Pogledajte i preuzmite fotografije visoke rezolucije iz kolekcije Medija centra...

Direktni prenosi i arhiva snimaka konferencija
Prenosi i arhiva snimaka konferencija na MC Web TV...
Medija centar na Facebook-u

Posetite stranicu Medija centra na Facebook-u i postanite član...

Početna > MC za medije > 14 dana u medijima > Izdanje broj 32 > Medijski ambijent

Medijska situacija u Srbiji

Na web sajtu ANEM-a objavljen je trideset treći monitoring izveštaj o medijskoj sceni Srbije. Detaljno na www.anem.rs/sr/aktivnostiAnema/monitoring/story/13548/Trideset+treći+monitoring+izveštaj.html
(MC, 02.07.2012)

Asocijacija medija, koja okuplja 13 novinskih kuća sa devet dnevnih listova, 130 magazina i dve novinske agencije, očekuje od nove vlade hitan dijalog sa medijskom industrijom o unapređenju poslovanja kompletnog novinsko-izdavačkog sektora. Ukoliko se odmah ne preduzmu odgovarajuće mere, Srbija će biti jedna od retkih zemalja u Evropi koja će ostati bez štampanih medija - navodi se u saopštenju UO ove Asocijacije.

UO Asocijacije medija insistira:
* na doslednom sprovođenju Medijske strategije, čiji Akcioni plan realizacije nedopustivo kasni;
* da država, u postupku i rokovima predviđenim Medijskom strategijom, na transparentan način izađe iz vlasništva u svim medijima u kojima još ima svoje udele;
* da se, u skladu sa Strategijom, odmah pristupi izmenama i dopunama ili izradi paketa novih medijskih zakona, pre svega Zakona o informisanju, Zakona o oglašavanju, Zakona o javnim servisima i Zakona o elektronskim komunikacijama;
* protivi se formiranju regionalnih i lokalnih javnih servisa i zahteva da se ubuduće sva budžetska sredstva namenjena medijima distribuiraju isključivo putem projektnog finansiranja;
* da se štampanim medijima PDV smanji na četiri odsto ili dva odsto, u skladu sa inicijativom Evropske asocijacije novinskih izdavača;
* ukidanje svih carina na uvoz repromaterijala i opreme za štampane medije, kao i stimulisanje zapošljavanja u medijskom sektoru.

UO Asocijacije, odmah posle formiranja Vlade, poziva na sastanak novog premijera i resorne ministre kulture, trgovine i finansija, kako bi hitno zaustavilo dalje posrtanje i gašenje štampanih medija.
(Tanjug, Beta, Blic, Dnevnik, Danas, Press, Večernje novosti, UNS, NDNV, Politika, Pregled, NIN, NUNS, 26.06.2012.)

ANEM je zatražio preispitivanje primene Zakona o javnom informisanju, povodom presude Apelacionog suda, kojom je Televizija B92 obavezna da isplati odštetu osobi koja se pominje u policijskom saopštenju, a koji je ta televizija verno prenela.
(Blic, 23.06.2012)

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Rodoljub Šabić, ocenio je da je neprihvatljivo da novinari zbog prenošenja saopštenja organa vlasti snose odgovornost za navodnu povredu nečije časti ili ugleda. ANEM je zatražio preispitivanje primene Zakona o informisanju povodom presude kojom je Televizija B92 obavezna da isplati odštetu osobi koja se pominje u saopštenju policije.
(Tanjug, Kurir, Blic, NUNS, Politika, Press, 24.06.2012, Blic, UNS, 25.06.2012)

Vlasnik nedeljnika Apatinske novine, Jovan Banjac, odlučio je da posle konstituisanja nove opštinske vlasti u Apatinu, koju čine SPS-DS i SRS, ugasi ovaj medij. U obrazloženju Banjac navodi da su glasače izdale lokalne demokrate, ušavši u vlast sa socijalistima. Sada više nikome nisu potrebne nezavisne novine, pošto je u lokalnom parlamentu od 29 odbornika, njih 26 u vlasti, kaže Banjac.
(Večernje novosti - Vojvodina, UNS, NUNS, 03.07.2012)

