
Ne možemo reći da mladi ne žele da rade i da nisu spremni za dodatnu obuku. Naravno, i među mladima i među straijima ima onih koji biraju posao, sve dok im posao ne postane uslov lične i porodične egzistencije. Tada prihvataju i posao niže stručnosti od one koju imaju.
*Slaba pokretljivost radne snage je poseban problem, ljudi teško napuštaju svoje mesto zbog posla. Da li je to tačno ili je i to zabluda?
Naši nezaposleni su u malom procentu spremni na migracije iz svog prebivališta. Odlazak u drugu sredinu zahteva i stambeno zbrinjaanje i još neke druge životne potrebe, pa je u našim uslovima ta slaba pokretljivost razumljiva.

Bez programa za povratnike

*Mladi koji odlaze na školovanje u inostranstvo kažu da dožive kulturuloški šok kad odu, a još veći kad se vrate. Imate li program za takve ljude?
Nacionaln služba ne može biti adresa koja bi mogla značajno doprineti povratku naših stručnjaka iz inostranstva. Oni se mogu prijaviti kao i ostali na evidenciju, a svakako da bi njihovo znanje i iskustvo bilo dragoceno. Takođe, evidentno je da će onima koji se brzo integrišu u neki drugi sistem biti teže da se ovde prilagode.

Deficitarna zanimanja

*Imate i program karijernog vođenja. Šta biste preporučili onima koji se tek opredeljuju za zanimanje?
Mi imamo liste suficiratnih i deficiratanih zanimanja. Ono što lako nalazi posao su inženjeri informacionih tehnologija, elektorničari, eletroinženjeri, građenivski inženjeri, posebno sa licencama. Tu su famaceuti i stomatolozi, a lako nalaze posao i stručnjaci iz oblasti finansija, čak i sa srednjom školom. Mogu da se zaposle i lica sa srednjom mašinskom, građevinskom i elektrotehničkom školom, ali kod njih je problem nedovoljna praksa. Posla ima za kuvare, konobare, sektor usluga je ovde uvek imao primat u odnosu na proizvoni. Na sreću, sve češće poslodavci traže i po stotinu ili više radnika u proizvodnji, uz obuku. I to su poslovi koji će trajati dugo.

Samozapošljavanje kao izlaz

*Šta biste posebno preporučili mladima?
Samozapošljavanje je jedan od naših najupešnijih programa i želimo da ga afirmišemo. U ovoj godini je obezbeđen novac za više od tri hiljada onih koji žele da otvore svoj biznis.
Uslov da se konuriše je da zaniteresovani prođe kratku obuku iz preduzetništva, a imamo i infomativne centre u kojima se mogu obavestiti o obavezama poslovanja, kredita i drugih povoljnih aranžmana, eventualnih subvencija i olakšica, poreza i doprinosa.
Od nas svako od njih može da dobije 160.000 dinara.
Da se razumemo, to nije dovoljno ako neko kreće od nule, ali jeste podsticaj ako ima dobru ideju i neke sopstvene kapacitete. Može, ako ništa drugo, da plati poreze i doprinose. Za ovaj program vlada veliko interesovanje, iako je iznos simboličan. Uvek je mnogo više prijavljenih, nego što mi imamo sredstava, a često oni koji su jedne godine koristili podsticaj za samozapošljavanje, naredne traže za zapošljavanje drugih.Bez programa za povratnike

*Mladi koji odlaze na školovanje u inostranstvo kažu da dožive kulturuloški šok kad odu, a još veći kad se vrate. Imate li program za takve ljude?
Nacionalna služba ne može biti adresa koja bi mogla značajno doprineti povratku naših stručnjaka iz inostranstva. Oni se mogu prijaviti kao i ostali na evidenciju, a svakako da bi njihovo znanje i iskustvo bilo dragoceno. Takođe, evidentno je da će onima koji se brzo integrišu u neki drugi sistem biti teže da se ovde prilagode.