Siromašna i na vetrometini

Kad dođe vreme borbe za golu egzistenciju, prve žrtve su principi odgovornog i angažovanog novinarstva. Urušavanje privrednog ambijenta i bujanje političkog „krojenja“ svačije sudbine gasi entuzijazam, ubija sapouzdanje i rađa komprimise i autocenzuru. Sve to zadesilo je kruševačku medijsku scenu

Medijskim poslom u Kruševcu u ovom trenutku bavi se oko 150 Kruševljana, dok je blizu stotinu njih u proteklih godinu dana ostalo bez radnih mesta, bilo zbog smanjenja broja zaposlenih, bilo zbog gašenja medija u kojima su radili. Više od trećine, uglavnom zaposlenih u privatnim medijima, prima minimalne, uglavnom neredovne zarade, nemaju overene zdravstvene knjižice, a oni koji izvesnu sigurnost imaju u osloncu na lokalni budžet, u proseku zarađuju oko 25.000 dinara. Reč je o zaposlenima u Regionalnoj Radio televiziji Kruševac koja je, voljom vladajuće politike da sačuva "svoj" javni servis, izbegla pokušaj privatizacije, ali koja, kako tvrdi poslovodstvo, i sa budžetskom podrškom od oko 30 miliona dinara ili 40 odsto potrebnih sredstava, jedva uspeva da pokrije osnovne troškove poslovanja i, osim sa evidentnim mešanjem osnivača u uređivačku politiku, teško se bori i sa autocenzurom stotinak zaposlenih koji su u ovu kuću u velikom broju stizali linijom političkog zapošljavanja.

Što se privatnih medija tiče, oni se već duže vremena bore sa dubiozama koje dolaze od činjenice da je lokalnih oglašivača sve manje, da i oni koji su uspeli da prežive vreme krize u finansijskim planovima prvo crtaju stavku „reklame“, a da je nekoliko firmi koje su opstale posle uspešnih privatizacija, marketing službe preselilo u Beograd, a reklamne kampanje u nacionalne medije. Tako je koliko - toliko para ostalo još samo u javnom sektoru, ali taj novac podrazumeva otklon od kritičkog novinarstva.

Nakon „uređivanja“ medijskog prostora, u Kruševcu su dozvole za emitovanje programa dobile tri lokalne televizije, jedan regionalni radio i TV emiter i tri lokalne radio stanice. U međuvremenu, zbog dugova prema RRA, TV Lastavica je prestala sa radom. TV Jefimija, naklonjena aktuelnoj vlasti na čelu sa DS-om izbegla je ovu sudbinu kada je u martu, uz podršku lokalnog budžeta izmirila dugove, ali nastavila da radi sa platama zaposlenih od 10 do 15.000 dinara. TV Plus, čiji je vlasnik prvi čovek kruševački naprednjaka, otpustila je tridesetek zaposlenih i preostalih desetak prebacila na novoosnovanu agenciju, kako bi izbegla plaćanje nagomilanih dugova. Plate u proseku iznose 15.000 dinara i kasne oko dva, a zaposlenima se duguje staž za oko šest meseci.

U najtežoj finansijskoj poziciji su dva lokalna štampana medija, Nedeljnik „Pobeda“ je, nakon neuspešne privatizacije od strane bugarske firme „Media svjat“, od marta je ponovo pod okriljem države od koje očekuje da zaposlenima poveže staž za prošlu godinu i, zajedno sa lokalnom samoupravom, pomogne u preživljavanju, a zaposleni, kojima nije isplaćeno devet plata, nedavno su potpisali aneks kolektivnog ugovora o prelasku na minimalne zarade.Višemesečna kašnjenja zarada beleži iprivatni nedeljnik „Grad“ koji postoji od 2002. godine. Ovakva situacija u štampanim glasilima, plod je, kako činjenice da su oglašivači uvek više zaineterovani za elektronske medije, tako i odnosa lokalne samouprave koja je tek ovih dana, nakon inicijative NUNS-a i Lokalpresa, donela odluku da manji deo sredstava iz budžetske stavke namenjene informisanju, opredeli za lokalne novine.

Nada Budimović

O autorima

MC Newsletter 30. jul 2010.