„Dnevnik“ – izolovan slučaj ili paradigma medijske scene

Prvostepena presuda Privrednog suda u Novom Sadu, po kojoj pravo na znak i logo lista „Dnevnik“ pripada isključivo holdingu „Dnevnik“, a ne preduzeću „Dnevnik Vojvodina pres“, koji trenutno izdaje ove novine - po svemu sudeći neće, bar ne značajno, uticati na izlazak iz duge agonije ovog lista. Ipak, možda je ovo početak raspetljavanja kompleksnog „klupka“ nejasnoća, raznih spekulacija, kontradiktornih informacija i međusobnih optuživanja osnivača lista, koje opterećuju novosadsku i vojvođansku javnost poslednjih nekoliko godina. Ono što je sigurno, ova presuda je još jednom ukazala na to da se model privatizacije “Dnevnika”, koji se očigledno pre svega zasnivao na političkim i socijalnim nagodbama, a ne na modernizaciji i unapređenju poslovanja, pokazao kao potpuni promašaj.

Podsetimo da je u septembru 2003. godine, posle političkih i sindikalnih peripetija, Skupština Vojvodine podržala ugovor o strateškom partnerstvu nemačke medijske kompanije VAC i dnevnog lista „Dnevnik“, čiji je osnivač bio pokrajinski parlament. Poslanici su tada podržali predlog ugovora između Vac-a i holdinga „Dnevnik“ o osnivanju novog zajedničkog preduzeća „Dnevnik Vojvodina pres“, kojim će s 55 odsto kapitala upravljati nemačka kompanija iz Esena dok će holding „Dnevnik“ (čiji osnivač je ostala Pokrajina) imati preostalih 45 odsto kapitala. I danas deluju pomalo čudni motivi nemačkog koncerna da preuzme većinsko vlasništvo u „Dnevniku“, s obzirom na činjenicu da nije došlo do pomaka u poslovanju lista i modernizaciji uređivačke politike, a čini se da to nikome i nije bilo naročito važno (nisu ispunjene ugovorne obaveze, poput nove zgrade za redakciju i nove štamparije). Da nešto ne štima u odnosima između osnivača, ubrzo je počelo da se čuje, doduše iz „nezvaničnih“ izvora. Pre otprilike dve godine su krenula i otvorena međusobna optuživanja, pre svega ona od strane Holdinga, da Vac ne poštuje preuzete obaveze iz ugovora. Potom su usledile i tužbe. Sa današnjeg gledišta, nije baš najjasnije zašto se toliko dugo čekalo da se krene u rešavanje spora, koji očigledno dugo postoji.

Stvari su počele dodatno da se komplikuju kada je Vac odlučio da napusti Srbiju, jer su, kako su isticali, iz državnog vrha Srbije dobili poruku da su nepoželjni u ovoj zemlji. Oni su tada, a to je bilo prošle godine, tvrdili da Vac ne odlazi iz Srbije zbog novca, jer je taj koncern u Srbiji uložio oko 150 miliona evra i osam godina uredno plaćao poreze i ostale prinadležnosti, već zbog toga što od države nije dobio pomoć u skladu sa zakonom.

U svakom slučaju, Vac je pokušao da premosti očigledno komplikovanu situaciju u „Dnevnik Vojvodina presu“ (DVP) i nerešene sporove sa Holdingom, tako što je ponudio zaposlenima u ovom preduzeću da preuzmu 55 odsto osnivačkih prava, koja su bila u Vacovom vlasništvu. Ova ponuda nije prihvaćena od strane drugog osnivača, jer je u pitanju bila „vezana trgovina“, koja je podrazumevala da se deo dugova DVP prema Holdingu otpiše. Sa jedne strane, pojedini akteri medijske scene podržali su prenos vlasništva na novinare, ali se u javnosti čulo i to da bi ovu ponudu trebalo dobro proanalizirati, kako bi se saznalo šta bi zaposleni u „Dnevniku“ zapravo time dobili.

Danas, ukoliko presuda Privrednog suda u Novom Sadu postane pravosnažna, ona bi imala sledeće konsekvence: preduzeće „Dnevnik Vojvodina pres“ gubi pravo da izdaje list sa ovim imenom i logom. Ono eventualno može da pokrene novi list, ali s obzirom na to da se nalazi u teškoj finansijskoj situaciji, sa nerešenim vlasničkim odnosima, skoro je sigurno da se to neće desiti. Holding „Dnevnik“ stiče prava da ponovo izdaje ovaj list, nezavisno od DVP, ali se za sada ne zna na koji će način to u praksi biti sprovedeno, pogotovo zbog činjenice da se ovo preduzeće trenutno nalazi u procesu restrukturacije, ali imajući u vidu i to da su delovi Holdinga u štrajku zbog neisplaćenih plata.