Posle jučerašnje izjave v.d. predsednika Srpske napredne stranke, Aleksandra Vučića, da će ukidanje restriktivnog Zakona o informisanju biti jedan od prioriteta njegove stranke u novoj vladi, medijska udruženja različito su reagovala. Potpredsednica NUNS-a, Jelka Jovanović, potvrđuje da Zakon o javnom informisanju treba da se menja, ali dodaje da je „neozbiljno davati takve izjave kao što je ukidanje zakona, zato što medijska regulativa mora da postoji“. „Što se tiče Vučića i naših iskustava sa njegovim zakonom o informisanju, ne raduju nas najave da će se na bilo koji način time baviti. Inače, ne možemo govoriti o restriktivnim odredbama ovog zakona, jer one nisu na snazi, pošto su sve oborene na Ustavnom sudu. Treba poboljšati medijsku regulativu, i to treba da se radi na ekspertskom, a ne na političkom nivou“, smatra Jovanović. Za razliku od nje, potpredsednik UNS-a, Petar Jeremić, kaže da je ohrabren izjavom lidera SNS-a i očekuje da će Narodna skupština sporni zakon ubrzo da stavi van snage. „Ono što tražimo, i kao UNS i kao medijska koalicija, jeste da nova vlada počne sa sprovođenjem akcionog plana iz Medijske strategije. Naš zahtev je da, za razliku od bivše vlade, ova vlada prilikom izrade zakona konsultuje novinarska i medijska udruženja“.
(Politika, UNS, NUNS, 30.06.2012)

Aktuelne ocene medijske situacije u Srbiji

Savetnik predsednika Srbije za pravna pitanja, Oliver Antić, ocenio je da je glavna prepreka da Srbija postane pravna država bilo mešanje izvršne vlasti u borbu protiv kriminala, kao i činjenica da su mediji bili stogo kontrolisani.
(Blic, Informer,UNS, 30.06.2012)

Mediji u Srbiji su pod velikim uticajem političara, a sloboda govora je neznatno poboljšana u odnosu na period neposredno nakon demokratskih promena, glavni je zaključak izveštaja američke nevladine organizacije „Irex Promedia“. Na okruglom stolu „Rezultati Indeksa održivosti medija za Srbiju 2012.“ u beogradskom Medija centru, Goran Cetinić iz „Irex Promedia“ rekao je da podaci govore da je sloboda govora u srpskim medijima „marginalno poboljšana“ u odnosu na 2001. godinu, ali je ukazao da je i danas „prevelika politizacija medija“. Cetinić je podsetio da se indeks održivosti medija za Srbiju radi već 11 godina i da se u obzir uzimaju pokazatelji poput slobode govora, transparentnosti izvora, ekonomske samodovoljnosti i medijskog profesionalizma.
(Tanjug, Beta, Fonet, NUNS, Pregled, Politika, Danas, UNS, e-novine, TeVe novine, 30.07.2012)

Država i mediji

Novinske agencije Beta i FoNet zatražile su od Komisije za kontrolu državne pomoći da ispita svaku državnu pomoć JP NA Tanjug u protekle dve godine, ocenjujući da se tom pomoći narušava slobodna konkurencija na tržištu, što je u suprotnosti s domaćim zakonima i međunarodnim dokumentima.
(Beta, Danas, B92, NUNS, Dnevnik, Večernje novosti, UNS, 30.06.2012)

Iz javnih servisa

Lokalna samouprava zatvorena je za saradnju sa medijima i od njih najčešće očekuje da rade kao portparoli lokalne vlasti, pokazuje projekat NUNS-a „Veća transparentnost lokalnih samouprava - pravo građana, obaveza države”, koji je predstavljen u Beogradu.
(Blic, 21.06.2012)

Rukovodstvo RTS-a donelo je odluku prema kojoj zaposlenima u ovoj medijskoj kući koji ne plaćaju TV pretplatu neće biti isplaćivane mesečne stimulacije.
(Novi Magazin, UNS, NUNS, 21.06.2012)

Na vrata oko 400.000 porodica koji ne plaćaju RTV pretplatu uskoro bi, na zahtev RTS, mogli da zakucaju sudski izvršitelji za prinudnu naplatu duga, piše list Kurir. 584Advokat Slobodan Kremenjak objašnjava da građanima sudski izvršitelji ne mogu da zakucaju na vrata za prinudnu naplatu dok ne dobiju rešenje o izvršenju.
(http://www.mondo.rs/, NUNS, Kurir, 21.06.2012)

