Godišnjica 1. aprila STB će obeležiti 42 godine postojanja, a dugogodišnja
novinarka Branislava Milunov nam je ponudila do sada neobjavljena sećanja slavnog radija

Studio B oglasio se zvanično 1. aprila 1970. godine. Uz zvuke pesme „Na, Na, Hey, Hey, Kiss Him Goodbye“ grupe „Stim“, u etar je pušten jedan od najslušanijih radija u velikoj Jugoslaviji. Dugogodišnja novinarka Studija B Branislava Milunov, zajedno sa toncem Zoranom Mihajlovićem Muzom, prikupila je izjave, svedočanstva i sećanja ljudi koji su stvarali istoriju Studija B, a koja su sada prvi put objavljena.
Prema rečima Slobodana Glumca, nekadašnjeg direktora „Borbe“, Studio B je nastao sasvim slučajno.
- Početna ideja je u stvari nastala u „Jugoslovenskoj reviji“, koja je u to vreme bila sastavni deo „Borbe“. Bata Tomašević, agilni urednik „Jugoslovenske revije“, časopisa koji je izlazio na stranim jezicima i bio namenjen inostranstvu, doneo je odnekud ideju da pokrene neku vrstu radija bez velikih ambicija, mislio je da ta radio-stanica na neki način posluži i propagandi i reklami knjiga i monografija koju je „Jugoslovenska revija“ izdavala - govorio je Slobodan Glumac.
Istorijsko „Dobar dan“
Ali i to je bilo dovoljno da se uzburkaju duhovi, bilo je raznih kritika, jer se Radio Avala pojavio u „vruće“ vreme, dok je Beograd još bio pod utiskom studentskih protesta ‘68. Neki su tvrdili da je stanica nastala divlje i mimo zakona i da su u uređivačkom odboru angažovani Matija Bećković, Duško Radović i druge osobe opozicionog profila. Čak se sumnjalo da je stanica finansirana iz inostranstva u vezi sa Radijom Slobodna Evropa.
Da bi se otklonili svi nesporazumi, rad Radio Avale je obustavljen. Uređaje je otkupila „Borba“ i pod idejom „šteta je da to propadne“ nekoliko entuzijasta predvođenih iskusnim novinarom Draganom Markovićem počelo je da stan kolege Blagoja Lazića na 10. spratu „Borbe“ pretvara u ono što će postati Studio B. Glumac Ivan Bekjarev bio je prvi koji slušaocima poželeo istorijsko „Dobar dan“.
- Imao sam dosta iskustva kao voditelj u raznim drugim situacijama, posebno na estradi. Mi smo se tada dogovorili da moramo govoriti brže nego voditelji Radio Beograda, koji su metalnim glasovima, polako, artikulisano, čitali vesti i govorili, što nije bilo prirodno. Smatrali smo da moramo da budemo u duhu vremena, pa čak i ispred vremena. To je bio glavni kvalitet Studija B - kaže Bekjarev.
Dragan Marković se u svojim kazivanjima sećao i nastanka imena novog radija, koji je zajedno sa Borjanom Kostićem, prvim muzičkim urednikom, procenio da „Studio“ zvuči neutralno a „B“ asocira i na Beograd i na „Borbu“, koja je bila osnivač. U priču je ušao i Kornelije Kovač, koji je komponovao čuvene špice Studija B, dok je Zoran Simjanović radio špicu za vesti. Od prvog dana uvedeno je pravilo da svi rade sve, a Bekjarev je govorio da je Dragan Marković u tom smislu bio neprevaziđen.
- Mislim da taj čovek nije spavao, od jutra do jutra je radio - govorio je Bekjarev.
Studio B je sticao status kultnog radija pre svega zbog svojih prepoznatljivih glasova, a najveću zaslugu za otkrivanje talenata imao je Dragan Jelić, koji je doveo Zorana Modlija, pa se vremenom formirao čuveni trio u sastavu Sloba Konjević - najlepši glas, Marko Janković - najbolji voditelj, Zoran Modli - najbolji di-džej. Od ženskih glasova, tu su bile Zlata Numanagić, Dina Čolić, Ljerka Draženović, a mušku ekipu pojačavali su i Zvonko Pantić, Aca Kostić i Branko Čupković.
Urbani radio je nabavljao ploče odakle god je mogao, povezao se sa velikim diskografskim kućama, ploče su slali i dopisnici „Borbe“, a neke su donosili zaposleni sa Studija B sa svojih putovanja. Nije bilo diskriminacije po pitanju muzičkog ukusa, i narodnjaci su bili dobrodošli. Dragan Jelić je vodio Sabor Studija B, a prvi su bili Cune i Tozovac. Sa talasa Studija B stizali su uživo i tamburaši i Zvonko Bogdan.
I dolazak legende Studija B Marka Jankovića nije išao baš glatko. Zoran Modli je vodio „Diskomer“, a Janković je bio zadužen za slaganje ploča i rekli su mu da nema šanse da postane voditelj, jer ne zna da kaže S, pa se malo i iskompleksirao. Međutim, sreća je bila na njegovoj strani: jednoga dana Zoran Modli se nije pojavio na poslu, pa je Janković vodio „Diskomer“.
Simboli vremena
Uleteo je kao prva zamena, a kasnije ušao u istoriju. U istoriju su ušla mnoga novinarska imena, a među njima je i jedan od simbola Studija B i legenda Beograda, novinar Đoko Vještica, urednik „Beogradske razglednice“. Vještica je osmislio i uz pomoć grada pokrenuo mnogobrojne akcije koje su građanima olakšavale život.
Posebno značajna godina za Studio B bila je 1975, kada je u redakciju došao Duško Radović. Radović je uvek tačno u 7.13 ujutru izlazio iz svoje sobe sa velikim slušalicama na ušima, a u 7.15 sledilo je njegovo čuveno „Beograde, dobro jutro!“
- On je bio zaštitni znak Studija B. Njegovo „Beograde, dobro jutro“, koje je pravio dolazeći u osvit u Beograđanku, spremajući je neposredno pred emitovanje, najlepši je deo onoga što je Studio B ukupno radio. I danas ga mnogi citiraju, pa i oni koji su bili protiv njega. On je bio jedna izuzetna ličnost i ako treba nekog iz Studija B izdvojiti na vrh, onda je to Duško Radović - govorio je Slobodan Glumac.
Autor: STANKO STAMENKOVIĆ