Koje veze imaju krave i Pančevac

181 milion! Kartica broj 6. 186 miliona prvi put. 186 miliona drugi put. 186 miliona treći put. Prodato!
Datum je bio 14. februar 2008. godine. Mesto Novi Sad. A prodat je bio list „Pančevac“. Iza kartice broj 6 krila se izvesna Cvijeta Marković. A iza izvesne Cvijete Marković, još neutvđrenog iskustva i uspeha u masmedijskom prostoru, sakrio se Dobrosav Marković. Ono što je bilo utvrđeno jeste da je on suprug Cvijete Marković i da je kupac već tri poljoprivredne firme u Pančevu, pre toga kupac Autoprevoznog preduzeća u Loznici i vlasnik još nekih farmi pilića i sličnih stvarčica po Srbiji.

Mnogo poznatiji javnosti je bio drugi u trčanju za Pančevcem. Karticu broj 4 koja je išla do 176 miliona dinara podizao je izvesni Mališanović. Ali iza njega „krio se“ Dušan Stupar.

Treći u areni licitacije, bili su zaposleni iz Pančevca, ili bolje rečeno jedan deo njih. Oni su junošno, uz podršku MDLF-a, trčali do 156 miliona dinara.

Mnogobrojna pitanja će do danas, čak i posle raskidanja privatizacije krajem januara 2010. godine, ostati bez odgovora.

Najpre od toga, ko je „lud“ da za 2 miliona i 220 hiljada evra kupi čak i „Pančevac“. Tako slatku bonbonu u kojoj su novinari imali plate skoro 100 hiljada dinara i čiji je prodat tiraž sezao i do 16 hiljada primeraka. Prosta računica bi i kursistima sa Zavoda za zapošljavnaje pokazala da taj „ludak“ mora godišnje da plaća ratu od skoro pola miliona evra za jednu lokalnu novinu.
Doduše, prvu ratu je Marković, u pančevačkim kafanama i među novinarima prozvan „gazda“, uredno platio. Druga rata nikada nije stigla na račun Agencije za privatizaciju, te je ista skoro godinu dana posle neplaćanja iste, tu kupovinu poništila.
I zašto je onda „gazda“ Marković uopšte ulazio u tu rabotu? To pitanje za sada ostaje bez odgovora, bar onog validnog pred sudom.

Zarad pojašnjenja treba još reći da je onaj deo zaposlenih koji je dotrčao do trećeg mesta na aukciji, nakon kupovine „Pančevca“ osnovao novi list. Ne poštujući „gazdinske“ zakone u Srbiji, smatrali su da svoju novinu mogu da nazovu „Pančevac pres“. Sud im je naložilo, nakon ubrzanog procesa, da u roku od jednog dana promene naziv. Sada se zovu „Pančevački pres centar“ iliti skraćeno „pPRESc“. Osim što ni potpisnik ovih redova nema pojma kako se to zove, , ni građani se baš u tome ne snalaze.
Oni, to jest ubogi građani, hteli su jednostavno „svoj stari Pančevac“. Hteli su ono što već znaju, pa, između ostaloga, i svoje čitulje i oglase.
Istina je da je, pored svega toga, i potpisniku ovih redova profesionalno mnogo puta više prijala ta nova novina, kao i mnogim građanima. . Tržište nije sredilo sve neodumice, jer su i jedni i drugi su krrili tiraže, remitende i dobit. Ali, zna se, opet nezvanično, da je Pančevac nešto malo pao, možda čak i do 12 hiljada, a da je „pPRESc“ jedva išao do 4 hiljade prodatih primeraka.
Tu smo, gde smo. Za zastupnika kapitala, nakon raskidanja kupoprodajnog ugovora, postavljen je Aleksandar Vučković, sekretar Skupštine grada, a za predsednika Upravnog odbora Milan Lepedat, sudija koji se prvi u Srbiji oglušio na „Šešeljev zakon“ i oslobodio novinare optužnice.
Koji je plan, niko u javnosti ne zna. Da li je moguće Pančevcima dati akcije na prodaju, pa da kupe svoj list? Da li postoji neki potencijalni „pošteni“ kupac! Ili jednostavno, biće šta biti mora?
Oni koji su ostali u Pančevcu, plate često nisu primali, ili su dobijali minimalac. Nikakav otpor gazdi nisu pružali.
Novinari i ostali koji su otišli u novi list, s druge strane, su besni. Besni su na gradsku vlast koja nije priznala njihovu „borbu“, pa ih nije pitala ko će biti zastupnik kapitala i članovi Upravnog odbora.
I šta će biti?
Nemam pojma.
Ako nova kupovina „Pančevca“ prođe dobro, ko će brzo okupiti kvalitetne novinare? Kako će se popraviti nepopravljivo i ko će biti odgovoran za štetu koja je naneta jednom od najstarijih i najuglednijih lokalnih medija na ovim prostorima?
Ili treba da se i prepustimo teorijama „liberalnih medijskih magova“ koji tvrde da će nam procvetati kada stigne „druga ruka“ u privatizaciji. Teško da će nam vreme u ovom slučaju biti saveznik jer tamo gde vladaju bahatost i neodgovornost i gde su profesionalni i lični integritet nepoznanice boljitak stiže teško ili nikako.

Nevena Simendić

O autorima

MC Newsletter 23. april 2010.