Dok RTS, u skladu sa Zakonom o radio-difuziji, za naplatu pretplate građanima na vrata šalje sudske izvršitelje da im plene stvari, s druge strane je ova medijska kuća za godinu i po dana 2.383 puta prekršila Zakon o oglašavanju, podseća list Kurir. Za razliku od britanskog BBC, na kome nema ni jedne jedine reklame, srpskom javnom servisu, na čelu sa Aleksandrom Tijanićem, Zakon o radio-difuziji omogućio je da zarađuje i na marketingu. Zato i ne čudi revolt građana koji zbog zatrpanosti RTS programa EPP porukama, manjka kulturno-obrazovnog i naučnog sadržaja i čestog repriziranja serija i filmova odbijaju da plaćaju RTV pretplatu. Prema izveštaju RRA za protekle tri godine, u 2009. i 2011. godini RTS 1 nije imao ni minut kulturno-umetničkog programa, dok je u 2010. godini on činio 0,04 odsto ukupnog programa. Na RTS 2 u istom periodu taj program je sačinjavao između 4,62 i 6,94 odsto ukupnog programa. Goran Karadžić, zamenik predsednika Saveta RRA, kaže da RRA ne propisuje precizne kvote za emitovanje pojedinačnih sadržaja. „Ako javni servis emituje i jednu sekundu obrazovnog programa, ispoštovao je zakon“, kaže Karadžić.
(Kurir, 22.06.2012, Kurir, 24.06.2012, Kurir, 25.06.2012)

Postoje dva ozbiljna razloga za pokretanje ocene ustavnosti naplate RTV pretplate, tvrdi Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda, koji smatra da je naplata RTV pretplate neustavna jer se njome krše članovi 21 i 58 Ustava koji garantuju pravo na jednakost pred zakonom i na slobodno raspolaganje imovinom.
(Kurir, UNS, NUNS, 25.06.2012)

Nekoliko stotina građana okupilo se juče ispred zgrade RTS u Takovskoj ulici protestujući zbog odbijanja direktora, Aleksandra Tijanića, da prikaže film „Težina lanaca“ srpsko-kanadskog režisera, Borisa Malagurskog. Tokom akcije deljenja flajera za protest ispred RTS-a, u noći između petka i subote, radnik RTS-a, Milovan Cvetić, napao je srpsko-kanadskog režisera, Borisa Malagurskog, i ekipu omladinaca koji organizuju skup protiv medijskog mraka na RTS-u.
(Kurir, Alo!, UNS, 24.06.2012)

Generalni direktor RTS, Aleksandar Tijanić, ocenio je da je javnom servisu godišnje potrebno oko 60 miliona evra od pretplate i 23 miliona evra od marketinga, kao i da je ova medijska kuća prošlu godinu završila s malim dobitkom, ali da ovu neće.
(Blic, 24.06.2012)

Generalni direktor RTS, povodom inicijativa da se ukine pretplata na javni servis, izjavio je da oni koji to zagovaraju kriju želju da se RTS najpre svede na malu, negledljivu radio-televiziju, a potom ukine.
(Večernje novosti, UNS, 24.06.2012)

RTS nema para za snimanje novih emisija, a ima za nagrađivanje zaposlenih, i to do 160.000 dinara mesečno, piše list Kurir. Još gore je što javni servis „svih građana Srbije“ zaposlenima isplaćuje stimulacije, iako je 2011. godinu završio s gubitkom od 40.376.000 dinara. Po godinama neto gubitak u dinarima bio je: 2011 godina - 40.376.000, 2010 godina - 540.000.000, 2009. godina - 1.394.766.000 i 2008. godina - 307.080.000.
(Kurir, 23.06.2012)

Ukidanjem TV pretplate i prelaskom na, recimo, potpuno finansiranje iz budžeta, RTS bi izgubio funkciju javnog servisa, ocenjuje Predrag Marković, član UO RTS. On kaže da su pozivi na ukidanje pretplate demagoški.
(Blic, NUNS, UNS, 26.06.2012)

