Medijska situacija u Srbiji

Misija OEBS u Srbiji spremna je da pomogne novim vlastima u stvaranju zakonskog okvira koji će pomoći nezavisnim i profesionalnim medijima i biti od koristi građanima Srbije.
(Novi Magazin, 30.08.2012)

Početkom septembra 2012, mediji u Srbiji su u teškom položaju u svim aspektima - finansijski, zbog teške ekonomske situacije i nerešenih problema iz prošlosti, kao i zbog problema slobode rada i pritisaka, piše u autorkskom komentaru portala EurActiv. Država se još nije povukla iz medija, svake godine se milioni evra slivaju u državne medije i medije bliske vlasti, na štetu ostalih na tržištu, ali i na uštrb kvaliteta informacija. Suđenja novinarima i visoke kazne zbog klevete i narušavanja ugleda nameću autocenzuru i iscrpljuju medije. Netransparentno vlasništvo takođe je izvor problema. Iako ta pitanja nisu laka za rešavanje, medijski stručnjaci i udruženja ukazuju da su ona godinama „gurana pod tepih" jer nijedna vlast nije bila spremna da se sa njima suoči. Medijska strategija, doneta u septembru 2011. godine nakon dugih razgovora uz učešće medijskih udruženja i međunarodnih organizacija, trebalo bi uprkos brojnim zamerkama, da omogući da se stvari pokrenu s mrtve tačke. U korist medija može ići činjenica da će pitanje slobode medija biti jedan od ključnih kriterijuma EU za napredak Srbije i drugih zemalja kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u Uniji.
(EurActiv, UNS, NUNS, NDNV, 05.09.2012)

Početkom septembra 2012. mediji u Srbiji su u teškom položaju u svim aspektima - finansijski, zbog teške ekonomske situacije i nerešenih problema iz prošlosti, kao i zbog problema slobode rada i pritisaka, piše portal EurActiv. Strategiju razvoja sistema javnog informisanja u Srbiji do 2016. usvojila je vlada Mirka Cvetkovića 28. septembra 2011. i ona za sada nije dala rezultate. Uprkos teškoj finansijskoj situaciji, mediji su brojni. Prema podacima Agencije za privredne registre, u Srbiji danas ima 1.156 javnih glasila. Pod time ne podrazumevaju medijske kuće, kojih je sigurno dosta manje, već broj servisa koje one pružaju, što znači da se svaki list, portal ili servis agencije računaju kao zasebno javno glasilo. Najbrojnije su i dalje novine, kojih ima 647, od toga 20 dnevnih. Na drugom mestu su radio-programi - 228, od kojih 24 ne emituje ceo dan. Brojna su i internet glasila - 133, od čega 103 objavljuje informacije na dnevnom nivou, dok televizijskih programa ima 91, od čega se 22 emituje samo u određeno vreme tokom dana. Ostalo su servisi novinskih agencija, elektronska izdanja.
(Blic - specijalni dodatak, NUNS, 08.09.2012)

Uticaj tajkuna na politiku nije neuobičajen i postoji svugde u svetu, s tim da je ta oblast zakonski regulisana, kažu Dragoljub Žarković i Ljiljana Smajlović. Komentarišući izjavu predsednika DS-a Borisa Tadića koji je, govoreći o njegovom neuspehu i neuspehu DS-a na izborima, pomenuo uticaj tajkuna i Miroslava Miškovića koji žele da se preko DS-a uključe u politički život, glavni urednik nedeljnika Vreme i predsednica UNS-a ocenili su da se takvom i sličnim izjavama političari u Srbiji kriju iza tajkuna, kako bi izbegli sopstvenu odgovornost.
(RTV B92, NUNS,13.09.2012)