Veoma važno je pitanje šta će se desiti sa zaposlenima. Ukoliko presuda postane pravosnažna, namera Vac-a da pokloni osnivačka prava radnicima postaje u potpunosti besmislena, jer bi oni praktično nasledili jedino dugove. Da li će holding preuzeti redakciju i na koji način, ostaje takođe da se vidi. Za sada, iz Holdinga poručuju da će oni sigurno nastaviti sa izdavanjem „Dnevnika“ i da će, bar u velikoj meri, preuzeti sadašnju redakciju posle pravosnažnosti presude. Oni smatraju da će Holding uskoro da „stane na noge“, jer je, kako kažu, pripremljen socijalni program kojim će se smanjiti broj zaposlenih. Takođe, preduzeće će promeniti formu poslovanja, odnosno biće „jedinstveno“. Da bi se to sprovelo u delo, čeka se na odgovor Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj Srbije i Vlade AP Vojvodine.

Oni takođe računaju na podršku Pokrajine i na pet miliona dinara koji se svakog meseca dodeljuju kao pomoć za izlaženje ovog lista. Sada se taj novac deli na taj način što 2,7 miliona ide DVP-u, a ostatak pripada Holdingu na ime troškova štampanja lista. Trenutno se, međutim, „Dnevnik“, zbog štrajka u Holdingu, štampa u „Forumu“. Ako se i razreše ti problemi, ključno je međutim pitanje kako će Holding, s obzirom na nagomilane probleme i zastarelu tehnologiju, opstati na tržištu, sa ili bez lista “Dnevnik”. Kao i pitanje: ima li Pokrajina kao osnivač Holdinga ideju šta će raditi sa ovim preduzećem u budućnosti - da li će ono biti privatizovano i da li će biti zainteresovanih za njegovu privatizaciju?

Ukoliko presuda postane konačna, njome će se staviti tačka na privatizaciju „Dnevnika“, odnosno stvari će se praktično vratiti na početak, na 2003. godinu, s tim što su izgubljene dragocene godine da se ovaj list modernizuje u svakom pogledu i da postane konkurentan na tržištu. Zabrinjavajuća je i sama situacija u redakciji „Dnevnika“, koja svakako nije inspirativna i konstruktivna, a veliki broj novinara iskazuje želju da čim pre napusti ovaj list.

Pokrajinska vlast se, po svemu sudeći, bavi samo gašenjem požara, a ne postoji nikakav dokaz da ima strategiju kako pomoći, odnosno stvoriti uslove da list sa dugom tradicijom opstane. Da li je ovo uvod u gašenje „Dnevnika“? To bi nedvosmisleno bio udarac ne samo za vojvođansko novinarstvo već i za celu Vojvodinu.

Kada smo već kod strategija, valja ovaj slučaj čitati i u kontekstu dugog rađanja medijske strategije Srbije, koja bi u konačnici, bar prema Nacrtu o kojem je nedavno vođena javna rasprava, trebalo da označi izlazak države sa medijskog tržišta. U tom smislu, slučaj „Dnevnik“ je potpuno retrogradan proces, s obzirom na činjenicu da bi, u slučaju pravosnažnosti presude, Pokrajina praktično ponovo postala stoprocentni vlasnik ovog lista preko Holdinga, kojem je ona osnivač.

Po Nacrtu strategije, predviđeno je da se mediji finansiraju samo projektno, što bi svakako onemogućilo pomoć koju Pokrajina sada daje za opstanak lista. Šta će se tada dešavati, o tome izgleda niko i ne razmišlja! Ili je stvar možda potpuno obrnuta: možda će, između ostalih, i slučaj „Dnevnik“ uticati na medijsku strategiju, koja će omogućiti državi da bude osnivač listova?

Na kraju, valja reći da je slučaj „Dnevnik“ pokazatelj da dugogodišnjim odlaganjem suštinskog rešavanja problema medijske scene, problemi postaju veći i kompleksniji. Takođe, pokazuje se da „medveđi zagrljaj“ politike medijima samo donosi probleme, nikako ne rešenje. „Dnevnik“ će možda uskoro biti i paradigma naše medijske scene, nikako izuzetak, ukoliko se konačno ne shvati da je potrebno „resetovanje“ celog medijskog sistema i postavljanje stvari na zdrave noge.

Nedim Sejdinović

O autorima tekstova

MC Newsletter
29. jul 2011.