Tomislav Nikolić, predsednik Srbije, trebalo bi da održi obećanje dato u predizbornoj kampanji i ukine pretplatu, izjavio je juče Jovan Jovanović, predsednik Centra za zaštitu potrošača „Forum“ iz Niša. Nikoliću su tim povodom poslali pismo.
(Kurir, Politika, Press, Večernje novosti - Srbija, 26.06.2012)

UNS je istakao juče, povodom različitih stavova o finansijskim obavezama građana i pravnih lica prema RTS-u, da je finansiranje javnog servisa zasnovano na zakonu, a ne na bilo čijoj dobroj volji. To udruženje je podsetilo da je formiranje javnog servisa Srbije opredeljenje društva, utemeljeno na evropskim vrednostima i standardima koje garantuje Ustav Srbije. To udruženje je ocenilo da bi dobra rešenja bila ili uvođenje takse za javni servis kao u Hrvatskoj, na koju RTS ne bi plaćao PDV državi, ili finansiranje kroz plaćanje računa za struju kao u Turskoj.
(Beta, Politika, 28.06.2012)

Organizacija SEEMO izrazila je juče zabrinutost zbog poziva pojedinaca i nekih građanskih organizacija za ukidanje pretplate RTS-u. U saopštenju se ocenjuje da bi ukidanje televizijske pretplate otvorilo vrata za političko mešanje u rad i program javnog servisa i da „javni servis nije državni ili partijski servis“.
(Danas, NUNS, UNS, 29.06.2012)

SEEMO izražava zabrinutost zbog apela upućenih od strane određenih organizacija civilnog društva i pojedinaca iz Srbije, koji su zahtevali ukidanje TV pretplate za javni servis u Srbiji, Radio-Televiziju Srbije (RTS). Zastupnici ukidanja TV pretplate pozivaju se na predizborno obećanje nedavno izabranog predsednika Tomislava Nikolića. SEEMO smatra da bi ukidanje TV pretplate omogućilo političke uticaje na funkcionisanje i programski sadržaj javnog emitera: međunarodno iskustvo pokazuje da drugi izvori informisanja, kao što su, na primer, državni budžet ili parlament, ne mogu garantovati uređivačku nezavisnost.
(SEEMO, 28.06.2012)

Pokret mađarske nade smatra da Mađari sa severa Vojvodine ne bi trebalo da plaćaju RTV pretplatu, pošto „ogroman deo vojvođanskih Mađara nikada nije pogledalo nijednu emisiju javnog servisa jer pretežno prate mađarske TV kanale preko kablovske mreže“.
(Press, RTV B92, NUNS, UNS, 30.06.2012)

Kako je objavljeno na sajtu RTS (www.rts.rs), povodom poziva pojedinih udruženja i pojedinaca da se ukine pretplata na javni servis, Upravni odbor RTS jednoglasno se pridružuje oceni Medijske organizacije jugoistočne Evrope (SEEMO) da „međunarodno iskustvo pokazuje da drugi izvori finansiranja, na primer iz državnog budžeta i parlamenta, ne mogu da garantuju uredničku nezavisnost".
(RTV , NUNS, UNS, 04.07.2012)

Pretnje, napadi i procesi novinarima, medijska suđenja

Lider naprednjaka rekao je juče da će mediji biti slobodni, istakavši da će „restriktivni Zakon o informisanju biti ukinut”. Vučić je zamolio „one novinare koji su bili u službi DS-a da sačekaju malo da se vlada formira, pa da kritikuju”. Vučić je najavio da će se „Hitlerovskom kampanjom, koja je vođena u nekim medijima protiv Tomislava Nikolića, baviti u Skupštini Srbije, a biće veoma zanimljivo da se čuje ko je koga plaćao za to.”
(Informer, 30.06.2012)

Tužilaštvo za ratne zločine saopštilo je danas da vodi predistražni postupak protiv NN lica, novinara i urednika pojedinih medijskih kuća u Srbiji za krivično delo pozivanja ili podsticanja na izvršenje krivičnih dela ratnih zločina. Tužilaštvo za ratne zločine je odlučilo da istraži konkretne slučajeve izveštavanja medija u Srbiji za koje postoji osnovana sumnja da su počinili to krivično delo.
(Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije, NUNS, Tanjug, NDNV, 21.06.2012, Dnevnik, Večernje novosti, Politika, 22.06.2012, Informer, 29.06.2012)