Aktuelne ocene medijske situacije u Srbiji

U Srbiji postoji „latentna cenzura“ medija i ona se sprovodi kroz kontrolu finansijskog preživljavanja medija i novinara, ukazano je u izveštaju Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) pod nazivom „Mediji u izborima 2012“. Analitičar BIRODI-a Zoran Gavrilović ocenio je da su mediji u Srbiji usled komercijalne neodrživosti od nekoga ko se bavi informisanjem, analizom i kontrolom vlasti postali sredstva za ekonomsku i političku promociju. On je objasnio da su mediji tokom kampanje trebalo da budu korektiv kampanje, dodajući da to nisu bili i da su se često pretvarali u servis političkih partija. Prema njegovim rečima, mediji su često tokom kampanje pravili zabunu, izveštavajući o izboru za gradonačelnika, koji se biraju u parlamentu i prenoseći sve što govore predsednički kandidati, čak i ono što nije u domenu predsednika Srbije. Za takvo izveštavanje, kako je rekao nisu krivi novinari, već vlasnici medija, koji su to od njih zahtevali.
(Beta, NDNV, Fonет, UNS, Tanjug, www.mondo.rs, UNS, Informer, 05.09.2012)

Direktorka Uprave za rodnu ravnopravnost, Natalija Mićunović, ocenila je da se u medijima u Srbiji polako pojavljuje rodno osetljivi jezik i da je sve veći broj pozitivnih primera. Na konferenciji povodom predstavljanja „Vodiča za rodno osetljiv pristup medijima u Srbiji“ razmatrana je deklaracija o potrebi uvođenja teme rodno osetljivog izveštavanja na studije medija i novinarstva, koju su potpisali profesori i profesorke novinarstva.
(Danas, UNS, NUNS, 11.09.2012)

Država i mediji

Kompaniji „Ringijer Aksel Špringer“ na ime ekoloških projekata država je odobrila čak 60.560.000 dinara iz Fonda za zaštitu životne sredine, čiji je predsednik UO bio ministar Oliver Dulić, piše Informer. Prema raspoloživoj dokumentaciji, izdavač Blica je zahtev podneo 20. januara, a već sutradan mu je odobren iznos od 49.560.000 dinara (po tadašnjem kursu 472.000 evra)! Za drugi ugovor, na ime projekta „Očuvanje i unapređenje životne sredine u RS“, Dulićev fond je po ubrzanoj proceduri odobrio 11 miliona dinara (tada 100.000 evra). „Ringijer“ je, navodi se u dokumentaciji, prijavu poslao 27. februara, dok je UO Fonda isplatu odobrio 1. marta. Dulić objašnjava da su u skladu s preporukom Evropske komisije, finansirani svi medijski projekti koji se time bave. Cela ideja dala je velike rezultate, jer je u medijima ova tema bila izuzetno prisutna - tvrdi Dulić i naglašava da nikada ni sa jednim urednikom nije razgovarao o uređivačkoj politici. Direktorka Blica, Jelena Drakulić Petrović, u odgovoru navodi da kompanija „Ringijer Aksel Špringer“ izdaje najtiražnije dnevne novine i magazine, a u vlasništvu ima i najposećenije internet portale.
(Informer, UNS, NUNS, 05.09.2012)

„Kao ministar ne želim da utičem na medije, na to nemam ni zakonsko ni moralno pravo“, ističe za Danas Bratislav Petković, ministar kulture i informisanja. Sa RTS-om se razgovaralo o problemima finansiranja javnih servisa, a sa OEBS-om o saradnji na zakonskim i drugim projektima, navodi list Danas.
(Danas, 06.09.2012, Dnevnik, 07.09.2012)

Dragan Kolarević, pomoćnik ministra kulture za medije, izjavio je da će država u roku određenom Medijskom strategijom napustiti vlasništvo u medijima i da neće favorizovati ni privatne ni državne medije.
(Beta, RTV B92, NUNS, 12.09.2012, Danas, Politika, Alo!, Pregled, Informer, Večernje novosti, e-kapija, NDNV, 13.09.2012)

Aleksandar Vučić, potpredsednik Vlade Srbije: „Načinom finansiranja Javnog servisa smo ipak delimično morali da se bavimo i biće ostavljen deo novca u rebalansu budžeta, što ne znači da će biti i utrošeno na takav način. Tu će postojati određeni uslovi države“.
(Danas, Tanjug, UNS, NUNS, 14.09.2012)

