Upotreba novih medija. Stare dileme.

Kako se koja nova generacija uključuje, ranije lagano i sramežljivo, a danas trčećim korakom, u savremeno, medijski vođeno društvo, termin novi medij postaje relativna kategorija za njihovo vreme i trenutno iskustvo. Čitaocima ovog članka rođenim nakon ranih 80-ih godina XX veka (Hauard Rejngold (Howard Rheinglod) ih je prvi nazvao “digital natives”, tj. digitalnim domorocima), vreme i društvo pre digitalnih tehnologija sada deluje kao maglovita i daleka prošlost. Za sve njih novi mediji i nisu tako novi, već su za njih oni prosto mediji.
Pojam novi mediji zaokružuje pojavljivanje novog nivoa u tehnološkom razvoju, koji je podstakao pojavu i dalju ekspanziju čitavog niza digitalnih, kompjuterizovanih i umreženih informacija krajem druge polovine XX veka.
Međutim, termin i dalje evoluira i ne postoji saglasnost oko toga šta su novi mediji i da li ćemo ih zvati „digitalni mediji“, „kompjuterski posredovani mediji“, ili, poput Leva Manoviča (Lev Manovich), „meta mediji“. Možda to prosto i nije tako važno.

Ono što je mnogo važnije jeste kako ćemo koristiti svu tu novu tehnologiju koja brzo, snažno i tako suštinski menja naše svakodnevne živote i poglede na svet.
Suština nije u tome koliko je “cool” Blue ray, HD, iPhone, MP3, GPRS, VoIP ili bilo koja druga nova tehnologija. Marketinški magovi će ih preimenovati, kreirati “buzz” i, uz male promene i poboljšanja, prodavati ih kao nove šanse za našu kvalitetniju svakodnevicu. Tehnologija će evoluirati kao i toliko puta do sada. Ove pojave, danas tako važne milionima korisnika, mogu se u budućnosti činiti kao efemerna pojava, a za 20-ak godina će već biti deo nekog muzeja tehnike.
Tehnologije su prosto alati. Pitanje je šta ćemo napraviti sa tim alatima?

Internet, kao jedno od najrevolucionarnijih otkrića sa kraja prošlog veka, otvara neslućene mogućnosti komunikacije i prezentacije, spajajući ljude sa različitih meridijana i otvarajući Pandorinu kutiju neverovanih mogućnosti.

Naglašavajući kontraste između tradicionalnih (da ne kažemo „starih”) i novih medija, esencijalno je da razumemo ključne reči, a po Rejfordu L. Stilu (Rayfor L. Steele) to su: rukovanje, konvergencija i instant, bez obzira da li govorima o pristupu ili transmisiji informacija.
Kao građanima i mogućim profesionalcima u digitalnom svetu, naši životi su pod velikim uticajem novih medija. Kako bismo bili dobro informisani ili edukovani članovi našeg društva, mi ne smemo biti lakomisleni u pogledu koriščenja novih medija, a čije su implikacije sublimirane uz pomoć gore navedenih tri ključnih reči.

Jednom digitalizovana fotografija, dokument, segment filma i dr. može postati predmet izmene, dodatne obrade, ali i suštinske promene. U digitalnom svetu rukovanje (ali i manipulacija) je relativno lagan posao. Na koji način i u koje svrhe će se obavljati je drugo, mnogo važnije pitanje. Zbog toga je, naročito medijskim profesionalcima i istraživačima, zdrava doza skeptičnosti veoma preporučljiva, kao mali vodič za snalaženje u savremenom digitalizovanom svetu.

Konvergencija je, kao navode istraživači društvene istorije medija Asa Brigs i Piter Berk (Asa Briggs, Peter Burke) „bila korisna, mada previše korišćena reč, koja se od 80-ih godina XX veka najčešće upotrebljavala u domenu razvoja digitalne tehnologije, integracije teksta, brojeva, slika i zvuka i različitih elemenata medija, koji su ranije posmatrani odvojeno“.
Međutim, danas ona ima mnogo drugačije značenje i koristi se za ono što su Amerikanci nazvali „brak sklopljen na nebu“ između računara i telekomunikacija. Implikacije ovog „braka“ su neverovatne i danas još uvek nesagledive. Reč se danas upotrebljava i za organizacije, procese, a pogotovu za spajanje industrija medija i telekomunikacija. Uključićemo i nezaobilazni Internet i cela stvar se komplikuje još više. Pitanja privatnosti, slobode izražavanja (ali i odgovornosti), digitalnog jaza, „Interneta u oblacima“, velikih kompanija koje svoj posao baziraju na mašinama za pretraživanje na Internetu, dostupnosti materijala, intelektualne svojine ili edukacije putem Interneta…su samo neka od ključnih koja se sama nameću kada govorima o upotrebi novih medija (naročito Interneta).

Instant je treća ključna reč. Brzina protoka informacija je nezamisliva. Ponekad od izuzetne koristi, ona, ipak pred nas postavlja nebrojeno mnogo novih zahteva u snalaženju na Internetu. U digitializovanom svetu brzina je sve.
Međutim, da li brzina novih medija donosi uvek i kvalitet i pouzdanost ? Tomas H. Eriksen (Thomas Hylland Eriksen) bi to nazvao “tiranijom trenutka”.
Mnogo je polemike u poslednje vreme oko fenomena Wikipedie. Endrju Kin i Nikolas Kar su među vodećim kritičarima (Andrew Keen - The Cult of the Amateur: How Today’s Internet Is Killing Our Culture).

Živimo u vremenu u kojem se neverovatno brzo pojavljuju i menjaju novi mediji, koji pred nama otvaraju nepregledan okean informacija, sa lokalnim morima informacija. Upotrebićemo metaforu pomenutog Rejforda L. Stila koji kaže da su ovi okeani i ova mora informacija poput stvarnih - čista i netaknuta, ali ujedno i kontaminirana i naružena otpadom. Plime i oseke donose i odnose predivne talase ili gomilu otpada.
Odgovornost svih nas koji nove medije koristimo, obavljajući svakodnevne poslove ili prosto u komunikaciji sa nama dragim osobama, nikad nije bila veća. Kreatori informacija bez integriteta, vesti bez odgovornog uređivanja, provere izvora ili vrednovanog kredibiliteta, mogu ostaviti veliku personalnu, ali i štetu celome društvu.
Otvoreni i univerzalni pristup takvim informacijama znači da oni koji su bez hrabrosti da budu skeptični prema izvorima, ili da bez ekspertize sagledavaju društvo kroz more informacija na Internetu lako mogu biti prevareni od strane virtuelnih zdravstvenih savetodavaca ili finansijskih eksperata, na žalost lista se ovde ne završava. Naprotiv. Predugačka je.

Novi mediji će nastaviti da se menjaju donoseći dobrobit i ne tako dobre stvari i pojave. Da li ćemo imati ličnu odgovornost i smelost da usmeravamo njihovo korišćenje za nas i naše potrebe kako bi nam donosili dobro? To je ultimativni izazov, a ne samo naša sposobnost da sa ponosom prikažemo listu novih medija i tehnologija kojima smo ovladali ili koje smo u mogućnosti da posedujemo i koristimo.

Miroslav Lazić

O autorima

MC Newsletter 7. maj 2010.