Autorski komentar lista Pečat: Dve decenije traje konstantan pritisak beogradskih „nezavisnih novinara“ da se na sud izvedu novinari, uglavnom ratni izveštači raznih srpskih redakcija, koje ta „nezavisna“ bratija smatra odgovornima za neke ratne zločine, a ovih dana prisustvujemo završnom činu tog prljavog i nečasnog posla.
(Pečat, UNS, 29.06.2012)

Nepoznati počinioci su na parkingu u ulici Polita Desančića u Novom Sadu zapalili automobil „alfa romeo“, vlasništvo novinarke Kurira, Zorice Radulović.
(Alo!, Kurir, Press, UNS, NUNS, Politika, 24.06.2012, Blic, Kurir, 25.06.2012)

Policija je intenzivirala potragu za osobama koje su zapalile „alfa romeo“ novinarke Kurira, Zorice Radulović. Stežemo obruč oko piromana - kažu u policiji.
(Kurir, UNS, NUNS, 28.06.2012)

NUNS zahteva da policija preduzme sve mere kako bi što pre otkrila identitet lica koja su zapalila automobil novinarke dnevnog lista Kurir, Zorice Radulović. NUNS zahteva i da se Zorici Radulović garantuje sigurnost i bezbednost kako bi nesmetano mogla da obavlja svoj novinarski posao. Napad se dogodio se u petak 22. juna kasno uveče u centru Novog Sada.
(NUNS, 25.06.2012)

Zahtevamo da se Zorici Radulović garantuje sigurnost i bezbednost kako bi nesmetano mogla da obavlja svoj novinarski posao, stoji u saopštenju NUNS-a. I UNS traži da počinioci budu kažnjeni u skladu sa zakonom, kojim je za ugrožavanje sigurnosti novinara predviđena sankcija od jedne do osam godina zatvora. NDNV zahteva da se utvrde motivi napada. Medijska organizacija Jugoistočne Evrope (SEEMO) pozvala je nadležne u Srbiji da otkriju i kazne osobe koje su zapalile automobil novinarke Kurira.
(Kurir, 26.06.2012)

SEEMO osuđuje uništenje automobila Zorice Radulović, novinara beogradskog dnevnog lista. „Pozivam policiju da istraži ovaj incident i da počinioce privede pravdi. Pored toga, pozivam organe vlasti da zaštite novinare i da stvore okruženje u kojem medijski profesionalci mogu raditi slobodno i bezbedno“, izjavio je generalni sekretar Medijske organizacije Jugoistočne Evrope (SEEMO), Oliver Vujović.
(SEEMO, 25. 06. 2012)

NDNV zahteva od policije da preduzme hitne mere kako bi se što pre otkrio identitet osoba koji su zapalili automobil novinarke Zorice Radulović u petak uveče u Novom Sadu. Takođe, zahtevamo da se utvrde motivi ovog napada i otkriju eventualni nalogodavci, kao i da se primereno kazne, navodi se u saopštenju ove organizacije.
(NDNV, 25.06.2012)

Albanski hakeri oborili su juče internet portal Radio-televizije Kragujevac i na naslovnu stranu postavili fotografiju bedža crveno-crne boje i napisom RBH (Crveno-crni hakeri). Napad se dogodio oko podne, ali su programeri RTK-a uspeli da nakon dvadesetak minuta ponovo osposobe sajt.
(Alo!, 23.06.2012)

Prostorije kučevske lokalne televizije Zvižd uništene su u požaru koji je planuo prekjuče oko 3.30, ali srećom, niko nije povređen. Izgorela je kompletna studijska oprema i inventar, a šteta, prema prvim procenama, iznosi više od 2,5 miliona dinara.
(Informer, Večernje novosti - Srbija, Press, UNS, NUNS, 27.06.2012)

Ekipu Radio televizije Vojvodine, novinara Nenada Jovićevića i snimatelja Lasla Raca, za vreme snimanja požara u radionici DOO Agro- Lend iz Bečeja, verbalno i fizički napao je vlasnik firme Roland, Sabolčki.Uz psovke i pretnje da će, ukoliko i jedan kadar požara bude objavljen, ugasiti Televiziju. Na sreću, blagovremenom intervencijom saobraćajnog policajca Sabolčki je sprečen u svojoj protivzakonitoj nameri. Po nalogu policije, snimatelj je pregledan u Hitnoj pomoći gde su mu na desnoj podlaktici utvrđene ogrebotine.
(RTV, NUNS, 04.07.2012)