Pokrajinski sekretar za informacije Slaviša Grujić izjavio je da je država zapostavila Radio-televiziju Vojvodine (RTV) u odnosu na RTS. Grujić je ocenio da je stanje na medijskoj sceni u Srbiji „sve gore“ pre svega jer se problemi ne rešavaju već se nagomilavaju.
(RTV, Beta, UNS, NUNS, 14.09.2012)

Predsednik NUNS-a Vukašin Obradović ocenio je da najave potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića o budžetskom finansiranju Javnog servisa pod određenim uslovima države, mogu da se tumače i kao vrsta pritiska na uređivačku politiku RTS-a, dok predsednik Izvršnog odbora UNS-a Petar Jeremić izjavljuje da država ne sme više da finansira Tanjug, jer na taj način ugrožava dve privatne novinske agencije. Dragan Janjić iz NUNS-a rekao je da ukoliko neko želi da menja način finansiranja javnih servisa u Srbiji, onda moraju da se definišu principi kako bi se obezbedila nezavisnost javnih servisa. Saša Mirković iz ANEM-a izrazio je razočaranje jer niko iz medijskih i novinarskih udruženja nije bio pozvan da učestvuje u pisanju Nacrta zakona o regionalnim javnim servisima. Dejan Miladinović iz asocijacije Lokal pres rekao je da privatni mediji na lokalu dobijaju daleko manje novca nego mediji koji su javna preduzeća.
(Beta, RTV, NUNS, Politika, Danas, Pregled, NDNV , 14.09.2012)

Iz javnih servisa

Ukoliko bi Vlada Srbije ukinula obavezu plaćanja pretplate za javni servis, država bi onda morala da pokrije troškove finansiranja RTS-a iz budžeta, čime bi se izgubila nezavisnost ove medijske kuće, ocenjuju sagovornici Danasa. Profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski kaže za Danas da se sistem pretplate od kako su uvedeni javni servisi u Evropi i svetu pokazao kao najbolji način finansiranja, jer je suština javnih servisa da budu „pod kontrolom građana, a ne vlade i države“.
(Danas, Press, 30.08.2012)

NUNS je izrazio zabrinutost povodom nezvaničnih najava da bi pretplata uskoro mogla da bude ukinuta. U saopštenju NUNS-a ističe se da se nikako ne bi smelo dogoditi da javni servis, umesto iz pretplate, bude finansiran direktno iz budžeta i da priliv novca direktno zavisi od odluka Vlade Srbije.
(Informer, 30.08.2012)

Dragoljub Đorđević, predsednik Advokatske komore, tvrdi da „ukoliko Vlada donese uredbu kojom se ukida RTV pretplata i ako njom ne bude predviđeno da oni koji nisu plaćali RTV pretplatu moraju da je plate, oni će biti abolirani, osim u slučaju da ih je RTS tužio“, piše Kurir. To pokazuje da je većina koja nije plaćala RTV pretplatu, jer je bila nezadovoljna programom RTS, bila u pravu, piše Kurir.
(Kurir, 30.08.2012)

Umesto RTV pretplate građani Srbije plaćaće taksu koja će se naplaćivati po stambenoj jedinici, saznaje Press. Prema Predlogu zakona o javnim servisima, koji definiše rad nacionalnog, pokrajinskog i regionalnih servisa, radne grupe Ministarstva kulture predviđa se postojanje republičkog javnog servisa (RTS), pokrajinskog (RTV) i šest regionalnih javnih servisa koji će funkcionisati u Beogradu, Kragujevcu, Nišu, Novom Pazaru, Užicu i Zaječaru.
(Press, UNS, NUNS, 01.09.2012)

Ukidanje TV pretplate nije ideja Ministarstva finansija i privrede, niti se o tom predlogu raspravljalo, potvrđeno je Novostima u ministarstvu.
(Večernje novosti, e-kapija, 30.08.2012)

Generalni direktor Javnog servisa, Aleksandar Tijanić, prisustvovao je svečanom prijemu povodom 100-godišnjice srpskog vojnog vazduhoplovstva, koji je organizovao vicepremijer i ministar odbrane Aleksandar Vučić. Kuri piše da je Tijanić ovim potezom hteo sebi da produži mandat ili da pokaže kako još nije izgubio veštinu dodvoravanja vladajućoj garnituri (od Mire Marković, Vojislava Koštunice do Borisa Tadića), piše Kurir.
(Kurir, 03.09.2012)

Samo da bi podneo tužbu protiv 500.000 domaćinstava u Srbiji koja ne plaćaju pretplatu, Javni servis bi morao da izdvoji najmanje 950 miliona dinara. Na Portalu sudova Srbije piše da u Prvom osnovnom sudu u Beogradu postoje svega 142 parnična predmeta u kojima učestvuje RTS. Međutim, u većini od tih predmeta RTS je tužena strana, a ne tužilac. Advokat Slobodan Kremenjak ističe da pravo pitanje nije da li RTS ima para za tužbe, već na šta troši novac od pretplate.
(Kurir, NUNS, B92, UNS, 10.09.2012)

Fudbalska reprezentacija Srbije igra u Škotskoj prvu utakmicu u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, a televizijskog prenosa na RTS neće biti! Poznato je da je prava za prenos susreta otkupila TV Prva, ali se nameće logično pitanje – zbog čega plaćamo Javni servis svakog meseca ako se čelnici RTS nisu udostojili čak ni da pošalju novinara ili snimatelja s „orlovima“, piše Kurir.
(Kurir, 08.09.2012)

Pretnje, napadi i procesi novinarima, medijska suđenja

Nekadašnji direktor Radio-televizije Srbije Dragoljub Milanović posle deset godina robije izlazi iz zatvora u požarevačkoj Zabeli.
(BETA, Press, Danas, RTV, B92, NUNS, Večernje novosti, UNS, 31.08.2012, Tanjug, Dnevnik, Blic, Kurir, Informer, Politika, Press, 01.09.2012)

Povodom izlaska iz zatvora Dragoljuba Milanovića NUNS upozorava da i dalje nije poznato ko je odgovoran za žrtvovanje 16 radnika javnog servisa. UNS smatra da se krivica ne može svaliti jedino na Milanovića i da istraga mora da otkrije ko je još učestvovao u donošenju odluke da se zaposleni ne evakuišu iz zgrade RTS-a.
(NUNS, Alo!, 31.08.2012)

NUNS najoštrije je osudio postupak stečajne upravnice firme „Agrikol Brdar i ostali“ u Sremskoj Mitrovici, Ivane Matić, koja je zabranila novinarima Radio-televizije Vojvodine i Tanjuga da prisustvuju javnoj prodaji imovine ovog preduzeća. NUNS je o ovoj neprihvatljivoj diskriminaciji novinara obavestio republičku Agenciju za licenciranje stečajnih upravnika i zatražio objašnjenje i preduzimanje odgovarajućih mera protiv stečajne upravnice.
(NUNS, NDNV, Danas, 31.08.2012.)

UNS je protestovao zbog sprečavanja dopisnika RTV-a i Tanjuga da obavljaju novinarski posao prilikom javne prodaje preduzeća „Agrikol Brdar i ostali“ u Sremskoj Mitrovici. UNS je tražio od stečajne upravnice Ivane Matić da se javno izvini kolegama iz RTV-a i Tanjuga i pozvao na poštovanje Zakona o javnom informisanju koji propisuje da niko ne sme, ni na posredan način, da ograničava slobodu javnog informisanja.
(UNS, 30.08.2012)

Branioci ubica francuskog navijača Tatona upućuju apel generalnom direktoru Javnog servisa, Aleksandru Tijaniću, da emituje snimak ili da dostavi transkript izjave Dragana C., koji je snimila ekipa RTS-a, s obzirom na njegovu važnost za ovaj slučaj.
(Blic, Informer, 31.08.2012, Tanjug, Dnevnik, 01.09.2012)