NUNS očekuje da tužilaštvo u Bečeju najhitnije pokrene krivični postupak protiv napadača na izveštačku ekipu Radio televizije Vojvodine. NUNS podseća da je za krivično delo ugrožavanja sigurnosti novinara na radnom zadatku propisana kazna zatvora od jedne do osam godina, a za nasilničko ponašanje od šest meseci do pet godina.
(NUNS, MC, 04.07.2012)

UNS osuđuje napad na novinara i snimatelja Radio televizije Vojvodina, Nenada Jovićevića i Lasla Raca, koji se desio danas u Bečeju dok su snimali požar u radionici DOO Agro-Lend.UNS traži hitnu istragu ovog incidenta i podseća da je izmenom Krivičnog zakonika za ugrožavanje sigurnosti novinara na radnom zadatku zaprećena kazna zatvora od jedne do osam godina.
(UNS, 04.07.2012)

NDNV najoštrije osuđuje napad na ekipu Radio-televizije Vojvodine u Bečeju i zahteva od pravosudnih organa da primereno kazne nasilnika, kao i da utvrde motive napada. Do sada je praksa bila da napadači na novinare ili ne budu otkriveni ili budu simbolično kažnjeni, što je ohrabrivalo one koji su novinarima pretili, tukli ih, pa čak ih i ubijali.
(NDNV, 04.07.2012)

Istrage o ubistvima novinara

Presuda trojici bivših visokih funkcionera Državne bezbednosti za pripremu atentata na Vuka Draškovića u Budvi 2000. ohrabruje da će i u istrazi ubistva Slavka Ćuruvije biti pomaka, pošto su dvojica od trojice povezana i sa ovim slučajem, smatra advokat Rajko Danilović.
(Danas, UNS, NUNS, 21.06.2012)

Prema medijskim napisima, ukoliko presuda objavljena pre dva dana, kojom je Stevan Basta osuđen na sedam godina zatvora zbog pomaganja u neuspelom atentatu na Vuka Draškovića, postane pravosnažna, tužilaštvo bi moglo da mu ponudi status svedoka saradnika u eventualnim postupcima za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, piše list Danas.
(Danas, 22.06.2012)

Stevanu Basti, bivšem rukovodiocu u Centru DB Beograda, koji je lično primao izveštaje o praćenju Slavka Ćuruvije, vlasnika Dnevnog telegrafa, poznati su svi detalji oko ubistva novinara na Uskrs 11. aprila 1999, veruju istražni organi. Basta zna šta se desilo i to bi mogao da otkrije kao svedok saradnik, kaže izvor Blica upoznat sa istragom.
(Blic, NUNS, UNS, 23.06.2012)

Medijska strategija

Medijska koalicija koju čine NUNS, UNS, NDNV, ANEM i Lokal pres upozorila je danas na izuzetno loš položaj medija u Srbiji, najteži od 2000. godine i ukazala da je neophodna brža primena medijske strategije…
(NDNV, 27.06.2012)

Untitled Document „14 dana u medijima“ uređuju Marin i Goran Cetinić koje možete kontaktirati putem mail adrese goran.cetinic@gmail.com.

„14 dana u medijima“ predstavlja sažeti prikaz pisanja medija o situaciji u medijima. Nastao je sa ciljem da registruje informacije o medijima objavljene u prethodnih 14 dana u Srbiji, sažete tako da prenesu suštinu medijskih tekstova i grupisane u tematske celine. Urednici prenose vesti ne menjajući suštinu pisanja medija o medijima. Za čitaoce zainteresovane za kompletan objavljen tekst, navodi se izvor i datum objavljivanja. Više o rubrikama biltena
Arhiva

Ovaj bilten vesti realizovan je zahvaljujući građanima SAD u okviru programa podrške medijima Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Sadržaj biltenaje isključiva odgovornost autora i ne predstavlja zvaničan stav USAID-a i IREX-a.