Branioci osuđenih za ubistvo Brisa Tatona najavili su da će podneti krivičnu prijavu protiv odgovornih osoba iz Radio-televizije Srbije. Javni servis je, kako kažu, pustio skraćeni i „spinovani“ deo video-snimka s izjavom penzionisanog radnika MUP-a Dragana Crepulje, očevica kobnog pada francuskog navijača, piše Informer.
(Informer, 12.09.2012)

Fudbalski savez Srbije i ove godine, kao i prethodnih nekoliko sezona, najavljuje borbu protiv stanica koje emituju fudbalske utakmice u zaštićenom terminu „Kupuj domaće“. Iako su Fudbalski savez Srbije i Zajednica Superlige sa Telekomom i TV Arenom potpisali ugovor o takozvanim zaštićenim terminima kako bi se očuvao interes domaćeg fudbala, kablovske televizije nastavile su da vikendom, kad se igraju utakmice domaće lige, emituju fudbalske mečeve sa svih meridijana. Savez je odlučio da, ukoliko se ova praksa nastavi, presavije tabak i čak tuži kanale koji krše dogovor, piše Kurir.
(Kurir, 31.08.2012)

Kolegijum lista Blic: Blic nikad nije bio partijski medij. Sve ove godine Blic se borio protiv toga da važne državne poslove vode ljudi koji su sejali smrt po Srbiji, koji su raspirivali mržnju prodaje lažnog patriotizma. To je radio sve do sada i tako će nastaviti, uprkos pritiscima i pretnjama. I saopštenje Srpske napredne stranke je jedna od takvih pretnji. I ne samo Blicu nego i slobodnoj reči i kritici.
(Blic, UNS, 01.09.2012)

Aktivisti Antifašističke akcije Novog Sada, Zoranu Petakovu, izrečena je mera od 100 dana kućnog pritvora uz mere elektronskog nadzora, u zamenu za služenje kazne zatvora od 100 dana, navodi se u rešenju Prvog osnovnog suda iz Beograda. Petakov je osuđen za uvredu bačkog episkopa Srpske pravoslavne crkve Irineja, koji ga je tužio 2005. godine, jer je Petakov u nastupu u jednoj televizijskoj emisiji rekao da SPC podržava određene ekstremističke grupacije u Srbiji. NVO su ukazale i da je sud odbio da izvede bilo koji predloženi dokaz i da je odbio da sasluša oštećenog Irineja.
(Autonomija, NDNV, 04.09.2012)

Navodna neodgovornost i nepoštovanje poslovnih dogovora glumca Sergeja Trifunovića mogli bi da koštaju 2.500 evra, koje će preko suda od njega pokušati da naplati Televizija „Hepi“! Prema pisanju lista Alo!, nadležni u televiziji tvrde da je glumac prekršio ugovor vredan 15.000 evra, po kome je trebalo dva puta nedeljno da se pojavljuje u rijalitiju „Parovi“ do kraja poslednje sezone, a on je u ovom programu gostovao svega dva puta.
(Alo!, 07.09.2012)

Mada su imali asistenciju policije, inspektori RRA nisu uspeli minulog vikenda da ukinu signal i onemoguće emitovanje programa zrenjaninske televizije KTV. Odbranili su je gledaoci, koji su svojim telima onemogućili inspektorima da pristupe emisionoj tehnici u naselju Bagljaš. „Izvršenje je nezakonito i zato što KTV vodi spor pred Upravanim sudom koji još nije okončan. A, u pokušaju zatvaranja televizije, RRA prezuma nadležnosti RATEL-a, što je pravni paradoks“, izjavila je Dana Radić, direktor i glavni i odgovorni urednik KTV. RRA po članu zakona, koji je naveden u rešenju za KTV, može da prekine emitovanje programa emiterima koji rade bez dozvole, ili kojima je dozvola već oduzeta. KTV, međutim, ima dozvolu, ali joj je onemogućeno da emituje program na ispravnom kanalu.
(Večernje novosti, NUNS, UNS, 10.09.2012, Danas, NUNS, 11.09.2012, Dnevnik, 12.09.2012)